Podgorica, (MINA-BUSINESS) – Suprotni smjerovi indeksa i milionski promet zbog prodaje akcija Lovćen banke, obilježili su na Montenegroberzi sedmicu u kojoj je parlament usvojio rebalans ovogodišnjeg budžeta.
Pokazatelj vrijednosti deset najboljih kompanija MNSE10 pao je 1,4 odsto na 807,87 poena, dok je MONEX neznatno ojačao na 11.463,83 boda.
Promet, realizovan kroz 27 transakcija, iznosio je 1,83 miliona EUR i bio je devet puta manji od prošlosedmičnog.
Najveći udio u prometu imale su akcije Lovćen banke, oko 70 odsto.
Prošle sedmice je takođe trgovano akcijama te banke, kada je prodat udio od 7,5 odsto.
Ove sedmice je na Montenegroberzi nastavljena trgovina dionicama te banke, kada je u četvrtak prodat udio od 5,5 odsto za 1,28 miliona EUR.
Cijena po dionici je bila nepromijenjena i iznosila je 550 EUR.
Prema podacima Centralno klirinško depozitarnog društva, prodati udio odgovara količini akcija koju posjeduje Gavrila Luka Nikčević.
Skupština je ove sedmice usvojila i rebalans ovogodišnjeg budžeta kao i izmjene Odluke o zaduživanju Crne Gore.
Za rebalans je glasao 41 poslanik, 13 je bilo uzdržano, a jedan protiv.
Skupština nije utvrdila postojanje razloge da taj zakon stupi na snagu danom objavljivanja u Službenom listu Crne Gore.
Ministar finansija Aleksandar Damjanović saopštio je ranije da je Vlada bila primorana da predloži rebalans ovogodišnjeg budžeta kako bi se zaokružila godina i izbjegao bankrot.
“Rebalans je suštinska verifikacija aktuelnog trenutka u javnim finansijama, usloženog kroz dejstvo zakona koji su stvorili nove dodatne rashode i za koje imamo potrebu da ih finansiramo i obezbijedimo stabilan život u Crnoj Gori do kraja godine”, rekao je Damjanović tokom rasprave u parlamentu.
Izmjenama i dopunama Zakona o budžetu za ovu godinu planirani su rashodi u iznosu od 2,69 milijardi EUR i u odnosu na prvobitni zakon veći su 191,33 miliona EUR ili 7,7 odsto.
Prihodi budžeta u ovoj godini projektovani su u iznosu od 1,93 milijarde EUR ili 36 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP), što je u odnosu na prvobitno planirane manje 3,7 miliona ili 0,2 odsto.
Za izmjene Odluke o zaduživanju Crne Gore glasao je 41 poslanik, 15 je bilo uzdržano, a jedan protiv.
Izmjenom odluke o zaduživanju se, umjesto 560 miliona EUR nedostajućih sredstava u tekućem budžetu, planira 756 miliona EUR. Umjesto prvobitno predviđenog zaduženja do 70 miliona EUR, predlaže se da to zaduženje bude do 350 miliona EUR.
Ojačala je dionica Luke Bar 21,6 odsto na 45 centi i Plantaža 9,6 odsto na 17,1 cent.
Dobijali su i Jugopetrol 4,5 odsto na 11,5 EUR i Crnogorski Telekom 0,7 odsto na 1,42 EUR.
Gubila je Hipotekarna banka 19 odsto na 5,5 EUR, Sveti Stefan hoteli Budva 5,7 odsto na 3,3 i Hotelska grupa (HG) Budvanska rivijera i Elektroprivreda neznatno na 6,5 odnosno 3,5 EUR.
Predsjednik Odbora direktora te energetske kompanije, Milutin Đukanović, kazao je da je EPCG ostala stabilna i sa velikim potencijalom da nosi energetski sektor, cijene struje se nijesu povećavale i nije bilo restrikcija.
