Podgorica, (MINA-BUSINESS) – U Crnoj Gori je posljednjih godina povećan broj programa podrške ženskom preduzetništvu, koje je svakim danom snažnije, ocijenili su iz Privredne komore (PKCG).
Iz Koordinacionog odbora za žensko preduzetništvo u PKCG saopštili su da generacije žena u svijetu, različitog nasljeđa i obrazovanja, doprinose svom okruženju i iskazuju vrlo ohrabrujuće znakove preduzetničkog duha.
“I u Crnoj Gori je žensko preduzetništvo svakim danom snažnije, mada je to proces u kojem su svi segmenti društva u prilici da daju doprinos kako bi ostvarili potencijale društveno-ekonomskog napretka”, rekli su iz Odbora.
Kako su naveli, podaci pokazuju da mikro, mala i srednja preduzeća čine 99 odsto ukupnog broja postojećih, a žene su vlasnice skoro svakog četvrtog preduzeća.
»Posmatrano po opštinama, žene su najčešće vlasnice ili izvršne direktorice u Podgorici i to 42,3 odsto, zatim u Budvi devet odsto, Baru i Nikšiću po 7,9 odsto i Herceg Novom 4,8 odsto«, rekli su iz Odbora.
U Odboru smatraju da se podrškom ženskom preduzetništvu direktno utiče na uključivanje svih potencijala društva.
„To podrazumijeva postepenu transformaciju privrede Crne Gore u funkcionalnu tržišnu ekonomiju, kao i osposobljavanje privrede da se pozicionira na jedinstvenom tržištu Evropske unije (EU)“, dodali su iz Odbora.
Oni su saopštili da je posljednjih godina u Crnoj Gori povećan broj programa podrške ženskom preduzetništvu.
Institucije pružaju različite oblike podrške i integrišu mjere i politike vezane za žensko preduzetništvo.
»Kreditnim linijama Investiciono-razvojnog fonda (IRF) kamatna stopa je jedan odsto niža ukoliko se kredit odobrava ženi preduzetnici, kao i kreditna linija za žene početnice u biznisu. Cilj povoljnijih kreditnih linija je podsticanje osnivanja i razvoja poslovanja mikro, malih i srednjih preduzeća i preduzetnika u kojima su žene nosioci biznisa«, dodali su iz Odbora.
Oni su podsjetili da je Ministarstvo ekonomije u prošloj godini pripremilo Program za unapređenje konkurentnosti privrede koji se sastoji od 17 programskih linija finansijske i nefinansijske podrške.
Promocija povećanja konkurentske sposobnosti proizvoda i usluga realizuje se učešćem u projektu Evropska mreža preduzetništva.
»Posebno ističemo programsku liniju za podršku malih ulaganja koja je namijenjena ženama preduzetnicama i mladima koji počinju svoj biznis. Ona je namijenjena za sufinansiranje troškova nabavke osnovnih sredstava – opreme i dijela nematerijalne imovine – softvera koji su direktno uključeni u proces proizvodnje, odnosno pružanja usluge«, objasnili su iz Odbora.
Oni su podsjetili i na programske linije za unapređenje inovativnosti, uvođenje međunarodnih standarda, podsticaj proizvodnih procesa, razvoj zanatstva, podršku digitalizaciji i internacionalizaciji i pružanje mentoring usluga.
Kako su saopštili, nefinansijsku podršku pruža i Zavod za zapošljavanje (ZZZ) kroz konsultacije, pripreme i izrade biznis planova i edukacije, čime se stimulišu posebne ciljne grupe da osnuju sopstvena preduzeća i na taj način otvore nova radna mjesta za sebe, ali i za druge.
»Takođe Zavod kroz program za kontinuirano stimulisanje zapošljavanja i preduzetništva pruža finansijsku podršku nezaposlenim osobama, tehno-ekonomskim viškovima, preduzetnicima i pravnim licima sa statusom malog preduzeća, uz uslov da se kreiraju najviše tri novootvorena radna mjesta«, rekli su predstavnici Odbora.
Oni su kazali da je važnost podrške ženskom preduzetništvu prepoznalo devet opština u Crnoj Gori koje opredjeljuju sredstava u budžetima za unapređenja ženskog preduzetništva.
