Podgorica, (MINA) – Crna Gora vodi odgovornu i konzistentnu spoljnu politiku, poručio je premijer Dritan Abazović i dodao da odluka o podršci ulasku Kosova u Savjet Evrope (SE) nije usmjerena protiv Srbije.
On je, na sjednici Odbora za međunarodne odnose i iseljenike, rekao da ga je iznenadila inicijativa za kontrolno saslušanje povodom odluke Crne Gore da podrži članstvo Kosova u SE.
„Ne bih bio iznenađen da smo glasali suprotno pa da se sazvalo kontrolno saslušanje, tada bi to bilo opravdano“, rekao je Abazović.
On je istakao da se u spoljnoj politici Crne Gore nista nije promijenilo.
„Crna Gora je vodila odogovornu i konzistentu spoljnu politiku“, poručio je Abazović.
On je istakao da se o zahtjevu Kosova za prijem u SE glasalo na Komitetu i da tu članovi Vlade nijesu bili prisutni, već ambasadorka Crne Gore.
„Članovi Vlade dolaze iz različitih političkih struktura i sve ih poštujem, ali većina njih je na početku prihvatila da vodimo konzistentnu politiku“, rekao je Abazović i podsjetio da je na glasanju u Komitetu Crna Gora sa još 33 države podržala odluku o prijemu Kosova u SE.
Premijer je kazao da to nije odluka koja se donosi u Vladi i da, ako ima ministara koji ne znaju proceduru, on za to nije kriv.
“Da je neka značajna odluka, došla bi na sjednicu Vlade. Ovo je samo glasanje u Komitetu. Je li nekoga interesovalo kako smo glasali u vezi ženskih prava u Avganistanu? Navijamo da se u dijalogu pronađe održivo rješenje između Srbije i Kosova i da se smanje tenzije, i to je bilo u tom kontekstu, ništa drugo van toga“, rekao je Abazović.
On je ukazao da ministri na dnevnom nivou donese odluke za koje ne konsultuju Vladu, te da je ambasadorki pri SE poslata pisana instrukcija kako se izjasni vezano za pitanje prijema Kosova.
Abazović je kazao da se ovim povodom nije konsultovao ni sa kim iz Građanskog pokreta URA i da niko nije vršio pritisak, niti ga je uslovljavao.
On je, govoreći o tome na čemu se odluka bazirala, ukazao da su članice Kvinte, u okviru islandskog predsjedavanja, smatrale da treba sačekati ishod dijaloga između Beograda i Prištine, što je rezultiralo Ohridskim sporazumom.
„Ohridski sporazum je bio nedavno i u članu 4 piše da jedna drugu države neće zaustavljati ako žele da se pridruže nekoj međunarodnoj organizaciji“, naveo je Abazović.
On je kazao da načelno podržavaju francusko-njemački predlog za rješavanje krize između Beograda i Prištine, ako može da bude od pomoći.
„To je bilo navedeno i u predmetu i na osnovu toga smo se izjasnili“, dodao je Abazović.
On je kazao da je interes Crne Gore u ovome najveći i da se ogleda u regionalnoj stabilnosti i saradnji.
„Naša spoljna politika ima poseban senzibilitet prema regionalnoj saradnji. Ne možemo da damo neki značajan doprinos da se velika pitanja riješe, niti nam to pripada, ali možemo prijateljski da budemo naklonjeni i da pozivamo druge strane da nađu zajednički jezik na način na koji misle da treba“, dodao je Abazović.
On je kazao da ovaj proces nikada nije bio transparentiji i da je o tome obavijestio ministra spoljnih poslova Srbije prije glasanja.
„Rekao sam da ćemo glasati za prijem Kosova i da u tome nema ništa protiv Srbije. Da smo mi država koja je priznala Kosova i da smo se ponašali kao sve druge zemlje koje su isto uradile. Da potpuno razumijemo države koje nijesu priznale Kosovo i da imaju stavove suprotne Crnoj Gori“, rekao je Abazović.
On je dodao da je Mađarska jedina zemlja koja nije podržala članstvo Kosova u SE, a jeste priznala nezavisnost države.
Abazović je kazao da ovu stvar ne problematizuje ni zvanični Beograd.
On je rekao da mu stavovi Srbije nijesu strani i da razumiju poziciju te države.
„Mislim da svi u Crnoj Gori treba da razumijemo da svako ima neku političku kalkulaciju, da iza toga stoji neki legitimni politički interes“, istakao je Abazović.
On je kazao da su efekti spoljne politike Crne Gore vidljivi i da su, uprkos političkim problemima unutar zemlje, imali ogroman broj diplomatskih aktivnosti u prošloj godini.
