Podgorica, (MINA-BUSINESS) – Puni potencijal rasta moguće je postići jedino zelenom tranzicijom, što bi za Crnu Goru, kao zemlju koja zavisi od turizma, moglo biti ključna konkurentska prednost, saopštila je potpredsjednica Evropske investicione banke (EIB), Liliana Pavlova.
„Naš prioritet je da pomognemo regionu da se sa uglja preorijentiše ka energetski efikasnijim resursima, riješimo zagađenje životne sredine i goruće negativne efekte klimatskih promjena. Za Crnu Goru kao zemlju koja zavisi od turizma, to bi mogla biti ključna konkurentska prednost, ali i alatka za dalji razvoj tog sektora“, rekla je Pavlova u intervjuu agenciji Mina-business.
Ona je dodala da klimatske akcije pružaju neuporedive mogućnosti za društveni i ekonomski razvoj u regionu i da će EIB raditi sa partnerima, kao što je Investiciono-razvojni fond (IRF), kako bi osigurala podsticaj zelenih investicija za privredni i društveni razvoj i regionalnu integraciju.
Pavlova je podsjetila da su pandemija i klimatske promjene izazvale ogromne poremećaje, posebno u privatnom sektoru, a da je EIB, osim podrške bržem oporavku, željela da malim i srednjim preduzećima olakša proces prilagođavanja novim okolnostima i novonastalim tržišnim uslovima.
„Osim digitalizacije, presudan faktor za konkurentnost je prelazak na zelenu ekonomiju. Istraživanje investicija EIB-a za prošlu godinu ukazuje da projekti energetske efikasnosti nijesu široko rasprostranjeni na Zapadnom Balkanu. Većina preduzeća ne vidi mjere energetske efikasnosti kao prioritetne, uprkos činjenici da ih velika većina smatra profitabilnim“, objasnila je Pavlova.
Ona je kazala da su države Zapadnog Balkana iza zemalja sa povišenim srednjim prihodima u pogledu zelenih ulaganja u upravljanje energijom, kontrolu zagađenja vazduha, poboljšanje grijanja, nadogradnju mašina i automobila i bolji sistem osvjetljenja.
„Da bi se prevazišao finansijski jaz, EIB želi da obezbijedi prijeko potrebno finansiranje klimatske i ekološke održivosti, kako bi omogućila bržu tranziciju na održivu, zelenu i obnovljivu ekonomiju. Simbol tih napora je novi zajam u iznosu od 50 miliona EUR, koji je nedavno potpisan sa IRF-om“, saopštila je Pavlova.
Ona je navela da će preduzeća iz različitih sektora, kao što su infrastruktura, industrija, transport, inovacije, poljoprivreda i turizam, moći da koriste sredstva za prevazilaženje finansijskih ograničenja i uvođenje klimatski prihvatljive i energetski efikasne prakse u poslovanje.
“Naša posvećenost podršci Crnoj Gori i IRF-u ne svodi se samo na finansiranje. Trenutno započinjemo važan novi zadatak tehničke podrške sa našim IRF partnerima, kako bismo osnažili njihove kapacitete za pružanje ključnih finansijskih usluga, posebno u okviru novog zajma za finansiranje klimatske održivosti. Želimo da pružimo punu podršku u implementaciji projekta i obezbijedimo maksimalnu korist malim i srednjim preduzećima u Crnoj Gori“, rekla je Pavlova.
EIB, prema njenim riječima, želi da pruži Crnoj Gori podršku po mjeri za širok opseg područja, od obrazovanja, zdravstva i voda do transportne infrastrukture i energetskog sektora. Poboljšanja u tim oblastima pomoći će, kako je navela, jačanju privrede i otpornosti na krizu.
„Imali smo produktivan razgovor na ove teme tokom skorašnje posjete ministra finansija i socijalnog staranja, Milojka Spajića, našoj banci u Luksemburgu i usaglasili smo na koji način možemo povećati našu finansijsku i tehničku podršku u rješavanju njihovih specifičnih potreba“, saopštila je Pavlova.
