Podgorica, (MINA) – Mladi na Zapadnom Balkanu generalno su nezadovoljni stanjem demokratije i zabrinuti za ekonomsku situaciju u kojoj se nalaze, pokazuju rezultati regionalnog istraživanja.
Istraživanje mladih o multidimenzionalnim aspektima demokratije i identiteta sprovedeno je u Crnoj Gori, Albaniji, Bosni i Hercegovini (BiH) i Srbiji, u okviru projekta „Multidimenzionalni aspekti demokratije i identiteta: dijalog i učenje mladih u vrijeme COVID-19 pandemije (MULTIYOU)“, koji je uspješno realizovala Crnogorska panevropska unija (CPEU).
Na uzorku od 500 ispitanika, mladi su odgovarali na pitanja o demokratskim reformama i evropskim integracijama, identitetu i povjerenju, kao i o mobilnosti, obrazovanju i zaposlenosti.
Predsjednica CPEU Gordana Đurović, na konferenciji za novinare, predstavljajući rezultate istraživanja, kazala je da je stanjem demokratije generalno nezadovoljno 80 odsto ispitanika.
Mladi su, kako je rekla, istovremeno zainteresovani za izborni proces u istom procentu, kako bi uticali na promjene u svojim društvima.
Istraživanje je pokazalo da je samo 16 odsto ispitanika zadovoljno stanjem demokratije u zemlji, dok četiri odsto njih nema odgovora na to pitanje.
Đurović je rekla da bi skoro 80 odsto mladih ljudi glasalo na izborima, da se održavaju danas, sedam odsto njih ne bi glasalo, dok je oko 12 odsto neodlučnih.
Prema istraživanju, 60 odsto ispitanika smatra da je COVID-19 pandemija uticala na pogoršanje stanja demokratije.
„Samo šest odsto vjeruje da je stanje poboljšano, 28 odsto procijenjuje da pandemija nije uticala na stanje demokratije, a šest odsto nema mišljenje o tom pitanju“, pokazuje istraživanje.
Đurović je navela da su se mjere zaštite i zatvaranje granica svakako odrazili i na mobilnost i komunikaciju među mladima.
Rezultati istraživanja pokazuju da 73 odsto mladih snažno podržava put evropskih integracija, 13 odsto je protiv pristupanja, a 14 odsto nema stav po tom pitanju.
Sa druge strane, kada se radi o dinamici integracija u EU, ispitanici nijesu toliko optimistični.
Đurović je kazala da samo petina ispitanika smatra da se pristupanje može desiti u narednih pet godina, dok trećina smatra da će se pristupanje desiti u narednih deset godina.
Ona je rekla da značajan broj mladih, 27 odsto, smatra da će za pristupanje biti potrebno više od deset godina, a pet odsto nema stav po tom pitanju.
Na pitanje kada mislite da će vaša zemlja ući u EU, 14 odsto ispitanika odgovorilo je nikada.
Đurović je navela da skoro polovina ispitanika smatra da je dobro informisana o procesu evropskih integracija, 39 odsto nema dovoljno informacija, dok 12 odsto uopšte nije upoznato sa procesom evropskih integracija svoje zemlje i regije.
Istraživanje, kako je kazala, pokazuje da 95 odsto mladih u regionu smatra da nije ili da je nedovoljno zastupljeno u procesu donošenja odluka.
„Kako bi došlo do dugoročne promjene, od ključne je važnosti da se mladi ljudi uključe u formalne političke procese i učestvuju u formulisanju današnje i sjutrašnje politike“, navela je Đurović.
Istraživanje je pokazalo da mladi jasno percipiraju sistem evropskih vrijednosti.
Đurović je navela da mladi smatraju da su mir i stabilnost i temeljna prava najvažnije evropske vrijednosti, dok je ekonomski prosperitet na drugom mjestu.
Ona je kazala da je istraživanje pokazalo da je za 50 odsto ispitanika najvažnije da završe obrazovni proces i izgrade uspješnu poslovnu karijeru.
„Druga po važnosti obaveza je preuzimanje odgovornosti – 26 odsto, a isto tako visoko vrednuju i slobodu vjerskog izražavanja – 18 odsto“, navela je Đurović.
Prema istraživanju, politički aktivizam je na poslednjem mjestu – pet odsto, što ukazuje na njihovu nezainteresovanost i nezadovoljstvo javnom scenom u cjelini.
„Mladi ljudi su zabrinuti za ekonomsku situaciju. Snažno pogođene ekonomskom krizom, ekonomije Balkana ne oporavljaju se očekivanom dinamikom i novi talas pandemije samo je potvrda tog trenda, koji još nije stabilan“, navela je Đurović.
Ona je rekla da su nezaposlenost, pogođenost korupcijom i život u društvu sa rastućim siromaštvom i socijalnom nejednakošću tri glavne brige koje su ispitanici iznijeli.
