Podgorica, (MINA) – Više od polovine crnogorskih građana smatra da neko mora snositi odgovornost za masakr koji se desio 1. januara na Cetinju, pokazalo je istraživanje CG puls koje su sproveli Centar za građansko obrazovanje (CGO) i Institut DAMAR.
Izvršna direktorica CGO-a Daliborka Uljarević objasnila je, na predstavljanju rezultata, da su u fokusu istraživanja, koje je sprovedeno krajem februara i početkom marta, bili protesti građana i ono što ih je direktno podstaklo, odnosno tragedija na Cetinju,
“Više od polovine ispitanika, 56,7 odsto, smatra da neko mora snositi odgovornost za masakr koji se desio 1. januara na Cetinju, 17,2 je odgovorilo negativno, dok 26,1 odsto nema stav po tom pitanju”, saopštila je Uljarević.
Ona je navela da građani odgovornost najviše prepoznaju u državnim institucijama i Upravi policije, a konkretno se izdvaja ministar unutrašnjih poslova Danilo Šaranović.
Uljarević je rekla da je, prema istraživanju, za proteste koje je pokrenula neformalna grupa studenata “Kamo Śutra” čulo 86 odsto građana, a u njima je učestvovalo 17,4 odsto.
“Što znači da je protestni potencijal daleko veći od onog koji je do sada viđen kroz broj građana koji su bili na ulicama. Drugim riječima, iako nijesu svi oni koji podržavaju proteste motivisani da se priključe, svijest i podrška su prisutni u značajnoj mjeri”, navela je Uljarević.
To, kako je dodala, potvrđuju podaci da 61,1 odsto građana u određenoj mjeri podržava zahtjeve studentske grupe Kamo Śutra, protiv je 27,1 odsto, dok je mali broj onih koji nemaju stav – 11,8 odsto.
“Najveća podrška je zahtjevima da se poboljša odnos i briga o mentalnom zdravlju, da nadležne institucije ažurnije i proaktivnije djeluju po pitanju oružja, kao i da se pristupi reformi sistema funkcionisanja policijskih struktura“, rekla je Uljarević.
Prema njenim riječima, gotovo jednako snažnu podršku imaju zahtjevi za povratak građanskog obrazovanja kao obaveznog predmeta u školama, kao i onog koji se odnosi na objavljivanje svih činjenica tragedije na Cetinju.
“Podrška zahtjevima za ostavkom Šaranovića i potpredsjednika Vlade Alekse Bečića je nešto manja, i kreće se između 46 i 48 odsto”, dodala je Uljarević.
Ona je saopštila da 57,9 odsto građana podržava proteste u Srbiji, 22,4 odsto nije saglasno sa protestima, dok 19,6 nema stav po tom pitanju.
“Na ovo značajan uticaj imaju partijske preferencije. Oni koju podržavaju aktuelnog predsjednika Srbije (Aleksandra Vučića) su najčvršći protivnici studentskih protesta”, navela je Uljarević.
Izvršni direktor Instituta DAMAR-a Vuk Čađenović kazao je da 35,8 odsto građana smatra da se Crna Gora kreće u dobrom i veoma dobrom smjeru, 44,9 odsto je ocijenilo da se kreće u pogrešnom pravcu, dok je skoro svaki peti građanin neopredijeljen po ovom pitanju.
Kako je rekao, u poređenju sa istraživanjem iz februara prošle godine, vidi se drastičan pad optimizma kod građana Crne Gore.
Čađenović je dodao da rezultati istraživanja iz ove godine pokazuju da 36,6 odsto građana smatra da je situaciji u zemlji pozitivna ili stabilna, 49,3 odsto percipira stanje kao negativno, dok je za 14,3 odsto teško da procijene.
“Ukoliko uporedimo ove rezultate sa onima iz prošle godine, jasno je da se udio onih koji vide situaciju pozitivno smanjuje sa 56,5 na 36,6, dok je negativna percepcija porasla. Primjetno je i da je neizvijesnost značajno porasla”, rekao je Čađenović.
On je kazao da je kao najačeće osjećanje kod građana poslednja dva mjeseca bila zabrinutost, kod 29,4 odsto građana, zatim nada (16,3 odsto), ravnodušnost (13,3 odsto), a svega 6,5 odsto građana je izjavilo da je kod njih preovladalo zadovoljstvo.