EIB će, kako je najavila, nastaviti i ulaganje u privatni sektor, kako bi se pospiješilo stvaranje novih radnih mesta, posebno za mlade.
Izvršna direktorica IRF-a, Irena Radović, kazala je da je taj zajam dodatno važan za Fond koji, uz podršku EIB i francuske razvojne agencije AFD kao partnera u sprovođenju zelene tranzicije, preuzima ulogu lidera na tržištu u oblasti zelenog finansiranja.
Ona je navela da je IRF prvi potpisnik partnerstva s EIB-om sa klimatskim djelovanjem na Zapadnom Balkanu.
„Ponosni smo dodatno što je EIB prepoznao IRF kao zdravu, snažnu i modernu finansijsku instituciju s kapacitetima da bude predvodnik u zelenoj transformaciji crnogorske ekonomije i pionir u zelenom finansiranju među javnim finansijskim institucijama u regionu“, rekla je Radović agenciji Mina-business.
Ona je objasnila da klimatski projekti koji će biti finansirani iz tog zajma imaju za cilj ubrzanje postpandemijskog oporavka i transformaciju ekonomije ka energetski-pozitivnoj, ali i da ubrzaju postizanje ugljenično-neutralne ekonomije, čime bi Crna Gora bila usklađena sa najnovijim projekcijama i planovima EU za 2050. godinu.
Radović je saopštila da novi finansijski okvir s EIB-om, ukupno vrijedan 150 miliona EUR, koji počinje da se sprovodi kroz ugovor o realzaciji prve tranše od 50 miliona EUR, predstavlja nastavak uspješnog partnerstva koje se, osim finansiranja preduzetnika, mikro, malih i srednjih preduzeća, srednje kapitalizovanih firmi, velikih i preduzeća javnog sektora, širi i na projekte klimatske akcije.
Radi se o projektima koji treba da obezbijede ispunjavanje ciljeva zaštite životne sredine, kao što su energetska efikasnost, smanjenje emisija gasova koji izazivaju efekat staklene bašte i ulaganje u obnovljive izvore energije.
„Ugovor o prvoj tranši novog finansijskog okvira s EIB-om, koji sam imala čast da krajem novembra potpišem u Luksemburgu s potpredsjednicom te banke, Lilianom Pavlovom, treba da doprinese bržem zelenom i inkluzivnom oporavku i pomogne lokalnim malim, srednjim i srednje kapitalizovanim preduzećima da poboljšaju svoje performanse i društveni uticaj u rodnoj ravnopravnosti, zapošljavanju mladih, te podstaknu kompanije da dodatno zapošljavaju iz osjetljivih društvenih grupa“, precizirala je Radović.
Ona je dodala da je taj zajam veoma značajan u funkciji snaženja konkurentnosti crnogorske ekonomije i održivog razvoja Crne Gore, jer dolazi u godini ekonomskog oporavka od pandemije koronavirusa, ali i očekivanog investicionog ciklusa naredne godine.
Radović je saopštila da su države na centralnom i lokalnom nivou svjesne da su za postizanje njihovih ciljeva da obore neto emisije na nulu neophodne značajne investicije u svim sektorima privrede, a ozelenjavanje i digitalizacija cjelokupnog sistema ključni su za omogućavanje tih ulaganja.
„Zahvaljujući tome i u Crnoj Gori, kao širom Evrope i svijeta, menja se pejzaž inicijativama i regulativom koje pokreću kapital ka zelenim ciljevima i rješava finansijske i druge brojne rizike vezane za klimu i životnu sredinu“, navela je Radović.
Ona je rekla da kompanije i postojeći klijenti IRF-a, posebno oni koji žele da budu konkurentni na regionalnom i evropskom tržištu, već ugrađuju klimatske faktore i održivost u svoje poslovne strategije i predloge za stvaranje vrijednosti. Na taj način se, prema njenim riječima, smanjuju troškovi poslovanja i uspostavljaju njegovi novi standardi i modeli.