Prema podacima koje su predstavljeni na sjednicama Koordinacionog odbora, te opštine su tokom 2019. i prošle godine opredijelile 208 hiljada EUR bespovratnih sredstava za žensko preduzetništvo.
»Podržavanjem biznis ideja žena preduzetnica stvaraju se uslovi za nove investicije i otvaranje novih radnih mjesta«, naveli su iz Odbora.
Takođe, kako su dodali, i PKCG podržava smisao i doprinos ženskog preduzetništva privredi.
Na pitanje na koji način je pandemija koronavirusa uticala na poslovanje preduzetnica, iz PKCG su odgovorili da su se, prema jednom istraživanju, dvije od pet žena u Crnoj Gori suočile sa finansijskim teškoćama, kao što je plaćanje zakupa i režijskih troškova, dok je 38 odsto navelo da se suočava s izazovima u smislu smanjenog finansijskog kapaciteta za pokriće osnovnih troškova života tokom pandemije, kao što su hrana i higijenske potrepštine.
Istraživanje pod nazivom Procjena uticaja koronavirusa na poslovni sektor i perspektive rasta ekonomije Crne Gore pripremila je Kancelarija Programa Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP), uz doprinos UNESCO-a i UN WOMAN, sa PKCG kao partnerom u realizaciji.
Prema istraživanju, skoro 20 odsto žena navelo je da su od prijatelja i porodice tražile finansijsku podršku kako bi prevazišle finansijske poteškoće.
»Tokom pandemije, 21 odsto ukupno zaposlene populacije imalo je smanjenje zarade od čega njih 76 odsto radi u privatnom sektoru. Za jednu trećinu anketiranih zarada je smanjena od 21 odsto do 40 odsto, dok skoro 20 odsto nije imalo nikakav prihod. Na neplaćenom odsustvu bilo je 14 odsto zaposlenih u privatnom sektoru«, precizirali su iz Odbora.
Oni su dodali da je u kategoriji zaposlene populacije, koja je imala smanjenje zarada u iznosu 41 odsto do 60 odsto, učešće žena veliko.
»Takođe, u sektorima turizma, usluga i saobraćaja, konstatovano je da se zarade nijesu redovno isplaćivale tokom posmatranog perioda«, dodali su iz Odbora.
Ujedno, kvalitativni dio istraživanja ukazao je da je jedan dio ekonomskih aktivnosti opstao za vrijeme trajanja epidemije, poput finansijsko-pravnih usluga, kao i uslužnih djelatnosti, kakve su kozmetičarska i frizerska.
»Preduzetnice aktivne u ovim sektorima ukazuju na značajno smanjenje prihoda, kao i na činjenicu da nijesu uspjele povratiti isti nivo prihoda iz perioda prije pandemije. Ekonomske mjere bi u tom smislu trebalo da uzmu u obzir specifičnosti tih djelatnosti, kako bi se isti ekonomski uslovi održali na duži rok«, saopštili su iz Odbora.
Oni su dodali da je pandemija usporila ritam života, jer su ugrožene skoro sve društvene grupe.
»S druge strane, imajući u vidu da su preduzetnice kategorija koja se na tržištu nalazi u ranjivom položaju i da su posebno pogođene ekonomskim promenama izazvanim pandemijom, nijesu iznenađujući podaci da se u takvim okolnostima one prvenstveno brinu za ekonomski opstanak, dok se zabrinutost za zdravstvenu situaciju nalazi na drugom mestu«, kazali su iz Odbora.
Oni smatraju da je u cilju podsticanja razvoja ženskog preduzetništva potrebno insistirati na dosljednoj primjeni relativno dobrog pravnog i strateškog okvira za razvoj ženskog preduzetništva, učiniti dostupnijim različite izvore znanja i informacija i obezbijediti bolji pristup finansijskim sredstvima za ženski biznis.
“Potrebno je i pojačati umrežavanje i saradnju preduzetnica na nacionalnom, regionalnom i međunarodnom nivou, podstaći medije da promovišu žensko preduzetništvo i inicirati i jačati saradnju udruženja koja okupljaju preduzetnice sa akademskom i naučnom zajednicom”, zaključili su iz Odbora.
