Podgorica, (MINA-BUSINESS) – Finansijska situacija u Crnogorskom elektrodistributivnom sistemu (CEDIS) je stabilna, ekonomičnost potvrđuju pozitivni pokazatelji ukupnog i redovnog poslovanja, kao i nenarušeni parametri likvidnosti, saopštio je izvršni direktor kompanije, Zoran Đukanović.
On je kazao da jednostavnije interpretirano, kompanija ima dovoljno sredstava za pokriće kratkoročnih i dugoročnih obaveza i finansiranje veoma zahtjevnih investicionih planova.
“Rezultat poslovanja za ovu godinu zahtijeva sagledavanje u kontekstu globalne korona krize, u čijem režimu funkcionišemo gotovo deset mjeseci. Na rezultat poslovanja CEDIS-a presudno je uticao pad potrošnje električne energije, naročito u primorskim opštinama tokom ljetnjih mjeseci”, rekao je Đukanović Dnevnim novinama.
Zaključno sa oktobrom, preuzeto je 160 gigavat sati (GWh) ili 7,2 odsto manje električne energije u odnosu na plan, odnosno 177 GWh ili 7,8 odsto manje u odnosu na prethodnu godinu.
“Prevedeno na finansijski plan, očekivanja su da do kraja godine poslovni prihodi budu realizovani u iznosu od 95 miliona EUR, što je 6,8 miliona manje od plana i 5,5 miliona manje u odnosu na rezultat ostvaren prethodne godine. Uprkos navedenim negativnim aspektima, projekcije upućuju na neto rezultat koji je niži od planiranog, ali ipak sa pozitivnim predznakom”, precizirao je Đukanović.
On je naveo da ostvareni rezultat, s obzirom na ozbiljnost izazova, ne treba sagledavati isključivo kao kvantitativni pokazatelj, već istaći i dodatnu vrijednost.
“Ovogodišnji rezultat je zapravo potvrda snage konstrukcije koju smo zajedno gradili godinama, tako da sa znatno višim stepenom uvjerenosti mogu da tvrdim da vrijednosti, principi i poslovni modeli koje implementiramo i način na koji to radimo, garantuju dugoročnu održivost i uspjeh”, ocijenio je Đukanović.
On je kazao da su aktivnosti na izgradnji i održavanju seoske mreže kontinuirano realizovali i u prethodnom periodu. Međutim, aktuelni projekti revitalizacije srednjenaponske i niskonaponske mreže predstavljaju krupan iskorak na tom planu, prije svega iz aspekta visine iznosa koji ulažu i širine područja koje je obuhvaćeno radovima, ali i s obzirom na značaj za ruralni i prvredni razvoj Crne Gore.
“Veliki projekti ovog tipa daju zamah privredi na više nivoa, stoga je održavanje planirane dimanike projekata revitalizacije tokom Covid-19 krize bilo, a i dalje je, imperativ za CEDIS”, naveo je Đukanović.
Dakle, uprkos tom, višestruko izazovnom periodu, održali su dinamiku i uspješno zaključili prvu godinu projekata revitalizacije srednjenaponske i niskonaponske mreže.
“Projekti revitalizacije su trenutno i najznačajnije investicione aktivnosti CEDlS-a, a efekat izvedenih radova samo u okviru prve godine podrazumijeva kvalitetnije napajanje za preko deset hiljada korisnika u brojnim selima širom Crne Gore. Za aktivnosti na revitalizaciji koje smo priveli kraju izdvojili smo oko 14 miliona EUR”, precizirao je Đukanović.
Takođe, u toku su i radovi obuhvaćeni drugom godinom okvirnog sporazuma. Paralelno realizuju dva projekta, vrijedna 12 miliona EUR, koji obuhvataju revitalizaciju 11 10 kV dalekovoda.
Oni obuhvataju Velimlje u Nikšiću, Virpazar i Ostros u Baru, Lijeva Rijeka i Mrke Petrovići u Podgorici, Biševo u Rožajama, Boljanići u Pljevljima i Gornja Morača u Kolašinu, dio dalekovoda Hoti u Tuzima, dalekovod Lipovik na Cetinju i Konjuhe u Andrijevici.
“Odlične rezultate postižemo i na planu rekonstrukcije mreže, koju realizuju naše ekipe kroz aktivnosti na održavanju. Radove na 16 srednjenaponskih dalekovoda privodimo kraju, uključujući i realizovanih preko 50 odsto planiranih radova na dodatnih 13 dalekovoda. Rezultat rekonstrukcija na kojima rade naše ekipe, zapravo znači kvalitetnije napajanje za gotovo četrnaest hiljada korisnika, mahom na seoskom području”, rekao je Đukanović.
Trošak za realizaciju projekata fokusiranih na revitalizaciju distributivne mreže sa koje se napajaju crnogorska sela, uključujući i već utrošena sredstva, projektovan je na 50 miliona EUR.
On je naveo da je, osim projekata usmjerenih na revitalizaciju seoske mreže, trenutno aktivno preko 200 investicionih projekata za koje je u toku izvođenje radova na objektima, ili priprema projektne dokumentacije, odnosno tenderski postupak ili rješavanje imovinsko-pravnih odnosa.
“Prema Planu investicija predviđeno je da se ove godine, osim projekata revitalizacije, realizuju ulaganja u sekundarnu mrežu u iznosu od 6,4 miliona EUR, primarnu 1,9 miliona EUR, koliko i u mjerenje i mjerna sredstva, dok je za IV fazu AMM projekta rezervisano oko 3,5 miliona EUR”, dodao je Đukanović.