Prema istraživanju, mladi u regionu u visokoj mjeri podržavaju abortus i homoseksualnost, kao i korišćenje veza za pronalaženje posla – njih 25 odsto.
Mladi, sa druge strane, osuđuju prihvatanje i davanje mita i izbjegavanje plaćanja poreza.
Đurović je kazala da mladi imaju najviše povjerenja u porodicu i prijatelje (ponder 4,5 na skali do 5), kao i u ljude različite vjeroispovjesti i etničke pripadnosti (3,9).
To, kako je dodala Đurović, navodi na zaključak da su mladi spremni da prevazilaze razlike i pruže šansu jedni drugima, iako su drugačije vjere i nacije.
„Najmanje je povjerenje u političke lidere (1,8), što ukazuje da su mladi skeptični prema ljudima sa različitim političkim uvjerenjima“, rekla je Đurović.
Kako je navela, i pored brojnih predrasuda, mladi nijesu skeptični prema sklapanju prijateljstava sa ljudima različite etničke, religijske pripadnosti, seksualne orjentacije i socijalnog statusa.
Od ukupno 500 ispitanika, 36 odsto se izjašnjava da su pravoslavci, 35 odsto su muslimani, katolici 13 odsto i ostali devet odsto.
Kako je navela Đurović, sedam odsto ispitanika nema odgovor na to pitanje.
Po pitanju religioznosti, za 56 odsto ispitanika Bog je veoma važan u njihovom životu, za 18 odsto manje je važan, dok nije važan za 17 odsto
ispitanika.
Đurović je kazala da odgovor na to pitanje nema devet odsto mladih ispitanika iz Crne Gore, Albanije, BiH i Srbije.
Istraživanje je pokazalo da mladi imaju tendenciju da samostalno donose odluke – 61 odsto, dok uz taj pristup, značajan dio njih uzima u obzir i stavove roditelja – 34 odsto.
Čak 86 odsto ispitanika smatra da često nailazi na lažne vijesti na društvenim mrežama, a nešto manje ispitanika, 71 odsto smatra da zna da ih prepozna.
Istraživanje je pokazalo da 23 odsto ispitanika nije sigurno da ih uvijek mogu prepoznati.
Mladi na Zapadnom Balkanu kritični su prema kvalitetu obrazovnog sistema.
Đurović je kazala da skoro polovina ispitanika, 49 odsto, smatra da obrazovni sistem nije dovoljno specijalizovan, dok 45 odsto tvrdi da se tokom obrazovnog procesa studenti na adekvatan način ne pripremaju za izazove na tržištu.
Kako je navela, samo šest odsto ispitanika smatra da je kvalitet obrazovnog sistema dobro prilagođen tržištu rada.
Među ispitanicima, 44 odsto je zaposleno, dok je skoro isti broj u procesu obrazovanja – 43 odsto, a nezaposlenih je 13 odsto.
Đurović je kazala da je istraživanje pokazalo da značajan broj ispitanika smatra da su konekcije sa ljudima koji su na vlasti jako važne za pronalaženje posla (ocjena 4,27 na skali do 5).
„Takođe članstvo u političkoj partiji značajno utiče na pronalaženje posla (3,89). Mnogi se uzdaju i u sreću (3,58), više nego u diplomu (3,50)“, navela je Đurović.
Ispitanici smatraju da najmanje uticaja na dobijanje posla čini utisak koji se može ostaviti na intervijuu, a nije relevantno ni iz kog dijela zemlje se dolazi u potrazi za poslom.
Kako je navela Đurović, u potrazi za poslom, 65 odsto ispitanika pošlo bi u drugu zemlju regije zbog zaposlenja, 21 odsto ne bi to učinilo, dok je 14 odsto neopredjeljeno po tom pitanju.
„Na pitanje o uticaju pandemije COVID-19 na mobilnost i saradnju mladih u regiji, 47 odsto mladih smatra da je uticaj veoma izražen i negativan, dok isti procenat ispitanika ipak smatra da nijesu tako negativne posljedice po pitanju mobilnosti i saradnje mladih“, rekla je Đurović.
Svega šest odsto, kako je kazala, smatra da nije bilo promjena.
Đurović je rekla da se o ovim pitanjama diskutovalo i na Ljetnjoj skoli demokratije i identiteta, koju je CPEU u okviru projekta realizovala sa parnerima u junu u Baru.
Tom prilikom, kako je dodala, polaznici škole posjetili su i Islamski kulturni centar, Katoličku crkvu i Pravoslavnu crkvu.
Šef Regionalne kancelarije za saradnju mladih (RYCO) u Crnoj Gori, Edin Koljenović, kazao je da se danas, više nego ikada, mora ulagati u mlade, nove generacije i obezbjeđivati prilike i mogućnosti koje će dovoditi do njihovog povezivanja.