„Da bi se Crna Gora ekonomski oporavila od posljedica pandemije i uspješno odgovorila na izazove koje donose klimatske promjene, IRF je u svom portfoliju predvidio blizu 40 namjenskih programa podrške sa povoljnim kamatnim stopama i posebnim stimulansima za ulaganja u sjeverni region i zapošljavanje“, navela je Radović.
Sredstva obezbijeđena po osnovu aranžmana sa EIB-om imaće, kako je objasnila, dodatne povoljnosti u dijelu smanjenja kamatne stope za investicije i obrtni kapital namijenjen dozvoljenim sektorima, kao i za zapošljavanje mladih i žena.
„IRF je dodatno u aktivnom procesu saradnje sa međunarodnim partnerima vezano za izradu strategije klimatskog finansiranja i obogaćivanje naše kreditne ponude novim zelenim proizvodima u mjesecima koji su pred nama“, rekla je Radović.
Ona je podsjetila da je IRF prošle nedjelje, uz aktivno učešće EIB i podršku nacionalne Kancelarije za evropske integracije i Delegacije EU, organizovao dvodnevnu konferenciju posvećenu zelenoj i digtalnoj transformaciji i unapređenju infrastrukture na sjeveru Crne Gore, s akcentom na korišćenje dostupnih sredstava kroz kreditnu podršku IRF, te obuke za 13 sjevernih opština posvećene efikasnijem korišćenju dostupnih pretpristupnih sredstava koje je EU opredijelila za Zapadni Balkan u narednom sedmogodišnjem periodu.
Evropski zeleni dogovor će, prema riječima Radović, pružiti dodatni podsticaj Crnoj Gori kroz Zelenu agendu za Zapadni Balkan, dok je Ekonomskim i investicionim planom EU namijenila devet milijardi EUR bespovratne pomoći državama regiona za zelenu transformaciju privrede i javnog sektora.
Radović je poručila da je IRF otvoren sa sve zdrave i kvalitetne projekte, kao i da su informacije o programima kreditne podrške dostupne na web-sajtu.
„Svi zainteresovani potencijalni korisnici mogu da nas posjete svakog radnog dana u prostorijama IRFa u Podgorici i Bijelom Polju i informišu se dodatno o apliciranju za konkretne projekte, pri čemu je naravno pretpostavka podrške solidna kreditna sposobnost klijenata i održiv biznis plan“, navela je Radović.
Kada je u pitanju pomoć EIB-a razvoju crnogorskog privatnog sektora, Pavlova je podsjetila da ta banka nastavlja pružanje dugoročne podrške Crnoj Gori i njenim građanima već više od četiri decenije. Do sada je uloženo milijardu EUR u sve sektore, a najviše u mala i srednja preduzeća, kroz pristupačne šeme finansiranja koje su među najpovoljnijim na tržištu.
Ona je kazala da je cilj EIB-a bio da, omogućavanjem lakšeg pristupa finansiranja malim i srednjim preduzećima, pomognemo širenje tog sektora i prepozna njegove investicione potrebe.
“EIB je do sada izdvojila 660 miliona EUR za privatni sektor u Crnoj Gori, što je samo od 2009. godine do sada pomoglo da se zadrži preko 37 hiljada radnih mjesta u državi“, rekla je Pavlova.
EIB je, prema njenim riječima, spremna da u skladu sa Ekonomsko-investicionim planom Evropske komisije unaprijedi podršku i poveća finansiranje projekata energetske efikasnosti i ublažavanja klimatskih promjena, u kom cilju je potpisan zajam sa IRF-om.
„Važan dio plana su nove garancije za Zapadni Balkan, za koje se očekuje da potencijalno podstaknu čak 30 milijardi EUR u investicijama, posebno u privatnom sektoru“, kazala je Pavlova.
Ona je dodala da vjeruje da će zajedno sa daljom implementacijom reformi vezanih za pristup EU u zemljama regiona, i poboljšanjem vitalne infrastrukture, biti omogućeno stvaranje jakog i stabilnog regionalnog tržišta, koje će privući investicije i stvoriti nova radna mjesta.
