fbpx
NaslovnicaCrna GoraSkoro polovina građana smatra da Crna Gora ide u pogrešnom pravcu

Skoro polovina građana smatra da Crna Gora ide u pogrešnom pravcu

Podgorica, (MINA) – U Crnoj Gori 49,2 odsto građana smatra da se država kreće u pogrešnom pravcu, dok 35 odsto smatra da je taj pravac dobar, pokazalo je najnovije istraživanje Centra za građansko obrazovanje (CGO) i agencije Damar.

CGO i Damar predstavili su danas nalaze tematskog istraživanja u okviru zajedničke inicijative CG puls, u čijem je fokusu bila godišnjica rada Vlade.

Izvršna direktorica CGO Daliborka Uljarević kazala je da je primjetno da sa povećanjem stepena obrazovanja raste nezadovoljstvo stanjem u zemlji.

Ona je rekla da je prosječna ocjena rada Vlade 2,28.

„Najbolje se kotira Ministarstvo finansija i socijalnog staranja, sa prosječnom ocjenom 2,96, Ministarstvo ekonomskog razvoja 2,82, javne uprave, digitalnog društva i medija 2,8“, navela je Uljarević.

Kako je rekla, najslabije je ocijenjen rad Ministarstva ekologije, prostornog planiranja i urbanizma sa ocjenom 2,47, a zatim Ministarstvo prosvjete, nauke, kulture i sporta sa 2,46.

Istraživanje je pokazalo i da više od petine građana, 20,6 odsto, smatra da je Crna Gora u kriznoj situaciji.

Uljarević je kazala da 20,4 odsto građana smatra da je država u stanju stagnacije, a 15,3 odsto da je na ivici katastrofe.

Ona je navela da 16,5 odsto građana smatra da se Crna Gora polako ali sigurno razvija, 14,4 odsto misli da je situacija u državi stabilna, a 3,8 odsto da se zemlja dinamično razvija.

Uljarević je kazala da je ministar finansija i socijalnog staranja Milojko Spajić ocijenjen sa prosječnom ocjenom 3,05, ministar ekonomskog razvoja Jakov Milatović sa 2,89, a ministarka javne uprave i digitalnog društva Tamara Srzentić sa 2,86.

Prema istraživanju, potpredsjednik Vlade Dritan Abazović ocijenjen je sa prosječnom ocjenom 2,73.

Uljarević je kazala da se u začelju kolone nalaze ministarka prosvjete, nauke, kulture i sporta Vesna Bratić i ministar ekologije, prostornog planiranja i urbanizma Ratko Mitrović.

„Premjer Zdravko Krivokapić nalazi se među top tri najgore ocijenjena člana Vlade, sa prosječnom ocjenom 2,57“, rekla je Uljarević.

Ona je navela da 49,5 odsto crnogorskih građana smatra da je učinak Vlade ispod svih očekivanja.

„Za svakog trećeg građanina, 32,3 odsto, Vlada radi u skladu sa očekivanjima, a samo 3,6 odsto procjenjuje da je to iznad očekivanja koja su imali“, kazala je Uljarević.

Prema njenim riječima, nacionalno opredijeljeni Srbi najviše navode da Vlada radi iznad i u skladu sa očekivanjima, dok Crnogorci, Albanci, Muslimani, Bošnjaci, Hrvati najčešće navode da ona radi ispod svih očekivanja.

Uljarević je rekla da nalazi istraživanja ukazuju na to da se Vlada većinski vidi kao konzervativna, klerikalna, revanšistička, amaterska, kao i da ne vodi reformski kurs.

Prema istraživanju, 61 odsto građana smatra da je karakter Vlade konzervativan, a 39 odsto da je liberalan.

Uljarević je kazala da 57,4 odsto građana smatra da je Vlada revanšistička, dok 42,6 odsto njih procjenjuje da je karakter Vlade pomiriteljski.

Prema njenim riječima, ekspertski karakter Vlade prepoznaje 46,4 odsto građana, a 53,6 odsto smatra da je ona amaterska.

Uljarević je dodala da 51,1 odsto građana smatra da je Vlada klerikalna, a njih 48,9 odsto navodi da je ona sekularna.

„Velika većina građana, 60,2 odsto njih, smatra da je karakter Vlade stagnirajući, odnosno da ne daje adekvatan reformski kurs“, rekla je Uljarević.

Kako je navela, 34,5 odsto građana ne zna da navede nijednu prednost Vlade, dok je osam odsto njih izričitog stava da Vlada nema nijednu prednost.

Uljarević je kazala da 16,6 odsto građana kao prednost Vlade navodi okrenutost prema građanima, 13 odsto predanost poslu, a 11,6 odsto činjenicu da su članovi Vlade eksperti, a ne političari.

Istraživanje je pokazalo da 22,5 odsto građana kao zamjerku Vladi ističe nedostatak iskustva u rukovođenju javnom administracijom.

Građani kao mane Vlade navode i fokusiranost na vjerska i vezana identitetska pitanja, slabu političku podršku i zapošljavanje na osnovu partijskih i nepotističkih veza.

