Podgorica, (MINA) – Na nivou Evropske unije (EU) postoji potreba za novim članicama i uspješnim pričama u kontekstu proširenja, što državama kandidatima daje novi podsticaj i optimizam, kazao je predsjednik Crne Gore Jakov Milatović.
Iz kabineta predsjednika je saopšteno da je Milatovićevog učestvovao na samitu EU-Zapadni Balkan u Briselu, gdje je zajedno sa evropskom komesarkom za proširenje Martom Kos bio uvodni govornik.
Milatović je istakao da je ohrabrujuće vidjeti da je jedan od sedam prioriteta nove Evropske komisije (EK) upravo proširenje EU, s ciljem da se Evropa učini većom, ne samo geografski, već, što je mnogo važnije, u smislu globalnog značaja.
Prema njegovim riječima, jedan od načina da se to postigne je snažno promovisanje proširenja.
„U ime država kandidata, mogu reći da smo veoma ohrabreni što vidimo novi zamah u Briselu i u mnogim prijestonicama država članica. Na nivou EU postoji potreba za novim članicama i uspješnim pričama u kontekstu proširenja, što nam daje novi podsticaj i optimizam”, kazao je Milatović.
On je naveo da je u trenutku kada je izabran za predsjednika države postavio ambiciozan, ali realan cilj, da Crna Gora, kao predvodnik grupe deset zemalja kandidata, do 2028. godine postane 28. država članica EU.
“Danas takođe želim da razgovaram o tome šta znači pridruživanje EU, ne samo za Crnu Goru, već i region i sve države kandidate. Konkretno, da li pristupanje EU doživljavamo kao način za pristup većem finansiranju, ili ga vidimo kao odličnu priliku koja nam pomaže da se pridružimo klubu zajedničkih vrijednosti”, rekao je Milatović.
Postoje, kako je kazao, četiri moguća scenarija kada je u pitanju perspektiva proširenja.
„Prvi scenario, u kojem obje strane, i EU i država kandidat, gube. S jedne strane, zemlja kandidat ne koristi proces pristupanja EU za demokratski ili institucionalni napredak, a EU ne prihvata zemlju u Uniju. Ovo je očigledno negativan ishod“, naveo je Milatović.
On je rekao da je drugi scenario onaj u kojem država kandidat koristi proces pristupanja EU za izgradnju institucija, demokratski napredak i fokusiranje na ekonomski razvoj, ali EU ne prihvata državu članicu u svoj klub.
Prema riječima Milatovića, treći scenario je onaj koji podrazumijeva da zemlja kandidat ne napreduje demokratski, ali EU je i dalje želi kao članicu.
On je kazao da je, dugoročno gledano, to scenario u kojem gube i država i EU i koji nije održiv, jer se ne daje prioritet vrijednostima poput vladavine prava i efikasnog upravljanja.
„Na kraju, win-win scenario, u kojem svi dobijaju – kada država kandidat efikasno koristi proces, napreduje demokratski, gradi jače institucije, a zatim je primljena u EU. Ovo je idealan scenario kojem vjerujem da bi svi trebalo da težimo”, poručio je Milatović.
On je naglasio da čvrsto vjeruje da pristupanje EU nije samo finansijsko pitanje, jer postoji mnogo izvora finansiranja na globalnom nivou, već da je taj proces jedinstven po tome što podstiče zemlje da izgrade društva zasnovana na vladavini prava, efikasnoj javnoj upravi i jednakim mogućnostima.
„U tom procesu, Milatović je istakao da vidi ključnu ulogu EK u podršci državama kandidatima u sprovođenju reformi“, navodi se u saopštenju.
Milatović je kazao da je novi zamah u EU, koji se očituje i kroz Plan rasta, snažan signal posvećenosti Zapadnom Balkanu.
Samit EU-Zapadni Balkan organizovala je think tank organizacija “Friends of Europe”.
Pravo preuzimanja ovog sadrzaja imaju samo korisnici Agencije MINA.
Kompletna informacija dostupna je korisnicima na linku MINA SERVIS
Longer version of article is available on a link MINA ENGLISH SERVIS
