fbpx
NaslovnicaCrna GoraDepolitizacija i profesionalizacija DIK-a ključni zadatak izborne reforme

Depolitizacija i profesionalizacija DIK-a ključni zadatak izborne reforme

Podgorica, (MINA) – Depolitizacija i profesionalizacija Državne izborne komisije (DIK) i postepena profesionalizacija izborne administracije na nižim nivoima, neki su od ključnih zadataka predstojeće izborne reforme, bez čijeg se ispunjenja ona ne može smatrati temeljnom ni sveobuhvatnom.

To je jedan od zaključaka analize “Reforma DIK-a: Depolitizacijom i profesionalizacijom do integriteta” Nikole Mugoše, koju je Centar za demokratsku tranziciju (CDT) pripremio i uputio Odboru za sveobuhvatnu izbornu reformu sa ciljem da doprinese kvalitetnijoj raspravi i pronalaženju najboljih rješenja za uspostavljanje povjerenja u izborni proces.

„U inkluzivnom procesu neophodno je razmotriti uporedne modele, sagledati ih iz perspektive univerzalno prihvaćenih standarda o demokratskim izborima, i predložiti model koji će štititi nezavisnost izbornih procesa kroz uvođenje visokih kriterijuma nepristrasnosti, stručnosti i etičnosti članova organa izborne administracije“, jedan je od zaključaka analize.

Programska direktorica CDT-a Milica Kovačević kazala je da će u narednih par dana ta nevladina organizacija objaviti još jednu publikaciju, koja se bavi neophodnošću proširenja djelokruga DIK-a i potrebom njene reorganizacije.

„Iako u mnogim zapadnoevropskim demokratijama sa snažnim institucijama i istorijom nepristrasnog djelovanja posebna grana izvršne vlasti često organizuje izbore, taj model ne može da garantuje nepristrasnost u novim i tranzicionim demokratijama“, rekla je Kovačević.

Zbog toga, kako je navela, postoji rastući trend insistiranja na nezavisnosti izbornih komisija.

„Međutim, čak i kada se izborna administracija formalno učini nezavisnom od izvršne vlasti, nerijetko sastav ovih organa biva takav da naginju ka vladi, ili političkoj većini“, kazala je Kovačević.

Ona je rekla da u politički polarizovanim društvima kakvo je crnogorsko, čak i ako zakon omogućava zastupljenost svih političkih partija, prava politička nezavisnost nije zagarantovana.

Prema riječima Kovačević, u Crnoj Gori na sceni je upravo takav model, gdje formalna balansirana zastupljenost vlasti i opozicije u DIK-u i drugim organima za sprovođenje izbora nije dovela do profesionalnosti i neutralnosti.

„Naprotiv, svjedočili smo da je DIK iz izbora u izbore donosila odluke po političkim linijama, na štetu nepristrasnog i zakonitog sprovođenja izbornog procesa“, kaže se u saopštenju.

Navodi se da će postupanje DIK-a u predsjedničkim izborima prošle godine ostati kao marker nedopustivog političkog uticaja izborne administracije na ishod izbora.

„Spregom partijskih predstavnika u DIK-u sa institucijama Srbije, koje su takođe pod političkom kontrolom, u ad hoc procedurama kreiranim za jednokratnu političku upotrebu, ciljano je iz izborne trke udaljen predsjednički kandidat kome su istraživanja javnog mnjenja davala najveće izglede za pobjedu, a u korist druge dvojice kandidata“, kaže se u saopštenju.

Taj slučaj, kako je rekla Kovačević, plastično ilustruje šta znači kad se balans zastupljenosti vlasti i opozicije, zamišljen kao mehanizam za kontrolu izbornog procesa, izokrene u suprotnost – harmonično sadejstvo protiv zajedničkog “političkog neprijatelja”.

„I dovoljno je snažan argument za neophodnost i hitnost zakonodavne intervencije, koja će rezultirati potpunom depolitizacijom i profesionalizacijom izborne administracije“, navela je Kovačević.

Analiza, kako je rekla, ukazuje na neophodnost profesionalizacije DIK-a putem izbora nepartijskih članova s relevantnim znanjem i iskustvom u izbornim procesima.

Kovačević je kazala da bi se propisivanjem mjerljivih kriterijuma za izbor članova DIK-a smanjila arbitrernost u njihovoj selekciji.

„Predlažemo i smanjenje broja članova na pet ili sedam, kao i produženje mandata DIK-a na šest godina, kako bi se osigurala samostalnost u radu i odlučivanju“, navodi se u saopštenju.

Neophodno je, kako je kazala Kovačević, predvidjeti i jasne kriterijume za razrješenje člana DIK-a.

Ona je dodala da je, takođe, potrebno profesionalizovati poziciju sekretara DIK-a kao rukovodioca stručne službe, a ne istovremeno i člana Komisije.

„Opštinske izborne komisije (OIK) takođe treba profesionalizovati i njihove članove birati na meritokratskoj osnovi, a DIK treba da ima nadležnost i za njihov izbor i razrješenje“, kaže se u saopštenju.

Navodi se da DIK treba da bude ovlašćen da preuzme ulogu OIK-a u slučaju kada one ne vrše funkciju u skladu sa Zakonom.

Publikacija je nastala u okviru projekta „Izborna reforma u fokusu: Vrijeme je!“, koji CDT realizuje u saradnji sa Udruženjem za odgovorni i održivi razvoj i Udruženjem mladih sa hendikepom, uz podršku Evropske unije (EU), posredstvom Delegacije EU u Crnoj Gori.

Pravo preuzimanja ovog sadrzaja imaju samo korisnici Agencije MINA.
Kompletna informacija dostupna je korisnicima na linku MINA SERVIS
Longer version of article is available on a link MINA ENGLISH SERVIS

Najčitanije