Podgorica, (MINA) – Evropska unija (EU) politiku proširenja mora da drži otvorenom i aktuelnom, jer bi u suprotnom priznala unutrašnje slabosti, kazao je programski direktor Centra za političku edukaciju Dragiša Janjušević.
On je rekao da je politika proširenja EU na velikom ispitu, ali i da je politika daljeg funkcionisanja Unije takođe na velikom iskušenju.
Janjušević je agenciji MINA kazao da se taj zaključak nameće iz velikih turbulencija koje se dešavaju unutar EU, počev od migrantske krize, Bregzita, jačanja desnih snaga unutar nekih članica, uticaja jakih geopolitičkih igrača Kine i Rusije, do najnovije korona krize, koja je produbila mnoga nesaglasja među članicama.
»EU je pod imperativom da politiku proširenja drži otvorenom i aktualnom, makar retorički, jer bi u suprotnom priznala unutrašnje slabosti«, naveo je Janjušević.
Te unutrašnje slabosti, kako je ocijenio, odražavaju se i na spoljnu i na politiku proširenja.
»U tom smislu imamo i promjene metodologije u pregovaračkom procesu kao nekog novog diskursa ili nove forme, koji treba da zaobiđe ili maskira činjenicu da je proces proširenja u nekoj vrsti blokade ili zakočenosti«, kazao je Janjušević.
On je naveo da su mnoge stvari »trpjele« zbog korona krize, pa i politika proširenja.
»Budžet EU za ovu godinu je bio doveden u pitanje od strane Poljske i Mađarske. Budžet oporavka zemalja pogođenih koronavirusom je isto bio pod znakom pitanja. Mnogi poremećaji su napravljeni na račun te globalne pošasti, pa sigurno politika proširenja nije bila u pretjeranom fokusu«, rekao je Janjušević.
Na pitanje da li je realno da Balkan ne bude dio agende u narednih pola godine, sve dok Slovenija ne preuzme predsjedavanje, on je odgovorio da je to moguće.
»Vrlo je moguće, mada mislim da se proces može držati makar retorički otvorenim, odnosno Balkan prisutnim na agendi, zbog svega navedenog, kako aktuelni problemi kroz koje prolazi Unija ne bi otkrili sve ahilove pete i ranjivosti«, rekao je Janjušević.
Prema njegovim riječima, očigledno je da prisustvo velikih geopolitičkih igrača mora podići oprez EU, pa i što se tiče Balkana.
»Jer sigurno ne bi željeli da im se ponovi scenario sa Islandom, koji je prekinuo pregovore sa EU i koji za strateškog partnera danas ima Kinu«, naveo je Janjušević.
Kako je kazao, složenost tih procesa i izazova mora podići oprez i razviti senzibilitet prema teritoriji Balkana, koji je, kako je rekao, dosta komplikovan i opterećen svojim problemima.
»Uzmite za primjer Makedoniju koja je tek završila višedecenijski problem sa Grčkom. Otvorio se problem sa Bugarskom koja pravi određene opstrukcije na putu ka Uniji«, dodao je Janjušević.
Odgovarajući na pitanje da li je Crna Gora usvajanjem nove metodologije pregovora sa EU napravila dobru odluku, on je naveo da nova metodologija ne mijenja mnogo dosadašnji proces, osim što stavlja akcenat ne neka pregovaračka poglavlja više nego na ostala.
»Sigurno da je bila dobra odluka, jer se poslala poruka da želimo biti partner u procesu ma koliko se mijenjala metodologija. Crna Gora je to pitanje postavila kao jedno od svojih spoljno-političkih prioriteta i to treba tako da ostane«, poručio je Janjušević.
