Podgorica, (MINA) – U školama na Cetinju tereni za igru su dotrajali, parketi u salama su loši, zbog čega dolazi do povreda učenika i sportista kojih ih koriste, upozorila je profesorica francuskog i latinskog jezika u Gimnaziji, Tatjana Zeković.
Zeković je kazala da je negativno iskustvo imala i njena kćerka koja se povrijedila prilikom obavljanja sportskih aktivnosti u školskoj sali.
Ona je ispričala kako se povrijedio jedan igrač na fudbalskoj utakmici između ekipa sastavljenih od cetinjskih gimnazijalaca.
Igrač je, kako je rekla Zeković, završio sa nogom u metalnoj šipki, otvorenoj neki centimetar iznad terena.
“Na sopstveno čuđenje, prvi put sa metalnim produžetkom, koji je probio kožu negdje ispod koljena. Nije čekao pomoć, sopstveni nožni ekstremitet čupao je iz željeza, odvalio je dio kože i mesa, vidio svoju kost”, kazala je Zeković.
Prema njenim riječima, povrijeđeni igrač iz balon sale završio je u hitnoj pa kod plastičnog hirurga i na invazivnoj terapiji protiv bola i trovanja.
Zeković je rekla da se iako nije imala lično loše iskustvo na cetinjskim terenima, povrijedila u prostoriji jedne humanitarne organizacije na Cetinju kada joj je na nogu pao radijator.
“Doskakutah do vrata od seminara i zamolih koleginicu da me odvede do Doma zdravlja. Završih u Podgorici sa slomljenim prstom i tromjesečnim gipsom, štakama i novim navikavanjima”, kazala je Zeković.
Itana, učenica drugog razreda Gimnazije, rekla je da se često susreće sa problemom loše bezbjednosti u salama za fizičko.
Itana je kazala da su sale u školama namijenjene isključivo za dva eventualno tri sporta, a da se istovremeno igra čak i do pet i da je to jako loše po bezbjednost učenike koji se nalaze u toj prostoriji.
“Kada dođe zima, mnogo je hladno pa su sale sve manje pristupačne, od hladnoće pa sve do mokrih patika, koje ostavljaju tragove za sobom pa su česte i povrede. Kao što dolazi do povreda tako dolazi i do podizanja parketa”, navela je Itana.
Ona je rekla da su mreže za odbojku i koševi u dobrom stanju, ali da bi im dobro došla nova oprema, s obzirom da se tu provodi sve više i više vremena, a i svake godine dolaze nove generacije.
Ona je kazala da se obraćala starijim u vezi sa ovim problemom, ali da zna da škole nijesu u prilici da im sve omoguće.
“Njihova reakcija je bila sasvim normalna, jer ipak tu rade profesori koji se sa svim tim, svaki dan susrijeću i znaju što učenicima obično smeta”, navela je Itana.
Milica Radović je takođe učenica drugog razreda Gimnazije trenira odbojku i redovno ide na treninge koji su tri puta nedjeeljno u školskoj sali.
Radović je kazala su im treninzi u sali srednje škole koja je u veoma lošem stanju.
“Parket je star, više puta popravljan bezuspješno, od vlage se na nekim mjestima i podigao, neđe fali. Zbog kondezacije farba je krenula da pada, puno je prašine, jer dosta ljudi tokom nastave prolazi tuda. U svlačionici nema svijetla. Farba za obilježavanje terena se sva istrošila, skoro da se i ne vidi”, objasnila je Radović.
Ona smatra da bi škola trebalo da organizuje humanitarnu akciju i da skupe novac za renoviranje sale, da se djeca aktiviraju, da traže sponzore, drže razne donatorske prijeme.
“Takođe ako bi se realizovao taj projekat, učenici i ljudi kojima se sala iznajmljuje trebaju da čuvaju taj prostor, da poštuju pravila, jer mnogo vremena provode tu. Treba da čuvamo prostor u kojem radimo stvari koje volimo, da bude čisto i očuvano”, kazala je Radović.
Tekst je uradila učenica Gimnazije u Cetinju Anja Mirković, u sklopu projekta “Rereading – Rewriting. Improving media literacy in Montenegro”, u kojem je urađen mentoring đačkih i studentskih medija. Projekat se sprovodi uz finansijsku podršku Ambasade Sjedinjenih Američkih Država (SAD).
