fbpx
NaslovnicaCrna GoraSistem utvrđivanja disciplinske odgovornosti tužilaca nefunkcionalan

Sistem utvrđivanja disciplinske odgovornosti tužilaca nefunkcionalan

Podgorica, (MINA) – Sistem utvrđivanja disciplinske odgovornosti državnih tužilaca u Crnoj Gori nije funkcionalan, saopšteno je na konferenciji „Značaj nezavisnog tužilaštva za vladavinu prava i proces evropskih integracija“, koju je organizovao Centar za istraživačko novinarstvo (CIN-CG).

Stručna saradnica Centra za građanske slobode (CEGAS) Ana Nenezić je, predstavljajući studiju „Istraživanje istraga“, kazala da su od početka prethodne godine prikupili značajan broj podataka iz različitih oblasti.

„Može se konstatovati da sistem utvrđivanja disciplinske odgovornosti državnih tužilaca za disciplinske prekršaje u vezi sa vršenjem funkcije i dalje nije funkcionalan. Napominjem da nam podaci za prvu polovinu prošle godine nijesu bili dostupni“, rekla je Nenezić.

Ona je kazala da podaci od 2016. do 2020. godine pokazuju da se najčešće govori o jednom do dva podnešena predloga u toku godine, i da se vrlo rijetko desi da ti predlozi dovedu do kažnjavanja tužilaca zbog disciplinske odgovornosti.

„Ista situacija je od 2016. godine do danas. Iako nemamo podatke za ovu godinu, imamo jedan postupak koji je sproveden u prvih šest mjeseci, što takođe potvrđuje da se u tom pravcu nastavilo i nakon izmjena“, dodala je Nenezić.

Ona je naglasila da, u okviru disciplinske odgovornosti, treba posvetiti pažnju slučajevima kod kojih je nastupila zastarelost, zato što postupci nijesu pokrenuti u zakonski propisanim rokovima.

„Tokom 2020. godine odbačeno je ukupno 1.107 krivičnih prijava, od čega 789 zbog nastupanja zastarelosti krivičnog gonjenja. Po Zakonu o slobodnom pristupu informacijama, za 2021. godinu je taj broj značajno manji“, navela je Nenezić.

Ona je, govoreći o pritužbama na rad državnih tužilaca, rekla da nije došlo do značajnog porasta i da nijedna od usvojenih pritužbi nije dovela do pokretanja postupka.

„Od ukupnog broja pritužbi, koje razmatra Tužilački savjet (TS), od januara do jula ove godine, mi smo prikupili 50, od kojih je 47 prenijeto iz prošle godine, što znači da su svega tri pritužbe podnesene ove godine“, rekla je Nenezić.

Ona je navela da je od 2016. do 2021. godine Komisija za razmatranje pritužbi na rad državnih tužilaca razmatrala ukupno 483 pritužbe, od čega su 24 proglašene osnovanim.

Kako je kazala, Komisiju za ocjenjivanje tužilaca smatraju važnom i jednim od suštinskih problema.

„Nadzor se vrši preko pravousdnih inspektora, jasno je da tu postoje problemi sa kapacitetima, Ministarstvo pravde je imalo samo jednog inspektora koji je vršio nadzor, pa je prosto bilo nemoguće raditi na kvalitetan način“, rekla je Nenezić.

Ona je dodala da su izvještaji o nadzoru po sadržini bili gotov identični, što im je dalo osnov da sumnjaju da je nadzor samo rađen po nekom šablonu.

Državni sekretar u Ministarstvu pravde, Bojan Božović, rekao je da su s pravom dobijali određene kritike kada je riječ o poglavlju 23.

„A mogu reći da smo dobili i određene pohvale zahvaljujući rada Državnog tužilaštva i TS ove godine“, naveo je Božović.

On je naglasio da će moraćeti, što je moguće prije, pripremiti određene izmjene u Zakonu o državnom tužilaštvu.

Božović je apelovao na sve donosioce odluka da se što prije odblokiraju ključne institucije sistema.
On je rekao da su, kada su ušli u Ministarstvo, imali jednog pravosudnog inspektora, a da je sada taj broj nešto veći.

„Moram reći da smo ograničena zakonskim regulama po ovlašćenjima samih inspektora. Kada govorimo o etičkoj i disciplinskoj odgovornosti, problem ne leži samo u državnom tužilaštvu, već moramo zakonske norme uskladiti kako bi imali potpun sistem“, naveo je Božović.

On je kazao da su kriterijumi za glavnog pravosudnog inspektora slični kao za sudije Višeg suda i upitao zašto bi se neko kandidovao za tu funkciju, s obzirom na to da je naknada za rad mnogo niža u odnosu na kriterijume koji se traže.

Božović je, govoreći o disciplinskom postupku, kazao da prema Zakonu o državnom tužilaštvu to može da pokrene ministar pravde Marko Kovač.

„U nekom neformalnom razgovoru od prije par dana, mislim da on planira da u narednom periodu aktivira nekoliko takvih postupaka“, dodao je Božović.

Portparol Specijalnog državnog tužilaštva, Vukas Radonjić, kazao je da na njih motivišuće djeluju ocjene Evropske komisije, ali i reakcija javnost.

„Kao motivaciju prihvatamo i svaku opravdanu kritiku koji dobijamo od građana, relevantnih subjekta, određenih političkih subjekata“, rekao je Radonjić.

On je kazao da je siguran da svaki državni tužilac treba postupi u skladu sa onim što je izjavio kada je polagao zakletvu pred TS.

Radonjić je rekao da Ministarstvo pravde, kao izvršna vlast, ne može da vrši nadzor nad Državnim tužilaštvom.

„Nadzor rada samo može da obavlja Više državno tužilaštvo. Vidjeli smo da viša tužilaštva nijesu vršila nadzor svake godine, čime svakako treba da se pozabavimo“, rekao je Radonjić.

Kako je kazao, da bi postigli mjerljive rezulate, treba obezbijediti administrativno-tehničke uslove, ali i odgovarajući kadar.

Član TS Siniša Gazivoda ocijenio je da je jedan od problema tužilačke organizacije neka vrsta izgrađene kolegijalne solidarnosti.

“Teško dolazi do toga da jedan državni tužilac hoće da pozove na odgovornost drugog državnog tužioca”, rekao je Gazivoda.

On je dodao da niko argumentovano ne može da kaže da se u njihovom radu vidio bilo čiji politički uticaj.

Kako je rekao, TS je jednoglasno djelujući, uputio poruku vlasti da se uzdrže i od kritika koje prevazilaze određenu dozvoljenu granicu u odnosu na državne tužioce, ali i od toga da prisvajaju sebi zasluge za ono što je rad državnih tužilaca.

Predsjednica CIN-CG, Milka Tadić Mijović, kazala je da joj je bilo šokantno što se nadzor popunjavao kao neki administativni papir.

Ona je istakla da je posljednjih godina, od svih tužilaca koji su ocjenjivani, samo jedan dobio ocjenu tri, a svi ostali najbolju ocjenu.

„Mogli ste da radite kako god, nikada nijeste za to disciplinski odgovarali. Čak ni taj koji je dobio ocjenu tri zbog toga nije imao posljedica“, dodala je Tadić Mijović.

Pravo preuzimanja ovog sadrzaja imaju samo korisnici Agencije MINA.
Kompletna informacija dostupna je korisnicima na linku MINA SERVIS
Longer version of article is available on a link MINA ENGLISH SERVIS

Najčitanije