fbpx
NaslovnicaMINA SvijetRegionVojska Kosova veoma teško političko pitanje

Vojska Kosova veoma teško političko pitanje

Priština, (MINA) – Snage na Kosovu ( KFOR) neće se povlačiti, niti će se njihov broj smanjivati, saopštio je šef Kancelarije NATO-a za vezu u Srbiji Ćezare Marineli.

On je kazao da je transformacija Kosovskih bezbjednosnih snaga (KBS) u vojsku Kosova veoma teško političko pitanje.

Marineli, koji je na funkciji u Beogradu poslednje tri godine, u intervjuu za “Glas Amerike” ponovio je stav generalnog sekretara Alijanse Jensa Stoltenberga, da je KFOR veoma cijenjen, kao i njegova uloga na Kosovu.

On je nedavne razgovore Stoltenberga sa predsjednikom Srbije Aleksandrom Vučićem okarakterisao kao pozitivne, iako, kako je rekao, postoje teme o kojima imaju različita mišljenja.

Marineli je podsjetio na Stoltenbergovu izjavu da NATO poštuje svaku odluku jedne suverene države o tome da li želi da uđe u Alijansu i da Srbija i ta organizacija jačaju partnerstvo započeto 2006. godine.

Kako je naveo, NATO cijeni važnost KFOR-a, dodajući da je sve što se dešava u tom smislu veoma uslovljeno i da “KFOR nema drugu budućnost već da ostane tamo gde jeste”.

Marineli je poručio da NATO podržava dijalog Beograda i Prištine i sve napore koji će dovesti do smanjenja tenzija i rešiti nesporazume.

U vezi sa amandmanima koje je usvojio kosovski parlament, a koji omogućavaju transformaciju KBS u vojsku, čemu se, kako navodi “Glas Amerike”, političari u Srbiji snažno protive, Marineli je kazao da je to tema o kojoj će se tek rapravljati u Alijansi, na Severnoatlantskom savetu.

“Kada je riječ o KBS, priznajemo ih u njihovom trenutnom mandatu. Ako dođe do neke promjene, o tome treba raspravljati na nivou Severnoatlantskog saveta”, rekao je Marineli.

Glas Amerike navodi da je šef kancelarije NATO u Beogradu, koji završava mandat za godinu, poručio da o tome kada će se desiti transformacija KBS u Vojsku Kosova ne može da spekuliše, jer je to prema njegovoj ocjeni, veoma teško političko pitanje.

Na pitanje koliko pozicija Beograda, kao zemlje koja je okružena NATO članicama, osim Bosne i Hercegovine i Makedonije, utiče na politiku Srbije, Marineli je naveo primere mnogih drugih zemalja koje nijesu NATO članice, a takođe su okružene Alijansom sa kojom imaju odličnu saradnju.

“Recimo Švajcarska, Austrija, Švedska. Tu ne postoji isključivanje, da ako niste članica NATO, ne radite sa NATO. Dakle, nije bitno kojim zemljama ste okruženi, sve je pitanje saradnje”, rekao je Marineli.

On je naglasio da NATO ima veoma dobru partnersku saradnju sa Austrijom i sa Švedskom, i ponovio da nije problem ako nijeste pristupili NATO.

“Mi znamo da je Srbija neutralna zemlja i da ne želi da pristupi NATO i za nas je to apsolutno normalno, tu nema problema, mi ne forsiramo. Cijenimo partnerski odnos sa Srbijom koji imamo u okviru Partnertsva za mir”, naveo je Marineli.

Kako je dodao, Alijansa od 1999. godine ima 13 novih članica, a članstvo u NATO je Crnoj Gori, za samo godinu udvostručilo nivo stranih investicija.

“To je za nas važno, jer biti članica NATO je put ka miru, stabilnosti, razgovorima jednih sa drugima. Takođe to se i odnosi na mnogo bolju ekonomsku situaciju, kao što vidimo u Crnoj Gori”, rekao je Marineli.

Najčitanije

Odbor za odbranu i bezbjednost 19. mart

Odbor danas o izvještajima o radu Uprave policije

Podgorica, (MINA) – Skupštinski Odbor za bezbjednost i odbranu razmatraće danas dva izvještaja Uprave...