fbpx
15 C
Podgorica
December 9, 2022.
NaslovnicaCrna GoraBez političke volje da se riješi problem zastupljenosti Roma

Bez političke volje da se riješi problem zastupljenosti Roma


Podgorica, (MINA) – Romi u Crnoj Gori imali bi predstavnika u Parlamentu da je bilo političke volje, a krajnje je vrijeme da donosioci odluka to pitanje shvate ozbiljno.

To su u podcastu agencije MINA ocijenili direktorica Centra za demokratiju i ljudska prava (CEDM) Milena Bešić i izvršni direktor NVO Phiren Amenca Elvis Beriša.

“Da je bilo političke volje mi danas ne bi pričali o ovim stvarima, već o drugim izazovima, i imali bi, ne jednog, nego više predstavnika koji bi u najvišem zakonodavnom domu zastupali interese romske zajednice“, kazao je Beriša.

On je rekao dam kada nema političke volje, onda se traže izgovori i pored preporuka međunarodnih organizacija.

“Zaista je začuđujuće kako to da jednostavno možemo da se ponašamo i olako shvatamo preporuke od kojih nam zavisi i članstvo u Evropskoj uniji (EU)“, ocijenio je Beriša.

Bešić je rekla da Crna Gora ima kvalitetnih stateških dokumenata i akcionih planova za rješavanje pitanja Roma.

„Ali planovi stoje da se mi pozivamo na njih, dok sa druge strane imamo podršku međunarodne zajednice. Stvar je političke volje donosioca odluka da ovo shvate ozbiljno“, smatra Bešić.

Ona je ocijenila da je to što Romi nikada nijesu imali zastupnika u Skupštini, problem cijelog društva a ne samo jedne zajednice.

Beriša je rekao da je Phiren Amenca sa CEDEM-om i Centrom za demokratsku tranziciju podnijela inicijative za ocjenu ustavnosti Zakona o izboru odbornika i poslanika jer za Rome nije predviđena pozitivna diskriminacija u skladu sa brojem pripadnika tog naroda koji žive u Crnoj Gori, ali da nijesu dobile odgovore.

On je istakao da duže od godinu čekaju odgovor i na inicijativu koju su podnijeli Skupštini Crne Gore.

Beriša je kazao da im Odbor za sveoubuhvatnu reformu izbornu zakonodavstva nije odgovorio, a da su iz tog tijela rekli medijima da im za takvo nešto treba vremena i da je potrebno uraditi analizu.

„Ne shvatam o kakvoj se analizi radi i šta treba dodatno da se anazira kada OESC, Evropska komisija i Savjet Evropa konstatno uzazuju da Crna Gora treba da omogući Romima manji cenzus, po primjeru kako je urađeno za Hrvatsku zajednicu“, naveo je Beriša.

On je kazao da su prije izbora 2020. godina poslali upit svim poslaničkim klubovima da li su spremni da podrže smanjenje cenzusa za Rome, ali da su dobili odgovor od Građanskog pokreta URA, Demokrata i Socijaldemokrata da će podržati.

„Međutim niko od njih nije pokrenuo tu inicijativu pred Odborom za izmjenu izbornog zakonodavstva“, rekao je Beriša.

Bešić je kazala da je istraživanja koja je radio CEDEM pokazuju da se uprkos naporima ne vidi napredak na smanjenju diskrimancije prema Romima.

Ona je upozorila da se ne vidi ni napredak u smanjenju socijalne distance, etinčkog distanciranja ostalih grupa u odnosu na Rome.

„To su indikatori koji bi u svakom zdravom i normalnom društvu upalili alarm. Da sve akcije i mehanizmi koje imamo na raspologanju nijesu dali rezultat koji bi bio opipljiv za zajednicu“, smatra Bešić.

Ona je ocijenila da je jedan od osnovnih razloga što se donose strategije i akcioni planovi iz nekog druga ugla, a ne iz ugla ljudi kojih se to tiče.

„Zbog toga je jako važno da imamo autentično predstavljanje među donosiocima odluka i javnih politika“, rekla je Bešić.

Ona je istakla da je istraživanje pokazalo da 76 odsto Roma i Egipćana tvrdi da ne razumije najvažnija politička dešavanja u zemlji.

„To su uglavnom ljudi koji imaju pravo glasa u Crnoj Gori. Oni mogu da koriste svoje pravo, da izađu na birališta, da biraju poslanike, odbornike, a da ne razumiju političke procese“, rekla je Bešić.

Ona je navela da brojna istraživanja koja radi CEDEM, a koja se tiču i socioekonomskog položaja govore da sve aktivnosti koje se sprovode tokom 20 godine, koje se tiču integracije Roma u društvo, nijesu dale adekvatan i mjerljiv rezultat.

Govoreći o učešću Demokratske partije Roma na lokalnim izborima u Podgorica, Beriša je kazao da je od početka ideje formiranja partije imao pozitivan utisak, da će se stvari napokon mijenjati na bolje.

„Do momenta kada smo vidjeli da ne žele da učestvuju na parlamentarnim izborima jer cenzus nije smanjen sa 0,7 na 0,35 odsto“, rekao je Beriša.

On je kazao da su svi očekivali da će se napokon romska partija posvetiti romskoj zajednici kako bi bila edukovanija u političkom aspektu.

„Imali smo identičnu situaciju koja se dešava decenijama, da je jednostavno romska partija samo pomagala da se mehanizmi koji su se koristili u predizbornim kampanjama prema romskoj zajednici još lakše primjenjuju“, istakao je Beriša.

Prema njegovim riječima, ne postoji procjena koliko je romska zajednica, podržala romsku partiju na lokalnim izborima.

„A to je bila idealna situacija i momenat kada bi to mogli da vidimo i na taj način romska partija ukaže cijeloj romskoj zajednici koliko je važno izaći na izbore i koliko je važan njihov glas“, ocijenio je Beriša.

On je rekao da su na lokalnim izborima u Podgorici prema Romima korišćeni isti mehanizmi kao i ranije, od prestrašivanja, prijetnji, drugih aktivnosti kako bi glasali po nahođenju drugih.

„Glasovi romske zajednice opet idu tamo gdje su išli godinama unazad i ona se na taj način dodatno zloupotrebljava i manipuliše se njom. Ne možemo da objasnimo jednom prosječnom Romu koliko je važan njegov glas na izborima. On će izaći na izbore, ali on i dalje ima pritiske sa strane“, upozorio je Beriša.

On je kazao da romska zajednice postaje svjesnija da se ljudim vraćaju pred njihova vrata samo pred izbore. „I jednostavno oni koji ne zavise ni od preduzeća Čistoća, Deponija ili Zelenilo, imaju malo više smjelosti da pruže otpor“, naveo je Beriša.

Bešić je kazala da se mnoge od tih stvari mogu riješiti reformom izbornog zakonodavstva i poručila da će CEDEM to do kraja da podržava.

Ona je rekla da se ni obaveze koje Crna Gora ima kad je u pitanju EU integracija ne ispunjavaju.

„Imamo i ozbiljna međunarodna dokumenta koja dolaze od Savjeta Evrope. Ne vidim da to mnogo znači donosiocima odluka, nego se tretira kao neko fakultativno pitanje“, navela je Bešić.

Pravo preuzimanja ovog sadrzaja imaju samo korisnici Agencije MINA.
Kompletna informacija dostupna je korisnicima na linku MINA SERVIS
Longer version of article is available on a link MINA ENGLISH SERVIS

Najčitanije