Čađenović je rekao da zabrinjava da su mladi do 24 godine u najvećem procentu ravnodušni, njih 20 odsto.
On je ukazao da građani kao najveće probleme najčešće navode borbu protiv organizovanog kirminala i korupcije (15 odsto), zatim unaprjeđene životnog standarda i nezaposlenost.
Kada je riječ o povjerenju građana u institucije, Čađenović je istakao da građani tradicionalno najviše vjeruju vjerskim organizacijama, a zatim u obrazovni sistem i zdravstvo.
On je saopštio da 38,2 odsto ispitanika smatra da su njiohovi prihodi dovoljni za pokrivanje mjesečnih troškova, 46,4 navodi da nemaju dovoljno sredstava, a 15,4 odsto ispitanika odbilo je da odgovori na pitanja.
“Kada uporedimo ove rezultate sa onim iz prethodnih godina, primarno 2024., primjećujemo pad udjela onih kojima su prihodi dovoljni sa 44,4 na 38,2 odsto dok je broj onih koji nemaju dovoljno prihoda ostao gotovo na istom nivou”, rekao je Čađenović.
Kako je dodao, 3,3 odsto ispitanika ocjenjuje da živi mnogo bolje nego prethodne godine, 19,6 je kazalo da živi malo bolje, dok 47 odsto je navelo da im je standard isti kao prethodne godine.
Prema riječima Čađenovića, 16,3 odsto ispitanika je izjavilo da živi malo gore nego 2024., a 13,8 odsto mnogo gore nego prethodne godine.
“U poređenju sa februarom prošle godine, imamo povećanje procenta onih koji su izjavili da u većoj ili manjoj mjeri žive gore nego 2024.”, naveo je Čađenović.
On je kazao da gotovo trećina građana kao krivca za visoke cijene i inflaciju u Crnoj Gori vidi podjednako sve aktere – Vladu, trgovinske lance i globalna ekonomska kretanja.
Kada je riječ o pojedinačnoj odgovornosti, 27,5 odsto građana je odgovorilo da su krivi trgovinski lanci, 18,8 odsto Vlada, 17,6 odsto smatra da su krivi globalni poremećaji, dok pet odsto nema stav po tom pitanju.
Uljarević je kazala da je rad Vlade Milojka Spajića, na skali od jedan do pet, ocijenjen sa 2.5, te da je ocjena manja u odnosu na ocjenu rada za prvih 100 dana.
Ona je rekla da je 40 odsto građana navelo da je rad Vlade ispod njihovih očekivanja, 37 odsto da je u skladu sa očekivanjima, a svega 5,5 odsto je navelo da je iznad svih očekivanja.
Ulajrević je istakla da su građani značajno podijeljeni po pitanju rada Specijalnog državnog tužilaštva (SDT).
“Nešto više od petine, 22,9 odsto, vjeruje da glavni specijalni tužilac (Vladimir Novović) može pokrenuti postupke protiv političara za koje postoji sumnja da su prekršili zakon, što je niži procenat u odnose na prethodne dvije godine”, navela je Ulajrević.
Kako je kazala, da glavni specijalni državni tužilac zavisi od politčara vjeruje govoto 25 odsto ispitanika, što je najviše od njegovog imenovanja.
“Dok se značajno smanjuje broj onih koji cijene da se postupci pokreću samo protiv pojedinih, politički slabih – danas to vjeruje 29 odsto, u odnosiu na ranije periode kada je da procenat dostizao blizu 50 odsto”, navela je Uljarević.
Ona je kazala i da danas ima najviše onih koji ne mogu da daju jasan stav o tome kako radi SDT.
Kada je riječ o procesuiranju zloupotreba od vlasti, Ulajrević je rekla da preovlađuje uvjerenje da se to odnosi samo na one iz perioda vlasti Demokratske partije socijalista (31,1 odsto), dok je trostruko manje onih koje cijene da institucije imaju strog odnos prema novim strukturama vlasti (10,4 odsto).
Istraživanje je sprovedeno krajem februara i početkom marta, a kao uzorački okvir korišćen je popis stanovništva, domaćinstava i stanova.
Pravo preuzimanja ovog sadrzaja imaju samo korisnici Agencije MINA.
Kompletna informacija dostupna je korisnicima na linku MINA SERVIS
Longer version of article is available on a link MINA ENGLISH SERVIS