fbpx
NaslovnicaCrna GoraDPS podržava 31 odsto građana, DF 18,7 a Demokrate 18,4

DPS podržava 31 odsto građana, DF 18,7 a Demokrate 18,4

Podgorica, (MINA) – U Crnoj Gori da se naredne sedmice održavaju izbori Demokratsku partiju socijalista (DPS) podržalo bi 31 odsto građana, Demokratski front (DF) 18,7, a Demokrate 18,4 odsto, pokazalo je najnovije istraživanje Centra za demokratiju i ljudska prava (CEDEM).

Direktorica CEDEM-a Milena Bešić kazala je da je bi Građanski pokret URA podržalo 6,4 odsto, Bošnjačku stanku 4,4, a Socijalističku narodnu partiju 3,5 odsto.

Ona je rekla da je istraživanje pokazalo da Socijlademokrate imaju podršku 3,4 odsto građana, Socijaldemokratska partija tri.

Bešić je ukazala da tu nijesu računati ispitanici koji su bili neopredijeljeni.

Da se Crna Gora kreće pogrešnim putem smatra 44,1 odsto ispitanika, 27,1 odsto da se kreće pravim, dok je 28,8 odsto bilo neopredjeljeno ili nije moglo da procijeni.

Radom Vlade vrlo je nezadovoljno 32,3 odsto ispitanika, uglavnom je nezadovoljno 19,8.

Vrlo zadovoljno radom Vlade je 5,2 odsto građana, dok je uglavnom zadovoljno 20,7 odsto.

Bešić je kazala da 30,5 odsto ispitanika smatra da bi vanredne parlamentarne izbore trebalo raspisati što prije, 12 odsto misli da treba da budu raspisani istog dana kada i naredni predsjednički izbori.

Ona je navela da 26,5 odsto građana smatra da ne treba raspisivati vanredne parlamentarne izbore, dok 31,1 odsto o tom pitanju nema stav, ili ne zna.

Na pitanje ukoliko bi premijer Zdravko Krivokapić formirao svoju partiju da li bi glasali za nju, dva odsto ispitanika je odgovorilo da bi sigurno glasalo, 2,9 odsto da bi vjerovatno, 9,1 odsto da je moguće da bi glasali, dok 50,3 odsto sigurno ne bi glasalo tu partiju.

Na to pitanje 18,3 odsto ispitanika odgovorilo je da ne bi glasalo ni za jednu partiju, a 17,4 nema stav.

Projektni menadžer u CEDEM-u Marko Pejović kazao je da je istraživanje pokazalo da svaki drugi građanin smatra da popis treba da bude redovno održan, ove godine.

Kako je naveo, svaki četvrti smatra da popis treba odložiti, zbog toga što političke prilike mogu da utiču na rezultat popisa, a 22 odsto građana nema stav o tom pitanju.

Pejović je kazao da bi se, kada bi u ovom trenutku popis bio održan, 45 odsto građana izjasnilo kao Crnogorci, 30 odsto kao Srbi, 5,7 odsto kao Bošnjaci, 4,3 kao Muslimani i 3,8 odsto kao Albanci.

Ogovarajući na pitanje da li je potrebno ponovo razmatrati pitanje crnogorske nezavisnosti, 70,6 odsto ispitanika navelo je da je Crna Gora nezavisna država i da nema potrebe ponovo dovoditi pitanje crnogorske nzavisnosti kao temu za razmatranje.

Pejović je kazao da 12,3 odsto smatra da državni status Crne Gore treba ponovo razmotriti, dok 17,1 nema stav o tom pitanju.

Istraživanje je pokazalo da u slučaju ponovnog raspisivanja referenduma, 67,5 odsto građana bi glasalo da Crna Gora ostane nezavisna, međunarodno priznata zemlja, 7,1 odsto bi glasalo da se pripoji Srbiji.

Prema istraživanju, više od dvije trećine građana, 70 odsto, podržava članstvo Crne Gore u Evropskoj uniji (EU).

Istraživanje je pokazalo da je 15 odsto ispitanika protiv i da 15 odsto njih nema stav o tome.

Pejović je dodao da je u odnosu na prošlu godinu, podrška pristupanju Crne Gore EU porasla.

On je rekao da 45 odsto ispitanika smatra da Crna Gora treba da ostane članica NATO-a, 34,5 odsto ne podržava članstvo, a 21 odsto nema stav o tom pitanju.

„Imamo smanjenje onih koji ne podržavaju članstvo Crne Gore u NATO-u sa 40,8 odsto iz avgusta prošle godine na 34,5 odsto u junu ove godine. Takođe, imamo povećanje onih koji smatraju da Crna Gora treba ostati u NATO-u“, naveo je Pejović.

On je rekao da najviše ispitanika smatra da Crna Gora u spoljnoj politici treba da se oslanja na EU, preko 40 odsto.

Kako je naveo, petina građana smatra da Crna Gora u spoljnoj politici treba da se oslanja na Sjedinjene Američke Države (SAD), 16 odsto na Rusiju, nešto preko deset procenata na Kinu i oko 21 odsto na Srbiju.

