Podgorica, (MINA) – Proširenje Evropske unije (EU) biće u vrhu prioriteta narednog sastava Evropske komisije (EK), rekao je danas zamjenik direktora Evropske službe za spoljne poslove (EEAS) Marko Makovec na Balkanskom integracionog foruma (BIF) u Podgorici.
Makovec je kazao da se u Briselu trenutno vodi diskusija kako će izgledati uređenje EK, ali da je jasno da će proširenje biti u vrhu prioriteta naredne postavke Komisije.
“EU insititucije rade puno na internim procedurama kako bi unaprijedile svoje kapacitete. Nadamo se da Crna Gora može da se pridruži Uniji 2028. godine ako nastavi sa dobrim poslom“, istakao je Makovec.
On je kazao da postoji opšti konsenzus između lidera EU da mora doći do proširenja.
„Još su problematična jedino preostala otvorena pitanja i sporovi koji mogu odložiti tok proširenja i to mora biti adresirano politički u ranoj fazi pristupanja“, poručio je Makovec.
Kako je istakao, vladavina prava mora biti od ključne važnosti jer državama daje moć stvarne transformacije društva i sistema, od koje će korist imati svi građani.
Makovec je rekao da je EU razvila instrument za Ukrajinu i Plan rasta za Zapadni Balkan, koji će pomoći regionalne integracije i dalje unaprijediti ekonomske reforme i ekonomski razvoj regiona.
Ministarka evropskih poslova Maida Gorčević smatra da su u Crnoj Gori, za 100 dana rada nove vlade, završene stvari koje su čekale preko deceniju, posebno u oblasti pravosuđa.
Ona je istakla da je Crna Gora spremna da sa ostalim kandidatima razmjenjuje iskustva i da mogu računati na njenu pomoć.
“Crna Gora jeste predvodnik u procesu evropskih integracija, ali želimo da države Zapadnog Balkana bude članice EU. Možda smo malo ispred drugih, ali to ne znači da ne želimo da motivišemo i druge. Mi želimo da podijelimo svoja iskustva“, rekla je Gorčević.
Ona je kazala da je Plan rasta za Zapadni Balkan dobra dobra stvar i da će, zahvaljujući tome, proces reformi ići brže.
„Momentum je ne samo za Crnu Goru, već imamo promjene što se tiče skrininga u Sjevernoj Makedoniji, otvaranje pregovora sa Bosnom i Hercegovinom (BiH). Nadam se otvaranju klastera za Srbiju”, navela je Gorčević.
Ministarka za evropske integracije u Vladi Srbije, Tanja Miščević, rekla je da Srbija sprovodi reforme.
Ona je ukazala da su promijenili način kako imenuju i biraju sudije i dodala da je to samo početak procesa kreiranja kulture nezavisnog pravosuđa, a koji je, kako je rekla, dug.
Miščević je navela da rade na akcionim planovima za poglavlja 23 i 24 i da pokušavaju da dostignu cilj sedeće godine – dobijanja IBAR-a.
“Radimo na reformskoj agendi naporno. Vladavina prava ostaje najvažnije stvar jer očigledno moramo da dokažemo građanima da vjeruju sistemu“, istkla je Miščević.
Ministar evropskih integracija Sjeverne Makedonije, Orhan Murtezani, rekao je da se budućnost Zapadnog Blakana veže za budućnost EU i da to nije samo “popunjavanje polja”, već izbor koji želi da preformuliše društvo, uvede demokratiju, vladavinu prava.
Prema njegovim riječima, proces pristupanja nije bez problema.
“Imamo bilateralne sporove, reforme se moraju implementirati, ali sam proces je snažna mašina za tranformacije. Plan rasta je dobar instrument za podsticanje reformi koje su potrebne državama da uspiju u okviru EU”, istakao je Murtezani.
On je rekao da je “putovanje” Sjeverne Makedonije bilo teško, ali da je država konzistentno dokazivala posvećenost.
“Dug i težak proces je testirao i izdržljivost naših građana. Nekada je entuzijazam bio veliki, a sada imamo zamor, koji podriva naš evropski san”, dodao je Murtezani.
On je poručio da za Zapadni Balkan EU ne može da se vidi kao cilj koji izmiče, nego nešto što de može dostići.
“EU je tu i strateški je interes da Zapadni Balkan ne izgubi povjerenje u EU projekat. Integracija Zapadnog Blakana u EU nije samo stvar političkog ili tehničkog usklađivanja, već moralni imperativ, opredjeljenje na mir i demokratiju”, smatra on.
Direktorica Direktorata za evropske integracije BiH Elvira Habota kazala je da sve zemlje Zapadnog Balkana očekuju novi izvještaj EK i nove najave narednih koraka koji će definitivno uticati na budući put svake od država.
Ona je podsjetila da je ove godine, nakon dugo perioda, BiH dobila zeleno svijetlo od EK vezano za otvaranje pregovora sa EU.
“U isto vrijeme vlast u BiH se suočila sa novim starim zadacima. Neki su postignuti, ali još neki ciljevi treba da budu ispunjeni. Preostali su ključni zadaci koji se odnose na vladavinu prava, koja je ključna za dinamiku i uspjeh pregovaračkog procesa”, navela je Habota.
Ona je kazala da postoji prilika da se, u skladu sa novom metodologijom, ubrza proces, ali da to u praksi to nije dovoljno, nije moguće bez konkretnih rezultata u reformama.
Hobota je rekla da je za BiH velili izazov komunikacija, koja značajno utiče na podršku.
“EU integracije podržava 72 odsto građana, ali iako je taj procenat visok, on opada u odnosu na prethodne godine”, dodala je Hobota, navodeći da je ključ za podizanje povjerenja sprovođenje reformi kako bi pokazali građanima benefite procesa evropskih inetegracija.
Pravo preuzimanja ovog sadrzaja imaju samo korisnici Agencije MINA.
Kompletna informacija dostupna je korisnicima na linku MINA SERVIS
Longer version of article is available on a link MINA ENGLISH SERVIS
