Podgorica, (MINA) – Eksplicitna upozorenja Evropske unije (EU) da bi pristupni pregovori sa Crnom Gorom mogli biti prekinuti, u slučaju nastavka institucionalne i političke krize, trebalo bi shvatiti vrlo ozbiljno, jer strpljenje EU neće biti beskonačno, smatra profesorica na Ekonomskom fakultetu Gordana Đurović.
Đurović je, u intervjuu Glasu Amerike, navela da je EU vrlo jasno i decidno upozorila Crnu Goru na moguće poslljedice u slučaju da ne deblokira Ustavni sud.
“Formalno-pravno, Evropska komisija (EK) ne mora da pokazuje toliko dobre volje da Crnoj Gori daje još vremena da ojača i popuni osnovne demokratske institucije, već može i samostalno da uđe u procedure prekida ili zamrzavanja pregovora, kao i zamrzavanja sredstava pretpristupne podrške”, rekla je Đurović.
Ona je kazala da je i vizna libralizacija na spisku onoga što bi Crna Gora mogla da izgubi.
“Ako cijena bude vizna liberalizacija onda ćemo platiti svi mi sa vrlo otežanim putovanjem iz Crne Gore”, upozorila je Đurović, prenosi portal Glas Amerike.
Ona je navela da je EU pokazala volju i zabrinutost za ono što se dešava u Crnoj Gori, kao i da ”očekuje da Evropska komisija ima još malo strpljenja”.
Kako je saopštila, budući da su već raspisani predsjednički izbori u Crnoj Gori za 19. mart, strpljenje evropskih partnera najviše može da bude do okončanja postupka izbora sudija Ustavnog suda, “što bi, s obzirom na trenutnu dinamiku, moglo da potraje do februara”.
“Tako da je polovina februara možda neki kredit, kupljeno povjerenje na bazi stare slave, deset godina pregovora i svega što je Crnu Goru učinilo da je partner međunarodne zajednice, da je neko ko, ipak, ispunjava ključne obaveze na putu integracija”, navela je Đurović.
Ona je kazala da je Crna Gora sada u situaciji da joj prijeti blokada.
“Vrlo jasno i kratko smo uslovljeni da je prvo neophodno deblokirati Ustavni sud, pa onda sve ostalo. Ako nema toga nema pregovora. Ne može biti kraće i ne može biti jednostavnije i niko ne može da kaže da nije čuo”, kazala je Đurović.
Ona je rekla da bi, u cilju usaglašavanja o predlozima za sudije Ustavnog suda, predstavnici političkih partija trebalo da se sastanu prije nego što njihovi predstavnici na skupštinskom Odboru saopšte mišljenje o tome.
“Ako bi ponovo jedan od poslanika izašao nakon sjednice Ustavnog odbora i saopštio da je većina nametnula svoja četiri kandidata, to bi bio novi fijasko. Ukoliko ne bude da je 41 veće od dvije trećine onda imamo šansu”, navela je Đurović.
Ona je podsjetila da će ministri vanjskih poslova 23. januara u Briselu razgovarati o mogućim mjerama koje EU može preduzeti ukoliko Crna Gora ne izabere nedostajuće sudije Ustavnog suda.
Kako je navela, sljedeći sastanak Savjjeta ministara evropskih poslova održaće se oko 10. februara, a ključne političke odluke donose se na redovnoj ili vanrednoj sjednici Evropskog Savjeta, koja će biti u martu.
“Pred Crnom Gorom su i predsjednički izbori koje je predsjednica Skupštine (Danijela Đurović) zakazala za 19. mart. U slučaju da Ustavni sud i do tada ostane u blokadi, Crna Gora bi ušla u još dublju političku krizu”, upozorila je Đurović.
Pravo preuzimanja ovog sadrzaja imaju samo korisnici Agencije MINA.
Kompletna informacija dostupna je korisnicima na linku MINA SERVIS
Longer version of article is available on a link MINA ENGLISH SERVIS