“Bilo bi sa naše strane neozbiljno da ističemo da će ovaj poslovni rezultat biti najbolji u istoriji EPCG, ali bi se moralo istaći da Crna Gora gotovo nije osjetila energetsku krizu”, naveo je Đukanović u autorskom tekstu.
On je rekao da nije bilo državne pomoći za najjaču energetsku kompaniju, cijene električne energije nijesu povećavane i nije bilo restrikcija. EPCG je ostala stabilna i sa velikim potencijalom da nosi energetski sektor i bude lokomotivna privrednog razvoja Crne Gore.
“Da bi se to ostvarilo, mora mnogo da se radi. EPCG radi”, dodao je Đukanović.
Akcionari kompanije trebalo bi da na vanrednoj Skupštini u ponedjeljak razmatraju odluku o davanju saglasnosti za kupovinu imovine bivšeg industrijskog kompleksa Željezare Nikšić.
Dioničari bi trebalo da donesu i odluke o razrješenju i izboru članova Odbora direktora.
Skupština akcionara je prvobitno bila zakazana samo sa tačkama koje se tiču razrješenja i izbora članova borda, a naknadno je dopunjena sa tačkom o kupovini Željezare.
Vlada je predložila Skupštini akcionara EPCG Ivana Šaranovića, Tahira Gjonbalaja, Brankicu Mosurović, Martina Ćalasana, Nenada Markovića, Milutina Đukanovića i Emira Strujića za članove Odbora direktora te kompanije.
Gubila je akcija Crnogorskog elektroprenosnog sistema (CGES) 2,2 odsto na 90,02 centa, dok je za Napredak ostala nepromijenjena na četiri centa.
Ove sedmice je i Evropska banka za obnovu i razvoj (EBRD) zadržala u najnovijem izvještaju projekciju rasta crnogorske ekonomije za ovu godinu na 3,7 odsto, dok je za narednu snizila na četiri odsto.
Prema novom izvještaju o regionalnim ekonomskim izgledima, u koji je agencija Mina-business imala uvid, naredne godine se očekuje rast crnogorske ekonomije od četiri odsto.
U majskim prognozama očekivao se rast ekonomije naredne godine od 4,5 odsto.
“Predviđa se rast od 3,7 odsto u ovoj godini i četiri odsto u narednoj, ali postoji velika neizvjesnost oko izgleda. Ključni rizici za izglede uključuju povišenu inflaciju i političke nestabilnosti, što može odložiti javna ulaganja i reformske napore”, napominje se u izvještaju.
Pored toga, Vlada je ove sedmice produžila odluku o umanjenju akciza na gorivo 50 odsto, do 1. novembra.
Prema podacima Montenegroberze, dividendu za prošlu godinu dijelile su tri kompanije, dok je za 2020. to učinilo njih sedam.
Emitenti koji su u toku ove godine isplatili dividendu za prošlu su Jugopetrol, Crnogorski Telekom i Zetatrans.
“Jugopetrol, Crnogorski Telekom i Zetatrans imaju kontinuitet u isplati dividende dvije godine zaredom, odnosno za prošlu i 2020. godinu”, navodi se u saopštenju.
Kompanije koje su za 2020. godinu isplatile dividendu, a to nijesu učinile za prošlu, su Elektroprivreda (EPCG), Napredak, Marina Bar i Sveti Stefan hoteli Budva.
“Četiri listirane kompanije – EPCG, Napredak, Marina Bar i Sveti Stefan hoteli Budva, nijesu donijele odluku o isplati dividende za prošlu godinu, iako su ostvarile profit, jer su odlučile da ostvarenu dobit preusmjere u neraspoređenu dobit, ili u rezerve drustva”, navodi se u saopštenju.
Pravo preuzimanja ovog sadrzaja imaju samo korisnici Agencije MINA.
Kompletna informacija dostupna je korisnicima na linku MINA SERVIS
Longer version of article is available on a link MINA ENGLISH SERVIS
