Podgorica, (MINA-BUSINESS) – Stanje u javnim finansijama nije perfektno, ali je bolje nego ikada, tvrde poslanici partija prethodne vlasti, dok u sadašnjoj smatraju da je usvajanje rebalansa budžeta preduslov za obezbjeđivanje sredstva za isplatu zarada, penzija i socijalnih davanja građanima.
Poslanik Pokreta Evropa sad, Dražen Petrić, kazao je u Skupštini, u okviru objedinjene rasprave o predloženom reblansu ovogodišnjeg budžeta i izmjenama i dopunama odluke o zaduživanju, da se rebalans usvaja zbog nedostatka sredstva za finansiranje određenih obaveza prema građanima.
„Ta sredstva se moraju nadomjestiti najavljenim zaduženjem, a ključni rashodi za koje ne postoje sredstva su plate, penzije i socijalna davanja, za šta je potrebno oko 90 miliona EUR“, rekao je Petrić.
On je dodao da su ključni prohodi ostvareni kao implikacija na program Evropa sad 1, tako što je došlo do povećanja prohoda po osnovu poreza na dohodak građana u iznosu od 80 miliona EUR.
„Dakle, došlo je do smanjenja sive ekonomije, jer je veći broj poslodavaca prijavljivao svoje radnike“, saopštio je Petrić i dodao da su porasli prihodi i od poreza na dohodak pravnih lica i dodatu vrijednost.
Petrić je podsjetio i da je kapitalni budžet na nivou od 60 odsto, što, prema njegovim riječima, nije ni tako mala realizacija, ali se moglo mnogo više.
On je rekao da prethodna vlada nije predložila, ni usvojila nijednu novu mjeru fiskalne politike ili značajne strukturne reforme.
Poslanik Kluba poslanika Građanskog pokreta URA, Dritan Abazović, saopštio je da stanje u javnim finansijama nije perfektno, ali da u Crnoj Gori nikad nije bilo bolje.
„Pogledajte prognozu privrednog rasta za narednu godinu, gdje je Crna Gora u vrhu svih država Evrope. Prosječna zarada u aprilu je iznosia 800 EUR, a sada je preko hiljadu EUR. Penzije su samo u ovoj godini rasle 17 odsto, dok je spoljni dug najmanji od sticanja nezavisnosti i iznosi oko 60 odsto“, rekao je Abazović.
On je podsjetio da je za vrijeme prethodne vlasti najmanja plata bila 222 EUR, penzija 128 EUR, a spoljni dug 2019. blizu 80 odsto.
„To što je neko namjerio da se zaduži milijardu EUR da bi finansirao svoj program, koji još niko nije vidio, govori o netransparentnosti. U mjerama ekonomske politike, koje ste nedavno usvojili, nema novih mjera vezano za najavljeni budžet za narednu godinu kada je u pitanju program Evropa sad 2“, tvrdi Abazović.
On je kazao da za ministra finansija, Novucu Vukovića, ima samo jedno pitanje – da li je Crna Gora bankrotirala? Abazović je dodao da je Vuković srušio propagandu Evrope sad 2 i činjenicama deklasirao ono što su iz Pokreta Evropa sad najavljivali, a to je bankrot.
„Ja kapiram da ljudi ne znaju gdje su im stanovi kad ih dobiju džabe ili gdje su im neki tajni računi zbog kripto situacije, ali ne kapiram da neko ko je bio na čelu neke institucije i ima informacije, ne zna koliko novca ima u budžetu. To je poražavajuće“, saopštio je Abazović.
Vuković je u uvodnom obraćanju kazao da se izmjene i dopune Zakona o budžetu za ovu godinu donose iz nekoliko razloga, između ostalog, tehničkog usaglašavanja usljed donošenja i primjene nove Uredbe o organizaciji i načinu rada državne uprave, zatim povećanja primitaka i planiranja sredstava u cilju realizacije paketa podrške EU za prevazilaženje energetske krize, kao i obezbjeđivanja nedostajućih sredstava za finansiranje pojedinih budžetskih obaveza do kraja godine.
Deficit budžeta planiran je na nivou od 216,3 miliona EUR, što je 150 miliona manje od planiranog Zakonom o budžetu. Izvorni prihodi budžeta iznose 2,42 milijarde EUR i veći su 275,3 miliona u odnosu na planirane.
“Povećanje prihoda budžeta predlaže se shodno revidiranim makroekonomskim pokazateljima, naplati jednokratnih prihoda i dosadašnjim trendovima naplate budžetskih prihoda”, rekao je Vuković.
Prema njegovim riječima, naplata prihoda budžeta u dosadašnjem periodu godine je značajno veća u odnosu na isti prošlogodišnji period.
