Podgorica, (MINA-BUSINESS) – Poslanici su danas raspravljali o predlozima zakona o budžetu za ovu godinu i odluke o zaduživanju, za koje su saopštili da ih je potrebno usvojiti što prije.
Ministar finansija, Novica Vuković, kazao je da osnovni scenario makroekonomskih projekcija ukazuje na prosječni godišnje realan rast crnogorske ekonomije u srednjem roku od 3,7 odsto, odnosno po godinama, 4,8 odsto u ovoj, a 3,2 odsto i 3,1 odsto u 2026. i 2027. godini.
“Izvorni prihodi budžeta planirani su u iznosu od 2,89 milijardi EUR i u odnosu na procjenu za prošlu godinu veći su 102 miliona EUR ili 3,7 odsto”, rekao je Vuković u parlamentu prilikom objedinjene rasprave o predlozima zakonima o budžetu za ovu godinu, odluke o zaduživanju, kao i izmjenama i dopunama Zakona o budžetu i fiskalnoj odgovornosti.
On je naveo da i pored smanjenja poreskog opterećenja na zarade, odnosno smanjenja stope doprinosa za penzijsko i invalidsko osiguranje, ostvaruje se rast prihoda usljed rasta naplate poreza na dodatu vrijednost (PDV), akciza, poreza na dohodak i na dobit, naknade za priređivanje igara na sreću, kao i donacija.
Vuković je kazao da su ukupni izdaci planirani u iznosu od 4,03 milijarde EUR i 505,5 miliona su veći od prošlogodišnjih.
On je naveo da se za tekući budžet opredjeljuje 1,5 milijardi EUR, za budžet državnih fondova 1,3 milijarde EUR, kapitalni 280 miliona EUR, za transakcije finansiranja 886 miliona EUR, dok je za rezervu opredijeljeno 43,5 miliona EUR.
„Za sektor javnih finansija planiran je iznos od 1,2 milijarde EUR, socijalno staranje 1,08 milijardi, zdravstvo 474 miliona, obrazovanje i nauku 362 miliona, a za saobraćaj 242 miliona EUR“, precizirao je Vuković.
Kapitalni budžet, kako je kazao, planiran je na nivou od 280 miliona EUR što je uvećanje od 40 miliona ili 15 odsto u odnosu na prošlu godinu.
Deficit budžetske potrošnje iznosiće 3,5 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP), odnosno 278 miliona EUR.
U ovoj godini projektuje se zaduživanje od 900 miliona.
“Za otplatu duga iz prethodnog perioda potrebno je obezbijediti 820 miliona, najveći dio za isplatu državnih obveznica emitovanih na međunarodnom tržištu iz 2018. godine u iznosu od pola milijarde EUR. Njeno dospijeće je početkom aprila”, dodao je Vuković.
Za finansiranje nedostajućih sredstava država će u ovoj godinu koristiti depozite obezbijeđene u prošloj godini i sredstva iz novog zaduženja i to u iznosu od 900 miliona EUR.
Poslanik Pokreta Evropa sad (PES), Dražen Petrić, rekao je da je Predlog zakona o budžetu za ovu godinu apsolutno ključni zakon koji parlament treba da usvoji.
„Ovog puta to nijesmo uradili u decembru, ali hoćemo vrlo brzo. Duboko vjerujem da nijesmo zadocnili i da ćemo eventualno određene štete koje smo mogli da imamo preduprijediti odlučnošću da se ova sjednica održi“, naveo je Petrić.
On je rekao da je ključni aspekt budđeta održanje ekonomske stabilnosti i stvaranje uslova za dalji ekonomski rast.
„Posljedice ako budžet ne bi bio usvojen narednih dana odnose se na to da privremeno finansiranje smanjuje sredstva za kapitalne projekte i usporava određene reforme. Nepravovremeno finansiranje javnog duga ugrožava kreditni rejting. Imamo da vratimo nekoliko milijardi iz prethodnog perioda i važno je da imamo dobar bonitet za vraćanje tih dugova“, objasnio je Petrić.
On je naveo da je ostvarenje budžeta na nivou 99 odsto, dok su u novembru i decembru prihodi veći za oko 40 miliona u odnosu na uporedni period.
„To pokazuje da je Crna Gora fiskalno stabilna“, poručio je Petrić.
On je kazao da je ova parlamentarna većina posvećena povećanju životnog standarda i ima snažan fokus na životni standard građana.
Poslanik Demokratskog fronta (DF), Dejan Đurović, saopštio je da Predlog budžeta predstavlja održivost i prioritet vladajuće koalicije i Vlade koja je fokusirana na ekonomski rast i dugoročnu održivost javnih finansija.
„Nastavlja se naša posvećenost rastu plata. Minimalna plata je povećana sa 450 EUR na 600 i 800 EUR, što je istorijski trenutak za Crnu Goru“, rekao je Đurović.
Prema njegovim riječima, ova politika je dio širokog paketa reformi, ulaganje u infrastrukturu, koji će omogućiti održivi razvoj ekonomije i durštva.
„Vidimo pozitivne efekte sa povećanjem zaposlenosti i smanjenjem sive ekonomije“, dodao je Đurović.