„Od prošle do ove godine raste broj onih građana koji smatraju da Crna Gora treba da se drži zapadnog kursa, odnosno da se u spoljnoj politici oslanja na EU i SAD. U padu je broj onih građana koji smatraju da se Crna Gora u spoljnoj politici treba oslanjati na Rusiju”, rekao je Pejović.

On je kazao da 26,4 odsto građana smatra da će nova vlast usporiti integraciju Crne Gore u EU,
preko petine misli da će ona biti ista kao prethodna kada je riječ o priključenju.

Kako je naveo Pejović, svega 14 procenata smatra da će Crna Gora nakon smjene vlasti ubrzati svoj put ka EU.

Prema njegovim riječima, najveći broj građana smatra da je uticaj Srbije na Vladu Crne Gore veći nego što je bio prije smjene vlasti.

Kako je kazao Pejović, 26,8 odsto smatra da je uticaj isti kao što je bio prije smjene vlasti, dok 7,5 odsto smatra da je manji nego što je bio prije smjene vlasti.

Na pitanje kako procjenjuju uticaj SPC na novu Vladu Crne Gore, najveći broj ispitanika odgovorio je da smatra da je pretjerano veliki ili snažniji nego što je bio prije smjene vlasti, oko 46 odsto.

“Oko 22 odsto smatra da je isti ili manji nego što je bio prije smjene vlasti”, naveo je Pejović.

Istraživanje je pokazalo da 26,7 odsto građana smatra da je neophodno javno objaviti Temeljni ugovor, a onda tek govoriti o njegovom potpisivanju.

Prema istraživanju, svaki peti građanin Crne Gore smatra da temeljni ugovor sa SPC ne treba potpisivati jer je štetan za državu, dok 17,2 odsto smatra da treba da bude potpisan odmah i bez ikakvog ulaganja.

Predstavljajući dio istraživanja koji se odnosi na povjerenje u institucije, Bešić je pojasnila da je povjerenje zadovoljavajuće kada prelazi 40 odsto i da u posljednjih nekoliko godina svega tri ili četiri institucije pređu taj procenat.

„U ovom slučaju je to ponovo sistem obrazovanja 46,9 odsto, SPC 41,4 odsto, zdravstveni sistem 40,5, Delegacija EU 39 odsto, policija 38,3, Vojska 35,6, nevladine organizacije 35,4, Ujedinjene nacije 34,8, sudstvo 32 odsto, institucija predsjednika 32 procenta, Tužilaštvo 31 odsto“, navela je Bešić.

Ona je dodala da sve institucije osim Crnogorske pravoslavne crkve bilježe pad, koja je u avgustu prošle godine imala 12,8, a sada 14,2 odsto.
Ž
Bešić je kazala da se od 2018. godine bilježi pad povjerenja u Vladu, predsjednika, Skupštinu, policiju, Vojsku, sudstvo i partije.

Najveću prosječnu ocjenu među političarima građani su dali Aleksi Bečiću 2,47, Milu Đukanoviću 2,45, Dritanu Abazoviću 2,27, 2,17, Milanu Kneževiću 2,03, Miodragu Lekiću 1,98.

Bešić je navela da Vladimir Joković ima prosječnu ocjenu 1,93, Duško Marković 1,93, Damir Šehović 1,9, Goran Danilović 1,88, Andrija Mandić 1,88, Božena Jelušić 1,87, Draginja Vuksanović Stanković 1,86, Nebojša Medojević 1,83.

„Prosječna ocjena Ivana Vukovića je 1,83, Marka Milačića 1,81, Evrina Ibrahimovića 1,79, Ivana Brajovića 1,71, Srđana Pavićevića 1,65, Raška Konjevića 1,64, Nika Đeljošaja 1,58, Andrije Popovića 1,57 i Mehmeda Zenke 1,53“, dodala je Bešić.

Ona je kazala da je rad Ministarstva zdravlja pozitivno ocijenilo 33,6 odsto ispitanika, prosvjete, nauke, kulture i sporta 32,6 odsto, pravde, ljudskih i manjinskih prava 30,8 odsto, finansija i socijalnog staranja 30,3, poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede 29,3.

Bešić je dodala da je Ministarstvo ekonomskog razvoja pozitivno ocijenilo 29,2 odsto, odbrane 28,7, javne uprave, digitalnog društva i medija 27,3, kapitalnih investicija 26,9, unutrašnjih poslova 26,8, ekologije, prostornog planiranja i urbanizma 25,1 i vanjskih poslova 24,8 odsto.

Istraživanje „Političko javno mnjenje Crne Gore“ urađeno je od 18. do 26. juna na uzorku od 1.015 ispitanika.

Pravo preuzimanja ovog sadrzaja imaju samo korisnici Agencije MINA.
Kompletna informacija dostupna je korisnicima na linku MINA SERVIS
Longer version of article is available on a link MINA ENGLISH SERVIS

Najčitanije