Podgorica, (MINA) – Pokret Evropa sad (PES) bi, ukoliko bi naredne sedmice bili održani parlamentarni izbori, glasalo 26,3 odsto birača, a Demokratsku partiju socijalista (DPS) 26 odsto, pokazalo je istraživanje Centra za demokratiju i ljudska prava (CEDEM).
Istraživanje, koje je CEDEM realizovao od 5. do 19. marta, pokazuje da Nova srpska demokratija ima podršku 11,3 odsto ispitanika, Demokrate deset, Bošnjačka stranka 5,3, Demokratska narodna partija 4,2, Građanski pokret URA 3,4, Socijaldemokratska partija 2,3.
Socijaldemokrate i Socijalističku narodnu partiju glasalo bi po 2,2 odsto birača.
Direktorica CEDEM-a Milena Bešić kazala je da DPS, u odnosu na prethodno istrašivanje iz maja prošle godine, bilježi rast podrške za oko dva procenta, a PES pad.
Ona je navela da je PES u maju prošle godine, prema njihovom mjerenju, imao 29,1 odsto podrške, a sada 26,3.
„Možemo protumačiti da su podjele u samom vrhu partije, napuštanje političkih funkcija od strane Jakova Milatovića i sve što je uslijedilo, ipak koštalo PES određenog procenta podrške, kao i vjerovatno neke odluke koje su donosili u prethodnom periodu“, dodala je Bešić.
Ona je rekla da je zabilježen rast podrške koaliciji Za budućnost Crne Gore sa 13,2 na 15,5 odsto.
Bešić je kazala da 34,6 odsto građana smatra da se Crna Gora kreće pravim putem, 31,3 pogrešnim, a 34,3 odsto ne zna, ili ne može da procijeni.
Ona je rekla da je dosadašnjim učinkom Vlade veoma zadovoljno i uglavnom zadovoljno oko 40 odsto građana, dok je broj nezadovoljnih nešto manji, oko 36 odsto.
Bešić je navela da 22,9 ispitanih građana nema stav po tom pitanju.
Najbolje ocijenjeni političari su Jakov Milatović, sa prosječnom ocjenom 2,93, Milojko Spajić sa 2,77, Aleksa Bečić sa 2,47, Milo Đukanović sa 2,45, Milan Knežević sa 2,41 i Dritan Abazović sa prosječnom ocjenom 2,34.
Istraživanje je pokazalo da su građani najviše zadovoljni sistemom obrazovanja, policijom, zatim Srpskom pravoslavnom crkvom, zdravstvenim sistemom, Delegacijom Evropske unije u Crnoj Gori i Ujedinjenim nacijama.
Bešić je rekla da ukupno povjerenje u političke institucije – Vladu, Predsjednika Crne Gore, Skupštinu, policiju, Vojsku, sudstvo i političke partije, iznosi 41,3 odsto, i da je tu zabilježen porast od decembra 2021. godine, kada je iznosilo 28,8 odsto.
Predstavnica CEDEM-a Nevenka Vuksanović kazala je da 78 odsto ispitanika podržava članstvo Crne Gore u Evropskoj uniji (EU), protiv je 11 odsto, dok takođe 11 odsto nema oformljeno mišljenje.
„Otkad je mjerenje krenulo 2007. godine, ovaj procenat je najveći u ovom mjerenju“, istakla je Vuksanović.
Kako je navela, ako bi se raspisao referendum o članstvu Crne Gore u EU, 88 odsto građana podržalo bi ulazak države u Uniju, a 12 odsto bi bilo protiv.
Vuksanović je kazala da 49,5 odsto građana podržava članstvo Crne Gore u NATO, protiv je 30,7, a nema stav 19,7 odsto.
Ona je rekla je da 34,1 odsto ispitanika podržava rekonstrukciju Vlade, 21,9 odsto ne podržava, a 44 odsto nema oformljen stav.
Vuksanović je navela da je, na pitanje da li su potrebni vanredni parlamentrani izbori, 39,3 odsto građana odgovorilo odrično, 32,1 odsto je za vanredne parlamentarne izbore, a 28,5 odsto ne može da procijeni.
Kako je kazala, 30,4 odsto građana smatra da je ostavka Milatovića na sve stranačke funkcije u PES-u dobra odluka, 21,9 da je loša, a 47,7 ne zna ili nema stav.
Vuksanović je rekla da je, na pitanje da li misle da je bolje što je Crna Gora ostvarila nezavisnost, ili bi bilo bolje da je ostala u zajednici sa Srbijom, 63,1 odsto ispitanika odgovorilo da je bolje što je ostvarila nezavisnost.
Kako je navela, 20,8 odsto ispitanika misli da je bolje da je Crna Gora ostala u zajednici sa Srbijom, a 16,1 ne zna ili nema stav.
Prema riječima Vuksanović, 63,6 odsto građana na referendumu bi glasalo za nezavisnu i međunarodno priznatu Crnu Goru, 16,1 odsto bi glasalo da Crna Gora bude sa Srbijom, ali da ima i neku vrstu nezavisnosti, slično kao i prije 2006. godine.
Vuksanović je dodala da 14,2 odsto ne zna kako bi u ovom trenutku glasalo, a 0,9 odsto bi glasalo da se Crna Gora ujedini sa Srbijom, ali da joj se pripoje još neke teritorije na kojima žive Srbi i Crnogorci.
Ona je kazala da 32,6 odsto građana rat Ukrajine i Rusije vidi kao agresiju Rusije na Ukrajinu, a 29 odsto kao odbranu Rusije od širenja NATO-a, dok 38,4 nema oformljen stav.
Vuksanović je rekla da 25,7 odsto građana smatra da su svi odgovorni za početak rata u Ukrajini, 24,2 odsto da su krivi Rusija i njen predsjednik Vladimir Putin, a 19,6 ne zna ili nema stav.
Ona je dodala da 16,7 odsto ispitanika smatra da je za početak rata odgovorna Amerika i njena politika, 8,9 odsto NATO, a 4,9 odsto Ukrajina i predsjednik te države Volodimir Zelenski.
Vuksanović je kazala da je 44,9 odsto građana zabrinuto za ekonomsku stabilnost, 36,3 odsto nije zabrinuto, a 18,8 odsto nema stav.
Istraživanje je pokazala da je jačanjem uticaja SPC na državu zabrinuto 24,5 odsto građana, 56,4 odsto nije zabrinuto, dok 19 odsto nema odgovor.
Ona je kazala da je, na pitanje o efektima programa Evropa sad 1, 39,2 odsto građana odgovorilo da koliko su povećane plate, toliko je sve poskupjelo, i da to dođe na isto.
Vuksanović je rekla da je 26 odsto građana odgovorilo da je došlo do povećanja plata, ali su poskupljenja veća, pa se živi lošije, dok 22 odsto građana smatra da je povećanja plata poboljšalo životni standard.
Ona je dodala da 12,8 odsto ispitanika nije imalo odgovor ili nije željelo da se izjasni.
„Veliki procenat građana, 32,8 odsto, misli da program Evropa sad 2 uopšte ne postoji, 23,3 da se ne realizuje još, ali da će biti realizovan tokom mandata ove Vlade, 17,1 odsto misli da se taj program već sada realizuje, dok 26 odsto nema oformljen stav po tom pitanju“, navela je Vuksanović.
U istraživanju je učestvovalo ukupno 1.007 ispitanika.
Pravo preuzimanja ovog sadrzaja imaju samo korisnici Agencije MINA.
Kompletna informacija dostupna je korisnicima na linku MINA SERVIS
Longer version of article is available on a link MINA ENGLISH SERVIS