On je naveo da je bivši režim izbjegavao da poveća plate i penzije, pravio se veliki jaz između siromašnih i bogatih koji su pripadali nekoj političkoj kvazi eliti.
„Prethodne vlade nijesu usmjerile pažnju na realne potrebe građana, nego na kratkoročne politike i ciljeve“, rekao je Đurović.
Sadašnja parlamentarna većina i Vlada pokazale su, kako je ocijenio, jasnu opredijeljenost da se poveća životni standard građana kroz konkretne mjere.
„Ovaj budžet je odgovoran, održiv i usmjeren ka daljoj stabilnosti. Predlog budžeta nije samo finansijski plan, temelji se na odgovornom upravljanju i opredijeljenju povećanja standarda građana“, dodao je Đurović.
Poslanik Demokratske Crne Gore, Boris Bogdanović, rekao je da dio parlamenta ima problem sa usvajanjem budžeta, jer je parlamentarna većina počela da „skida paučinu“ i čisti institucije.
On je saopštio da su prije godinu evropske integracije bile zaustavljene, institucije zarobljene, parlament disfunkcionalan, da se izbjegavao popis.
„U samo 14 mjeseci ostvarili smo impresivne istorijske rezultate“, dodao je Bogdanović.
On je rekao da su narodu donijeli veće plate, penzije, staračke naknade, naknade za novorođenčad, naknade za majke sa troje i više djece, dječje dodatke, besplatne udžbenike, kao i obeštećenja za radnike iz metalsko-rudarskog sektora.
„Ne zaboravite građani ko vam je podigao cijenu hljeba, a snizio cijenu rada. Djeco Crne Gore, ne smijete nikad više da pristanete da klečite pred onima koji su vas ponižavali“, rekao je Bogdanović.
Poslanik Bošnjačke partije, Mirsad Nurković, saopštio je da se nada da ovo kašnjenje usvajanja budžeta neće ugroziti ono što taj zakon treba da predstavlja, a treba da predstavlja funkcionalnost jednog društva i njegovo blagostanje.
„Kada su makroekonomske projekcije od prošle do 2027. godine u pitanju, makroekonomski ambijent je stabilan i povoljan, uz visoke stope rasta ekonomije u protekle dvije godine“, naveo je Nurković.
On je rekao da te projekcije pokazuju snažnu privatnu potrošnju, rast minimalnih plata i penzija, unapređenje poslovnog ambijenta i kontinuirani rast u sektoru turizma.
„Nadam se da će Vladina ekonomska politika doprinijeti da se suzbije nekontrolisan rast cijena u narednom periodu“, dodao je Nurković.
On je kazao da treba naći način da deficit izgubimo iz budžeta za neki naredni period. To je jedina negativna stavka koji ima u ovom budžetu.
„Na nekim smo rekordno niskim procentima zaduženosti u posljednjih 12-13 godina“, rekao je Nurković.
Kapitalni budžet je ove godine planiran na 280 miliona EUR.
„Ako isključimo autoput iz budžeta, ostaje nam za kapitalne investicije 180 miliona EUR. Za deset opština sjevera predviđeno je 90 miliona EUR odnosno 50 odsto kapitalnog budžeta, što jeste za pohvalu“, naveo je Nurković.
Poslanik Demokratske narodne partije (DNP), Milan Knežević, rekao je da mora da upozori javnost u vezi sa drugom dionicom auto-puta.
„Premijer Milojko Spajić saopštio je da očekuje prvu lopatu u septembru, a mi kao ozbiljna partija koja je na funkciju ministarke saobraćaja delegirala gospođu Maju Vukićević, moramo da vas obavijestimo da se plašimo da ta lopata i kramp neće cukati u septembru jer su iz Evropske komisije (EK) i Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD) zatražili poništavanje ovog pretkvalifikacionog tendera i odlazak na glavni tender“, naveo je Knežević.
To, kako je dodao, znači produžetak svih procedura bez jasne analize šta može da se očekuje.
„Iako želim snažno partnerstvo sa EBRD-om, dužni ste, ministre Vukoviću zajedno sa Spajićem i direktorom Monteputa da dobijemo jasne informacije što se tiče ove druge dionice koja košta 530 miliona EUR“, rekao je Knežević.
On je naveo da, ukoliko ovo ide onako kako vidi, država mora da traži alternative ako EK i EBRD tim prolongiranjem odlože početak radova.
„Nećemo imati početak radova prije 2026. godine ako dođe do tog poništenja pretkvalifikacionog tendera“, dodao je Knežević.
Poslanik Albanske alijanse, Ilir Čapuni, saopštio je da je budžet za ovu godinu odraz ekonomske politike Vlade i odgovornosti prema građanima, privredi i lokalnim zajednicama.
“Ključno je da budemo realni, da postavimo prioritete i osiguramo da sredstva budu pravedno i efikasno raspoređena“, naveo je Čapuni.
Pravo preuzimanja ovog sadrzaja imaju samo korisnici Agencije MINA.
Kompletna informacija dostupna je korisnicima na linku MINA SERVIS
Longer version of article is available on a link MINA ENGLISH SERVIS