“Značajan dio povećanja budžetskih prihoda odnosi se na jednokratne prilive, koji nijesu vezani za nove mjere fiskalne politike, ili značajne strukturne reforme kojima se unapređuje struktura privrede, ili stvara nova vrijednost”, objasnio je Vuković.
Procjenjuje se da će učešće jednokratnih prihoda iznositi preko 180 miliona, a među najznačajnijima su naplaćeni prihodi po osnovu hedžing aranžmana radi zaštite od valutnog rizika kredita zaključenog u dolarima za potrebe izgradnje auto-puta Bar Boljari, u iznosu od 60 miliona EUR.
“Među jednokratnim prilivima su i akumulirani prihodi iz prethodnog perioda po osnovu implementacije programa ekonomskog državljanstva, koji su u ovoj godini planirani u iznosu od 75 miliona, zatim planirana naplata dividende po osnovu ostvarene dobiti preduzeća u većinskom vlasništvu države, u iznosu od 40 miliona i ostvarena naplata EU donacije u iznosu od 27 miliona EUR”, precizirao je Vuković.
Pored navedenog, veća naplata prihoda zabilježena je i kod poreza i doprinosa na zarade, tačnije kod doprinosa penzijsko-invalidskog osiguranja, poreza na dobit pravnih lica, kao i poreza na dodatu vrijednost.
Ukupni rashodi budžeta planirani su u iznosu od 2,64 milijarde EUR, što je 125,3 miliona više u odnosu na prvobitno planirane.
Povećanje rashoda budžeta predlaže se usljed nedostajućih sredstava prevashodno u oblasti socijalne i dječije zaštite, penzionog osiguranja i obezbjeđivanja nedostajućih sredstava za finansiranje zdravstvenog sistema.
Kada su u pitanju predložene izmjene i dopune Odluke o zaduživanju Crne Gore za ovu godinu, Vuković je objasnio da je smanjen iznos nedostajućih sredstava sa 705 miliona za finansiranje budžeta za ovu godinu na 559 miliona.
“Takođe, nivo planiranog zaduženja je ostao isti u visini od 600 miliona EUR, a koristiće se za finansiranje budžeta u ovoj godini, refinansiranje duga i stvaranje fiskalne rezerve za narednu godinu”, precizirao je Vuković.
Izmenom odluke je povećan iznos planiranog zaduženja na projektu generalnog remonta pruge, sanacije čeličnih mostova i tunela, sa 32 miliona na 40 miliona EUR kod Evropske investicione banke (EIB).
Takođe, predviđena je mogućnost preuzimanja duga od Instituta “Simo Milošević” u iznosu od sedam miliona EUR prema Jugobanci u stečaju, odnosno Agenciji za osiguranje depozita Srbije, kako bi se izbegla eventualna blokada Instituta, a time i gotovo izvjesni stečaj.
Predstavnik Kluba poslanika Demokratske partije socijalista (DPS), Nikola Milović, kazao je da su danas svi imali priliku da od resornog ministra čuju kakvo je pravo stanje u javnim fiannsijama.
„To je ono što građani moraju da čuju“, rekao je Milović.
On je ocijenio i da budžet za ovu godinu nije bio razvojni, nego potrošački.
„Bez obzira na prihode, imali smo i značajne rashode, a njihov ogroman dio je potrošen na plate onih koji rade u javnoj administraciji, a njih je skoro 80 hiljada“, dodao je Milović.
On je naveo i da je nivo kapitalnog budžeta poražavajući.
„Rebalans ne predstavlja dobru, pa čak ni solidnu osnovu, u odnosu na ono što treba da bude predlog budžeta za narednu godinu“, kazao je Milović.
Predstavnik Kluba poslanika Za budućnost Crne Gore – Nova srpska demokratija koalicije, Dejan Đurović, ocijenio je da situacija u Crnoj Gori po pitanju finansija nije ružičasta, ali ni katastrofalna.
„Rebalans je potreban da bi se evidentirala pomoć EU Crnoj Gori od 27 miliona EUR, koja je uplaćena početkom marta. Drugi razlog je višak prihoda u odnosu na plan, a to su izvorni prohodi, koji su veći 275 miliona EUR“, naveo je Đurović.
On kazao da je pozitivno to što je je planirani deficit budžeta od 216 miliona EUR niži 125 miliona, kao i da su rashodi budžeta uvećani 125 miliona, gdje je posebno istakao dodatno izdvajanje za subvencije od oko 12 miliona EUR poslodavcima za zapošljavanje osoba sa invaliditetom.
