Brisel, (MINA-BUSINESS) – Eurozona je ovu godinu počela s lošim naznakama, pri čemu je rast usporen, dok je inflacija ispod cilja Evropske centralne banke (ECB).
Nepovoljni ekonomski pokazatelji bi mogli da utiču i na očekivanja da ECB počne da podiže referentnu kamatu ove godine, ocjenjuju agencije.
Statistička agencija Evropske unije saopštila je da su maloprodajne cijene u decembru, s padom cijena energenata, na godišnjem nivou porasle 1,6 odsto, što je najmanje u posljednjih osam mjeseci, prenosi Capital.ba.
S druge strane, istraživanje kompanija za finansijske informacije IHS markit pokazalo je da je privreda eurozone u decembru jedva imala rast, pošto su i protesti Žutih prsluka uticali na privrednu aktivnost u eurozoni.
IHS markit je saopštio da je njegov indeks nabavki u privredi, koji mjeri ekonomske aktivnosti u proizvodnji i uslužnom sektoru, pao u decembru na 51,1 poena s 52,7 prethodnog mjeseca.
Decembarski rast u eurozoni je, prema tom indeksu, bio najmanji rast u više od četiri godine.
Ako bi sličan pad uslijedio u januaru, eurozona bi išla ka recesiji, pošto sve ispod 50 poena ukazuje na smanjenje privrede.
Prema Eurostatu, decembarska inflacija na godišnjem nivou u eurozoni je najniža od aprila. Pad inflacije je posljedica nižih cijena energenata.
Na godišnjem nivou u decembru je rast cijena energenata bio 5,5 odsto, dok je u novembru bio 9,1 odsto.
Ne računajući cijene nestabilnih proizvoda, osnovna inflacija je jedan odsto.
ECB, koja je prošlog mjeseca okončala program otkupa obveznica, želi da inflacija bude nešto ispod dva odsto.
Referentna kamata ECB-a je godinama na nuli kako bi se podstakli rast i inflacija.
Ekonomista u kompaniji ING, Bert Kolejn rekao je da s padom inflacije, ECB možda neće podići referentnu kamatu, kako je planirano za ovo ljeto.
Ekonomista u IHS markitu, Chris Williamson, rekao je da je privreda eurozone ponovo prebacila u nižu brzinu na kraju prople godine, s rastom znatno manjim od visokih stopa na početku godine.
On je dodao da kompanije ne očekuju brz skok u potražnji usljed zabrinutosti oko predstojećeg izlaska Velike Britanije iz Evropske unije, globalnih trgovinskih tenzija i nestabilnosti na finansijskim tržištima.