Pavlova je saopštila da analiza EIB-a, zasnovana na istraživanju preduzeća, ukazuje da je pristup finansijama i dalje limitiran za mala i srednja preduzeća na Zapadnom Balkanu, gdje je oko 34 odsto preduzeća ograničeno kreditom, u rasponu od 18 odsto u Albaniji do 47 odsto u Crnoj Gori.
„Nepovoljna kamatna stopa je glavna prepreka za spoljašnje finansiranje. Neadekvatan iznos kredita u odnosu na traženi je, takođe, važno pitanje u Crnoj Gori. Pooštreni uslovi kreditiranja zbog izbijanja pandemije, mogli bi produbiti finansijski jaz. U prosjeku, 38 odsto preduzeća u regionu bilo je privremeno zatvoreno tokom pandemije, dok je oko 60 odsto iskusilo smanjenu likvidnost ili dostupnost novčanih tokova, što je konačno dovelo do velikih smanjenja obima u prodaji i kapaciteta radne snage“, navela je Pavlova.
Ona je podsjetila da je EIB od početka pandemije malim i srednjim preduzećima Crne Gore omogućila pristup 150 miliona EUR, u okviru finansijskog paketa Tima Evrope, za brži oporavak Zapadnog Balkana. Sredstva su dostupna preko komercijalnih banaka i IRF-a pod još fleksibilnijim uslovima, odobrenim u okviru posebnih Covid-19 mjera, koje su usvojene u cilju povećanja broja preduzeća koja ispunjavaju uslove za sredstva EIB i ubrzanja isplate sredstava.
„Drago nam je što već preko 150 preduzeća koristi sredstva prethodnog zajma potpisanog sa IRF-om, za rješavanje ograničenja njihovog obrtnog kapitala i likvidnosti“, rekla je Pavlova.
Prema ekonomskoj prognozi EK, koja je objavljena u jesen ove godine, nakon prošlogodišnje recesije se predviđa snažan oporavak ekonomije u drugom i trećem ovogodišnjem kvartalu, što bi trebalo da i tokom naredne godine dovode do visoke stope rasta.
Pavlova je poručila da će EIB biti na raspolaganju lokalnoj vladi i nastaviti da pruža podršku oporavku.
Radović je, sa druge strane, podsjetila da je IRF od 2012. godine prepoznat kao strateški partner EIB-a i najbolji mehanizam za ostvarenje razvojnog mandata u Crnoj Gori. Ukupno zaključeni kreditni aranžmani sa EIB-om, kao najvećom multilateralnom finansijskom institucijom na svijetu i klimatskom bankom EU, vrijedni su 470 miliona EUR.
„Kreditna sredstva su plasirana preduzetnicima, mikro, malim, srednjim i srednje kapitalizovanim preduzećima, ali i za infrastrukturne i ekološke projekte, javnim preduzećima i lokalnim samoupravama. Ta vrsta podrške je imala snažan uticaj na razvoj mikro, malih preduzeća i registrovanih preduzetnika, kojim je pomogla da ostvare značajan rast prihoda, zaposlenosti, neto profita, ali i da unaprijede konkurentnost i razviju nove proizvode“, kazala je Pavlova.
Ona je dodala da je saradnja EIB-a i IRF-a imala značajan uticaj i na preduzeća koja nijesu direktni korisnici, te finansijski sektor u cjelini, i pomogla ispravljanje distorzije finansijskog tržišta, kroz značajno bolje kamatne stope, produženu ročnost kredita, te smanjenje sive ekonomije.
Broj projekata krajnjih korisnika, privrednika, koje je IRF podržao po osnovu sredstava obezbijeđenih od EIB je preko 1,2 hiljade. Najveći iznos kreditnih sredstava je opredjeljen sektoru turizma i povezanih djelatnosti kao što su usluge, trgovina i poljoprivreda, sa posebnim akcentom na podršku ranjivim kategorijama koje imaju otežan pristup finansijama.
Pravo preuzimanja ovog sadrzaja imaju samo korisnici Agencije MINA.
Kompletna informacija dostupna je korisnicima na linku MINA SERVIS
Longer version of article is available on a link MINA ENGLISH SERVIS