“Efekti su vidljivi kroz turizam, strane direktne investicije, dobrosusjedsku politiku. Sve to Crnu Goru čini vrlo kredibilnom zemljom. Podržavamo Open door policy, tako smo se ponijeli i prema Finskoj i Švedskoj prilikom apliciranja za NATO. Nijesmo tu da bilo koga sabotiramo”, poručio je Abazović.
On smatra da Crna Gora ne treba da ima restriktivne stavove.
Predsjednik Odbora Miodrag Lekić je kazao da je Abazovićeva odluka pogrešna ako je riječ o individualnom potezu.
On je ocijenio da je tema delikatna i da nema nikakvu političku konotaciju.
„Umiješaćemo se u ovo, biće postupak dalje. Zamoliću Vas da ne telefonirate ambasadorima, već da se odnesete na institucionalan način. Donijećemo odluku i pokušaćemo da ispravimo ovo što ste napravili, jer ste nepotrebno stvorili problem”, kazao je Lekić.
On smatra da je Crna Gora trebalo da bude uzdržana prilikom glasanja.
„Nije bilo jednostavno da se potegne telefon nego da se razmisli o političkoj dimenziji i ugledu Crne Gore koja ne smije biti inferiorni pion, kojem daju instrukcije“, naveo je Lekić.
On je saopštio da su angažovana dva pravnika koja će napraviti nalaz da li takva odluka Vlade ima smisla ili ne.
“Nema političkih pozadina, niti je ovo politička priča, nego pokušaj ovog Odbora da jednu zapuštenu sferu koriguje u mjeri u kojoj je moguće“, naveo je Lekić.
Poslanik Demokratskog fronta (DF) Milun Zogović ocijenio je da je odluka Crne Gora o priznanju Kosova “najsramnija u njenoj istoriji”.
“Ovo je nastavak sramne politike i može se svrstati u diktatorsku odluku. Ako ste bili prinuđeni od zapadnih mentora da donesete ovakvu odluku, bilo je korektnije da to saopštite građanima i onda bi za to neko možda i imao razumijevanja”, kazao je Zogović.
On smatra da je predstavnik Crne Gore na glasanju trebalo da bude protiv takve odluke.
Prema riječima Zogovića, diskutabilna je procedura i način na koji je odluka donešena.
“Bitno je da danas raščistimo da li su određeni dijelovi Vlade znali da će ova odluka biti donešena ili samo žele, u političkom smislu, da se ograde od toga”, naveo je Zogović.
Poslanik DF-a Slaven Radunović rekao je da Vlada kao da ne radi u ime Crne Gore, “već u ime jedne od država koja je u međusobnom problemu“.
On je istakao je da spoljnopolitki interesi građana u različitim državama nijesu isti.
“Ponašanje vaše Vlade po ovom pitanju mi je takvo kao da nam je Srbija – Južna Koreja. S obzirom na ovakvu situaciju, iskorak Vlade bi bio da bude uzdržana i to bi bio znak dobre volje i vodio bi ka nekakvom pomirenju”, naveo je Radunović.
On je rekao da se Abazović “ponaša kao premijer jedne od zemalja Kvada”.
“U ovoj državi živi mnogo ljudi koji se ne slažu sa tom spoljnom politikom. Uvažite da postoji nezadovoljstvo tako što ćete na nekom činu pokazati da ste premijer građana Crne Gore, ne Teksasa, Škotske ili Njemačke”, dodao je Radunović.
Poslanik Socijalističke narodne partije (SNP) Bogdan Božović rekao je izjava da ministri iz te partije nijesu bili upućeni u odluku Vlade nije način da se aboliraju od bilo kakve odgovornost, već da su ukazali na činjenično stanje.
On je rekao da je stav SNP da je Srbija najvažniji spoljnopolitički partner i da se prema njenim interesima mora odnositi sa senzibilitetom i uvažavati ih.
„Bilo bi najracionalnije da Podgorica podrži kompromis koji bude rezutat dijaloga Beograda i Prištine“, dodao je Božović.
Govoreći o regionalnoj platformi KVAD (QUAD), koju su pokrenuli Crna Gora, Sjeverna Makedonija, Albanija i Kosovo, Abazović je rekao da je to zajednički iskaz država u regionu koje imaju stoprocentno kompatibilnu politiku sa Evropskom unijom.
On je, na pitanje zašto se ne rješava pitanje ruskog konzula, kazao da je proces u toku i da u politički odnosi sa Ruskom Federacijom u ovom momentu veoma loši.
