Podgorica, (MINA-BUSINESS) – Najveći izazov Crne Gore u Poglavlju 17 biće kako zaštititi finansijski sistem, a najveći strah je da li će domaće institucije uspjeti da odgovore na taj izazov, saopštila je ekonomska analitičarka Ana Nives Radović.
Radović je agenciji Mina-business kazala da crnogorska i evropska javnost do sada nijesu imale priliku da saznaju jasan, konačan stav Evropske komisije (EK) i Evropske centralne banke (ECB) po pitanju uslova za zatvaranje Poglavlja 17 koje se odnosi na ekonomsku i monetarnu uniju, iako je to pitanje više puta otvarano.
„To iz razloga jer do sada nijedna zemlja kandidat nije u proces učlanjenja stupila iz pozicije korisnice eura“, rekla je Radović.
Ona je navela da taj proces prati više od deceniju i da je komunicirajući sa evropskim kolegama često nailazila na niz različitih odgovora koji su nerijetko bili uslovljeni tada aktuelnim krizama.
„Ti odgovori su varirali od najeksplicitnijih tvrdnji da monetarna integracija nije moguća bez prilagođavanja kursa nacionalne valute do toga da bi se u ovom slučaju mogao koristiti drugačiji pristup“, dodala je Radović.
Prema njenim riječima, jedino što je presjek svih tih stavova je da epilog bilo kojeg pristupanja formalnoj monetarnoj integraciji Crne Gore ne bi ugrozio bilo koji segment javnih finansija EU isključivo zbog činjenice da je crnogorski bruto domaći proizvod (BDP) čak i nekoliko stotina puta manji od BDP-a većine sadašnjih članica.
„Ovo znači da, u cilju zaštite jedinstvenog monetarnog sistema, evropske institucije neće uvoditi dodatne mehanizme zaštite, već da se zona potencijalnog rizika nalazi u javnim finansijama Crne Gore, odnosno da je na domaćim institucijama da kreiraju sve preduslove za nesmetano prihvatanje onoga na čemu se bude insistiralo“, objasnila je Radović.
Na pitanje koji su benefiti koje će crnogorski građani imati nakon prilagođavanja evropskoj ekonomskoj politici, Radović je odgovorila da prednosti koje Crna Gora bude imala kada se, odnosno ako se prilagodi evropskoj ekonomskoj politici, mogu uslijediti ukoliko budu ispunjeni svi uslovi na kojima EU opravdano insistira.
„U tim okolnostima bi država imala pokriće za korišćenje zajedničke valute kojom sada raspolažemo uz prećutno odobravanje evropskih institucija, bez bilo kakvog akta kojim su uslovi korišćenja definisani“, dodala je Radović.
Prema njenim riječima, prilagođavanje evropskoj ekonomskoj politici je ono što je u drugim zemljama prethodilo procesima evropskih i monetarnih integracija, a obuhvataju visinu budžetskog deficita, dugoročne kamatne stope, udio javnog duga u BDP-u, cjenovnu stabilnost, kao i stabilnost deviznog kursa, na kojem se, iz crnogorske pregovaračke pozicije insistira da bude zamijenjen nekim drugim.
„Iz ovog ugla se najbolje vidi koliko je zapravo velik problem crnogorskih javnih finansija. Jedan od Mastrihtskih kriterijuma predviđa da udio javnog duga u BDP-u ne prelazi 60 odsto. Čak i prije nego što je ovaj procenat prekoračen Crna Gora je imala ozbiljan problem na ovom planu, što znači da su crnogorske institucije previše olako shvatile mastrihtske kriterijume kada je u pitanju poželjan prag zaduženosti“, dodala je Radović.
Kada je riječ o kriterijumu koji se odnosi na udio javnog duga u BDP-u, Radović smatra da postoje samo dva načina da se on smanji.
„Prva je drastično suzbijanje duga, za šta u ovim okolnostima nažalost ne postoje izgledi, a druga je povećanje BDP-a u kojem bi postojeći dug, pod uslovom da se ne povećava, zauzimao manji udio, za šta postoje samo djelimični izgledi“, tvrdi Radović.
Doda li se tome, kako je navela, nivo budžetskog deficita i preplitanje mjera neophodnih za postizanje i jednog i drugog pomenutog kriterijuma, može se i razumjeti zašto su se više puta od domaćih zvaničnika čuli izrazi nade „da će nam EU progledati kroz prste”.
„Nažalost, ni u ovoj fazi integracionog procesa, osim kroz nekoliko dokumenata vezanih za proceduru, ovoj se oblasti nije prišlo strateški, niti je čak i privid mogućeg rješenja bio predlog bilo kojeg političkog subjekta, a bojim se da nas kriterijumi sami po sebi neće natjerati na to“, saopštila je Radović.
Specifičnost Crne Gore u pregovorima sa EU o Poglavlju 17 jeste činjenica da Crna Gora od 2002. godine koristi euro kao zvanično sredstvo plaćanja.
Radović je kazala da ono što se sada vidi jeste da učesnici pregovaračkog procesa traže da se u zatvaranje Poglavlja 17 uđe insistirajući da Crna Gora zadrži euro.
„To jasno govori o nedostatku institucionalnih kapaciteta za upravljanje sopstvenom valutom, odakle najviše zabrinutosti i potiče“, kazala je Radović.
Prema njenim riječima, to nije ništa drugo već indirektno priznavanje da crnogorski finansijski sistem nije u stanju da se nosi sa monetarnim suverenitetom.
„Za EU je to jasan signal odsustva strateškog pristupa, loše planske politike i visokog nivoa ekonomske nestabilnosti“, dodala je Radović.
Na pitanje kada se može očekivati zatvaranje Poglavlja 17, koje je otvoren 25. juna prošle godine, Radović je odgovorila da taj proces, u zavisnosti od pristupa koji u EU bude određen, ili može trajati nekoliko godina ili ići u nedogled.
„Najkraći put je da se, zbog situacije da već koristimo euro, insistira samo na dijelu kriterijuma i daju rokovi za njihovu realizaciju. Ovaj put je i najopasniji jer on ne mijenja mnogo toga u crnogorskom finansijskom sistemu nabolje, već isključivo zadovoljava formu“, kazala je Radović.
To znači da bi Crna Gora, i u EU, kao i formalno u eurozonu, ušla sa velikim dijelom postojećih problema.
„Najduži put je strogo i detaljno insistiranje na stvaranju svih važećih preduslova za ispunjenje svakog pojedinačnog kriterijuma i ničim se ne garantuje da će taj proces u dogledno vrijeme biti okončan ako nastavimo da insistiramo da EU zatvori oči pred krupnim problemima“, zaključila je Radović.
Tekst je napisan uz finansijsku podršku Evropske unije kroz realizaciju projekta “Dealing with ethics and fake news” pod oznakom IPA2018/397-252. Sadržaj je isključiva odgovornost Agencije MINA i ne mora nužno odražavati stavove EU. Tekst se može preuzimati uz obavezno navođenje izvora.