Predstavnik Kluba poslanika Bošnjačke stranke, Damir Gutić, rekao je da usvajanje rebalansa predstavlja formalizovanje situacije u stvarnosti.
„Jasno je da je došlo do nepredviđenog rasta prihoda i to po osnovu kapitala od 100 miliona EUR, usljed raskidanja hedžing aranžmana i očekivanja dividende od preduzeća u većinskom vlasništvu države, a tu je i akumulirani prohod od ekonomskog državljanstva od 75 miliona i donacija EU od 27 miliona. To je ukupno rast od 202 miliona“, saopštio je Gutić.
On je poručio da je situacija naizgled dobra, ali da ne treba graditi optimizam na tom povećanju, jer su u pitanju jednokratni prohodi koji nijesu sistemski utemeljeni i na koje se ne može računati u budućnosti.
Gutić je poručio i da lična potrošnja ne može obezbijediti dugoročna održivost bruto domaćeg proizvoda (BDP), već da se mora raditi na obezbjeđivanju rasta investicija i veće pokrivenosti uvoza izvozom.
Predstavnik Kluba poslanika Socijaldemokrata, Boris Mugoša, smatra da se ne treba razbacivati pričom o rastu bruto domaćeg proizvoda (BDP), jer je neophodno vidjeti njegovu strukturu.
„Znamo li da su dvije trećine BDP-a iz lične potrošnje, a ne razvojna komponenta. Tu dolazimo do potanja je li budžet Crne Gore razvojni ili potrošački? On je klasični potrošački budžet“, rekao je Mugoša.
On je dodao da bi volio da je drugačije i da Crna Gora ima zdravu i potentnu ekonomiju, ali nema, jer najveći dio nje čini lična potrošnja.
„U Crnu Goru je došlo 120 hiljada ljudi iz Rusije, Ukrajine i Turske silom prilika i oni su poboljšali finansijske pokazatelje, a ne privreda. Kada se oni vrate kućama i ti pokazatelji će biti drugačiji“, kazao je Mugoša.
On smatra da veliki problem predstavlja socijalna politika, jer od 207 miliona EUR, koliko se godišnje izdvaja za socijalu, najsiromašnijim građanima ide deset miliona.
„Moramo da razgovaramo restrukturiranju ekonomije“, poručio je Mugoša.
Predstavnica Kluba poslanika Demokrata, Anđela Vojinović, kazala je da je rebalans bio potreban jer su stvorene pretpostavke za povećanje prihoda budžeta za ovu godinu za 130 miliona EUR.
„Smatram da je izuzetno značajno što se povećanje ukupnih prihoda temelji na povećanju izvornih prihoda, čime se doprinosi smanjenju deficita budžeta“, rekla je Vojinović.
Ona je poručila da je ponosna na činjenicu što se pokazalo da je država u stanju da servisira obaveze koje ima prema građanima.
Vojinović smatra da je na rashodnoj strani propuštena prilika da se racionalnije troši na nekim stavkama, kao na primjer u javnim nabavkama.
Predstavnica Kluba poslanika ZBCG – Demokratska narodna partija, Maja Vukićević, rekla je da tehnički rebalans budžeta potreban kako bi se obezbijedilo finansiranje do kraja godine, a predviđena su i određena sredstva za ranjive kategorije.
„Pozdravljamo i preuzimanje duga Instituta, što je prvi korak u početku rješavanja problema u tom preduzeću, kao posljedica ranije donijetih loših odluka“, navela je Vukićević.
Ona je opravdanim ocijenila i ulaganje u željezničku infrastrukturu.
„Crnoj Gori su potrebni hitni rezovi i neophodno je napraviti dugoročni plan oporavka ekonomije, koja neće biti zavisna samo od turizma. Treba se fokusirati na pokretanje proizvodnje i investicije u realnom sektoru“, navela je Vukićević.
Predstavnik Kluba poslanika SNP – CIVIS, Bogdan Božović, kazao je da je rebalans rezultat neophodnosti da se dođe do uravnoteženja budžeta.
On je podsjetio da se povećala i prihodna i rashodna strana budžeta.
“Možemo konstatovati da je Crna Gora ostvarila kratkoročno benefite od dešavanja na globalnom nivou, ali je pitanje kakvi će biti dugoročni efekti na našu ekonomsku stabilnost i javni dug”, upozorio je Božović.
On je ocijenio da stanje u budžetu i nije tako loše i da je prethodna vlada vodila jednu odgovornu ekonomsku politiku.
Pravo preuzimanja ovog sadrzaja imaju samo korisnici Agencije MINA.
Kompletna informacija dostupna je korisnicima na linku MINA SERVIS
Longer version of article is available on a link MINA ENGLISH SERVIS
