fbpx
NaslovnicaMINA BusinessPrognoza većeg privrednog rasta i niže inflacije

Prognoza većeg privrednog rasta i niže inflacije

Brisel, (MINA-BUSINESS) – Evropska komisija (EK) objavila je zimske ekonomske prognoze prema kojima bi privredni rast trebalo da bude veći, a inflacija niža nego što se ranije očekivalo, uprkos ratu u Ukrajini.

EK je u jesenjim ekonomskim prognozama, objavljenim 11. novembra prošle godine, očekivala tehničku recesiju, što je ekonomski pad dva kvartala zaredom – u posljednjem prošlogodišnjem i prvom kvartalu ove godine.

Ove godine, EK očekuje privredni rast od 0,8 odsto u Evropskoj uniji (EU) i 0,9 odsto u eurozoni, prenosi Hina.

„Skoro godinu nakon što je Rusija pokrenula ratnu agresiju na Ukrajinu, privreda EU je u ovu godinu ušla sa jače pozicije nego što se predviđalo u jesen. Očekuje se da će i EU i eurozona za dlaku izbjeći tehničku recesiju koja je bila predviđena za kraj godine“, navela je EK.

Potpredsjednik Komisije zadužen za euro, Valdis Dombrovskis, kazao je da su uspjeli da za dlaku izbegnu recesiju.

“Ove godine smo nešto optimističniji kada su u pitanju izgledi za rast i predviđeno smanjenje inflacije. Međutim, i dalje se suočavamo sa višestrukim izazovima, tako da nije vrijeme za tapšanje po ramenu, posebno zato što nemilosrdni rat Rusije protiv Ukrajine i dalje izaziva neizvjesnost“, naveo je Dombrovskis.

Nakon vrhunca prošle godine, inflacija će oslabiti tokom predviđenog perioda.

Ukupna inflacija se smanjuje već tri mjeseca zaredom, što ukazuje da je njen vrhunac iza nas, kako je i predviđala jesenja prognoza.

Nakon što je u oktobru dostigla rekordnih 10,6 odsto, inflacija je oslabila, a brza procjena za januar smanjena je na 8,5 odsto u eurozoni. Ovaj pad je uglavnom posljedica smanjenja inflacije cijena energenata, a bazna inflacija još nije dostigla svoj najviši nivo.

Prognoza inflacije je neznatno smanjena u odnosu na jesen, uglavnom zbog kretanja na energetskom tržištu.

Predviđa se da će se ukupna inflacija u EU smanjiti sa 9,2 odsto u prošloj godini na 6,4 odsto u ovoj, i na 2,8 odsto u narednoj godini.

U eurozoni se očekuje da inflacija sa 8,4 odsto u prošloj godini padne na 5,6 odsto u ovoj i 2,5 odsto u narednoj godini.

Nakon snažne ekspanzije u prvoj polovini prošle godine, privredni rast je u trećem kvartalu usporio, ali nešto slabije od očekivanja. I pored izuzetnih nepovoljnih šokova, privreda Unije je izbjegla kontrakciju predviđenu u jesenjoj prognozi za četvrti kvartal. Godišnja stopa rasta za prošlu godinu u Uniji i eurozoni sada je procijenjena na 3,5 odsto.

Povoljna kretanja od jesenje prognoze poboljšala su izglede za rast za ovu godinu.

Usljed kontinuirane diversifikacije izvora snabdijevanja i naglog pada potrošnje, nivo skladištenja gasa je viši od sezonskog prosjeka prethodnih godina, a veleprodajne cijene gasa su značajno pale ispod predratnih nivoa.

Osim toga, tržište rada Unije nastavlja da bilježi veoma dobre rezultate, a stopa nezaposlenosti je do kraja prošle godine ostala na najnižem zabilježenom nivou od 6,1 odsto. Povjerenje raste, a istraživanja iz januara ukazuju da će smanjenje privredne aktivnosti biti izbjegnuto u prvom kvartalu ove godine.

Međutim, uticaj nepovoljnih okolnosti je i dalje jak. Potrošači i preduzeća i dalje se suočavaju sa visokim troškovima energije, a bazna inflacija – ukupna inflacija bez energije i neprerađene hrane, nastavila je da raste u januaru, dodatno umanjujući kupovnu moć domaćinstava.

Budući da su inflatorni pritisci i dalje prisutni, očekuje se nastavak zaoštravanja monetarne politike, što će negativno uticati na poslovnu aktivnost i otežati investicije.

Predviđeni rast u zimskoj privremenoj prognozi za ovu godinu od 0,8 odsto u EU i 0,9 odsto u eurozoni veći je 0,5 odnosno 0,6 procentnih poena nego u jesenjoj prognozi.

Stopa rasta za narednu godinu nije se promijenila i iznosi 1,6 odsto za EU ​​i 1,5 odsto za eurozonu.

Iako je prognoza i dalje veoma neizvjesna, rizici za rast su uglavnom izbalansirani. Domaća tražnja mogla bi biti veća od prognoze, ako se nedavna smanjenja veleprodajnih cijena gasa prenesu više na potrošačke cijene i ako se potrošnja pokaže otpornijom.

Međutim, u kontekstu stalnih geopolitičkih tenzija, ne može se isključiti mogućnost da se ova situacija promijeni. S obzirom na ponovno otvaranje Kine, spoljna tražnja bi takođe mogla da se poveća, što bi zauzvrat moglo da poveća globalnu inflaciju.

Rizici od inflacije ostaju u velikoj meri povezani sa kretanjima na energetskim tržištima, slično nekim utvrđenim rizicima za rast.

EK svake godine objavljuje dvije sveobuhvatne prognoze, na proljeće i jesen, i dvije privremene, na zimu i ljeto. Privremene prognoze obuhvataju godišnji i kvartalni bruto domaći proizvod (BDP) i inflaciju za tekuću i narednu godinu za sve zemlje članice, kao i zbirne podatke za Uniju i eurozonu.

Pravo preuzimanja ovog sadrzaja imaju samo korisnici Agencije MINA.
Kompletna informacija dostupna je korisnicima na linku MINA SERVIS
Longer version of article is available on a link MINA ENGLISH SERVIS

Najčitanije