Komentarišući rezultate istraživanja, Koljenović je kazao da je vrlo ohrabrujuće da 80 odsto mladih želi da izlaze na izbore.
To je, kako je naveo, jedan od indikatora da postoje mladi koji žele da učestvuju u donošenju odluka.
On je poručio da treba dalje nastaviti da se radi sa mladim ljudima i da se podižu njihovi kapaciteti.
„Moramo raditi na adekvatnom informisanju, podizanju njihovih kapaciteta, da znaju da ne samo od izbora do izbora mogu glasati, nego da svakodnevno mogu biti aktivni“, dodao je Koljenović.
Institucije, kako je istakao, moraju da omoguće šansu mladima da se čuju, i onda kada se čuju da uvaže njihove inpute.
„Visok nivo spremnosti mladih da budu aktivni je nešto što moramo svi čuvati, jer vrlo lako možemo izgubiti interesovanje mladih i onda kada opadaju ti procenti onda zasita ulazimo u dublje probleme animacije mladih da budu aktivni građani regiona“, rekao je Koljenović.
On je kazao da je ohrabrujući i visok nivo podrške mladih u regionu za pristupanje EU.
„Skupa moramo obezbijediti jačanje kapaciteta mladih i smislene alatke u smislu raznih procedura koje postoje na nacionalnom i lokalnom nivou, a koje moraju biti funkcionalne i davati rezultate da bi mladi osjetili da se uključuju u kreiranje politike“, naveo je Koljenović.
Kako je kazao, ohrabrujući je podatak o povjerenju među mladima koji dolaze iz različitih etničkih, vjerskih i nacionalnih grupa i sredina.
„Mladi pokazuju visok stepen otvorenosti za uspostavljajje prijateljstva, što je ključ za trajno prevazilaženje podjela“, istakao je Koljenović.
Ambasador Francuske u Crnoj Gori Kristijan Timonije kazao je da je jako zadovoljan podacima iz istraživanja, koji se odnose na Crnu Goru.
„Jer se vidi da je evropski duh u Crnoj Gori jako prisutan. Prosto je osvježavajući vidjeti ovu potrebu za demokratijom ovdje“, naveo je Timonije.
On je kazao da su očekivanja na evropskom nivou prilično visoka, ali da su još visočija po pitanju toga koja je uloga države.
„Važno je naglasiti da ostaje još puno posla koji treba da se odradi“, naveo je Timonije.
On je rekao da se mora znati šta mladi žele i očekuju od Evrope.
„Želimo vidjeti da evropska omladina ima zajedničke stavove i kreće sa istog nivoa. Dosta posla ostaje da se odradi na temu mobilnosti mladih i njihove saradnje“, kazao je Timonije.
To bi, kako je naveo, bilo korisno jer su mladi realistični i drugačije razmišljaju o sjutrašnjoj Evropi.
„Nadamo se da možemo nešto da uradimo za njih, sa obzirom na to da smo primijetili da postoji prostor za djelovanje. Veoma smo zahvalni RYCO organizaciji, koja je tu da to sprovode na terenu“, rekao je Timonije.
Šefica kancelarije KAS fondacije u Crnoj Gori, Sanija Šljivančanin, kazala je da je projekat „Multidimenzionalni aspekti demokratije i identiteta: dijalog i učenje mladih u vrijeme COVID-19 pandemije (MULTIYOU)“ izuzetno vrijedan i zahvalila je CPEU.
„Kroz organizaciju ljetnje škole, mladi u regionu imali su priliku da se upoznaju, steknu prijateljstva. Naša je stanovište da je to najbolji mogući način da se promoviše dijalog“, rekla je Šljivančanin.
Ona je dodala da je istraživanje sprovedeno u okviru tog projekta veoma važno jer je dobijen proizvod koji može biti od koristi javnosti i donosiocima odluka u kreiranju njihovih politika.
„Nadam se da će znati i umjeti da iskoriste to istraživanje“, navela je Šljivančanin.
Projekat „Multidimenzionalni aspekti demokratije i identiteta: dijalog i učenje mladih u vrijeme COVID-19 pandemije (MULTIYOU)“ CPEU je realizovala u saradnji sa Centrom za spoljnu politiku iz Beograda, Panevropskom unijom Bosne i Hercegovine i Opservatorijomza prava djece i mladih iz Tirane.
Projekat su podržali RYCO i EU, kao i KAS fondacija i Ambasada Francuske u Crnoj Gori.
Kroz MULTIYOU projekat organizovana je i regionalna ljetnja škola za mlade iz Albanije, BiH, Srbije i Crne Gore, pripremljena dvojezična brošura i predstavljane sve aktivnosti na društvenim mrežama CPEU.
Pravo preuzimanja ovog sadrzaja imaju samo korisnici Agencije MINA.
Kompletna informacija dostupna je korisnicima na linku MINA SERVIS
Longer version of article is available on a link MINA ENGLISH SERVIS