Uljarević je kazala da 24,7 odsto građana smatra da partijsko članstvo utiče na zapošljavanje u državnoj upravi, a 22 odsto da utiče srodstvo, prijateljstvo i slične veze sa članovima Vlade.

„Svaki peti građanin, odnosno 20,8 odsto, smatra da utiču obrazovanje i iskustvo. Skoro 12 odsto građana smatra da je važan faktor prilikom zapošljavanja vjerska opredijeljenost, a 8,5 odsto nacionalna pripadnost“, navela je Uljarević.

Na pitanje kako ocjenjujete napredak u profesionalizaciji državne uprave, 39,5 odsto građana odgovorilo je da je sve isto, samo što druge partije na vlasti zapošljavaju svoje ljude, dok 23,6 odsto smatra da je gore nego u vrijeme prethodne vlasti.

Istraživanje je pokazalo da 22,7 odsto građana procjenjuje da se stvari mijenjaju na bolje i da počinje da se cijeni obrazovanje i iskustvo, nezavisno od partijskih i drugih veza.

Uljarević je kazala da nešto više od trećine građana smatra, kada je u pitanju transparentnost rada Vlade, da je isto kao ranije, dok 29,8 odsto smatra da je gore nego u vrijeme prethodne vlade, a četvrtina građana navodi da je današnja Vlada mnogo transparentnija od prethodne.

Izvršni direktor agencije Damar, Vuk Čađenović, kazao je da je najveću prosječnu ocjenu, 2,93, Vlada dobila za privrženost pitanju slobode vjeroispovijesti.

„Najslabije ocjene su za privrženost obećanjima koja su se odnosila na to da će se smanjiti troškovi u oblasti javne potrošnje i zaštitu zdrave životne sredine“, naveo je Čađenović.

On je rekao da 43,9 odsto građana uopšte ne vjeruje Krivokapiću, 32 odsto mu vjeruje djelimično, a jedan od deset građana mu vjeruje u potpunosti.

Na pitanje kako ocjenjuju dosljednost Krivokapića u politčkim nastupima, 60,5 odsto građana je odgovorilo da smatra da premijer često mijenja stavove, a 18,6 da je on uvijek principijelan i doljedan.

Čađenović je kazao da skoro trećina građana smatra da je sporazum lidera tri vladajuće koalicije mrtvo slovo na papiru za Vladu, a 28,8 odsto da je dio njega ispoštovan, a dio nije.

Prema njegovim riječima, 16,5 odsto Vlade smatra da je sporazum ključni vodič u radu Vlade.

Prema istraživanju, 52,9 odsto ispitanika smatra da se niko od tri lidera nije pridržavao sporazuma koji su potpisali.

Skoro 18 odsto građana smatra da se Abazović najviše pridržavao sporazuma, 15,6 odsto da je sporazum najviše poštovao predsjednik Skupštine Aleksa Bečić, a 13,7 odsto da je to radio Krivokapić.

Na pitanje ko u najvećoj mjeri određuje politiku i aktivnosti Vlade, 17,7 odsto građana je odgovorilo da je to dogovor vladajuće većine, 11,8 odsto da to čini Krivokapić, 11,4 odsto URA, a 10,7 odsto Srspka pravoslavna crkva (SPC).

Svaki peti građanin nema stav o tom pitanju.

Čađenović je rekao da je 82,4 odsto građana čulo za program Evropa sad, i da 41 odsto od njih smatra da je to dobar i realan program, dok 38 odsto misli da u ovim ekonomskim okvirima taj program nije realan.

Kako je naveo, u odnosu na to pitanje neopredijeljen je svaki peti građanin, što može da ukazuje na to da veliki broj njih nema dovoljan broj informacija.

Na pitanje šta misle o odluci Vlade da Cetinjski manastir upiše u katastar kao imovinu SPC, 44,4 odsto je odgovorilo da ona pokazuje da Vlada radi u interesu SPC, a ne u javnom.

Prema istraživanju, 31,5 odsto građana smatra da je to logična i utemeljena odluka.

Ispitanici su, na skali od jedan do deset, odnos Vlade prema zdravstvenoj situaciji izazvanoj pandemijom koronavirusa, ocijenili sa prosječnom ocjenom 4,24.

Čađenović je kazao da 29,3 odsto ispitanika smatra da se nijedna od ranjivih grupa nije našla u fokusu Vlade u prethodnih godinu.

Istraživanje je rađeno na reprezentativnom uzorku od 1.012 ispitanika, u periodu od 16. do 24. novembra.

Uljarević je, odgovarajući na pitanje novinara, navela da je iznijeto dovoljno podataka, koji ukazuju na to da se stvari kreću u pravcu daljeg gubitka podrške Vladi.

„Za samo mjesec vidimo određeno pogoršanje u percepciji pravca djelovanja. Samim tim sužava se prostor za ovu vrstu eksperimentisanja, odnosno ide se u pravcu neke drugačije Vlade i onoga što u nekom doglednom dobu, tokom sljedeće godine, treba da budu vanredni parlamentarni izbori“, navela je Ulajrević.

Prema njenim riječima, Vlada koji ima lošu ocjenu svog rada, teško da može da ima legitimitet i podršku za istinske reforme potrebne društvu.

Najčitanije