Podgorica, (MINA-BUSINESS) – Za osam godina siva ekonomija u formalnom sektoru u Crnoj Gori smanjena je svega 3,9 odsto, navodi se u Akcionom planu za implementaciju Programa za suzbijanje neformalne ekonomije od naredne do 2026. godine, koji je objavilo Ministarstvo finansija.
U dokumentu se navodi i da je program Evropa sad smanjio sivu ekonomiju na tržištu rada u ovoj godini, ali da i dalje postoji isplata dijela zarada “na ruke”, piše portal RTCG.
“Siva ekonomija je u formalnom sektoru u Crnoj Gori u prošloj godini iznosila 20,6 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP) ili 3,9 procentnih poena manje u odnosu na 2014. godinu”, pokazao je Akcioni plan.
U poređenju sa drugim zemljama, gdje je primijenjen isti anketni metod, obim sive ekonomije Crne Gore približan je nivou u Poljskoj i Letoniji, viši je nego u Litvaniji i Estoniji, a niži nego u Rusiji, Ukrajini, Kirgistanu, Moldaviji, Kosovu i Rumuniji.
Napredak postoji u sektoru reforme penzionog sistema i smanjenja sive ekonomije u toj oblasti.
Kako se navodi u dokumentu zvanična procjena Ministarstva finansija je da će prihodi od doprinosa na penzijsko ivalidsko osiguranje (PIO) biti veći 67,8 miliona EUR u ovoj godini u odnosu na prošlu, usljed povećanja zaposlenosti i zarada.
“Procjena u simulacionom modelu za potrebe ovog programa je da je oko 42,4 odsto ovog povećanja, ostvareno zahvaljujući poreskoj reformi”, piše u Akcionom planu.
Prema istraživanju IPSOS-a, učešće neprijavljenih zarada u sivoj ekonomiji iznosilo 56,3 odsto ili oko 670 milion EUR u prošloj godini, a prema Smjernicama makroekonomske i fiskalne politike za period 2023-2026. procijenjeno povećanje ukupnih prihoda od doprinosa na PIO za 67,8 miliona u ovoj godini u odnosu na prošlu.
“Polazeći od toga, prema simulacionom modelu korišćenom za potrebe ovog programa, procjena povećanja prihoda od doprinosa za ovu godinu usljed poreske reforme kroz program Evropa sad, iznosi oko 22,8 miliona EUR. Pretpostavka je da se značajan dio smanjenja neprijavljenih zarada iz prethodnih godina odnosi na dohodak do 700 EUR bruto, budući da je to prag neoporezivog dohotka”, navodi se u dokumentu.
Imajući u vidu da je stopa doprinosa na PIO 15 odsto na teret poslodavca i 5,5 odsto na teret zaposlenog, onda je procijenjeni iznos novoprijavljenih zarada u ovoj godini oko 400 miliona EUR.
“Budući da je prema procjeni u simulacionom modelu za potrebe tog programa, 42,4 odsto ovog povećanja nastalo formalizacijom ranije nepriijavljenih zarada usljed poreske reforme kroz program Evropa sad, onda bi se, polazeći od učešća neprijavljenih zarada zaposlenih u sivoj ekonomiji u istraživanju IPSOS, njihovo učešće u sivoj ekonomiji ove godine trebalo smanjiti oko 176 miliona EUR. Dakle, procjenjuje se se da je nivo sive ekonomije u oblasti zarada u ovoj godini niži u odnosu na period prije primjene mjera poreske reforme uvedenih od 1. janaura prošle godine”, stoji u objavljenoj analizi.
Kako se navodi u Akcionom planu svrha programa se najvećim dijelom odnosi na smanjenje neformalnosti kod registrovanih preduzeća i preduzetnika.
“Program će donekle obuhvatiti i crno tržište, odnosno mogućnosti smanjenja nelegalnih aktivnosti i, koje takođe utiču na niže prihode budžeta i ekonomski rast od potencijalnih. Cilj programa je smanjenje učešća neformalne ekonomije u BDP”, saopšteno je u Akcionom planu.
U dokumentu se zaključuje da ako se uzme u obzir rast prosječne bruto zarade, minimalne zarade i broja zaposlenih i uporedi sa naplatom prihoda od direktnih poreza i doprinosa, dolazi se do zaključka da su poslodavci prijavili značajan broj neprijavljenih zaposlenih u prošloj godini, ali da je i dalje bila prisutna praksa plaćanja dijela zarade „na ruke“.
“Jer je kombinovani rast zarada i zaposlenosti prevazilazio ukupno povećanje naplate prihoda od doprinosa za PIO i doprinosa za osiguranje od nezaposlenosti”, piše u Akcionom planu.
Za ovu godinu se procjenjuje da će kombinovani rast zarada i zaposlenosti ipak biti niži od rasta prihoda od doprinosa na PIO i nezaposlenost koje je procijenilo Ministarstvo finansija.
“To ukazuje na smanjenje sive ekonomije na tržištu rada u ovoj godini, ali ostaje izazov njenog postojanja u srednjem roku, kroz isplatu dijela zarada „na ruke“. Kada se uzmu u obzir ukupno analizirani efekti uticaja poreske reforme na prihode od poreza na dobit, kroz povećano prijavljivanje dobiti, kao i na prihode od doprinosa na PIO usljed povećanja prijavljenih zarada, procjena prema simulacionom modelu je da je ukupno učešće sive ekonomije u oblasti dobiti i zarada u Crnoj Gori smanjeno na nivo između 15,7 odsto i 18,2 odsto procijenjenog BDP-a u ovoj godini”, stoji u dokumentu.
Među fiskalnim uzrocima neformalne ekonomije u Crnoj Gori navode se nepredvidivost poslovnog ambijenta, odnosno česte izmjene propisa, naročito poreskih, koje otežavaju nove investicije, registraciju biznisa ili zaposlenosti.
“Dodatni faktor su i visina i broj fiskalnih i parafiskalnih nameta. Istorijski posmatrano, česte izmjene fiskalnih propisa su se odnosile na izmjene stope i obuhvata PDV-a, akciza kao i na poresko opterećenje rada. Ono je u Crnoj Gori smanjeno sa preko 60 odsto na 100 EUR bruto zarade zaposlenog, devedesetih godina, i oko 50 odsto u godinama kada je uveden euro, na oko 39 odsto 2019. godine, što je bilo blizu nivoa u OECD zemljama”, navodi se u dokumentu.
Pravo preuzimanja ovog sadrzaja imaju samo korisnici Agencije MINA.
Kompletna informacija dostupna je korisnicima na linku MINA SERVIS
Longer version of article is available on a link MINA ENGLISH SERVIS
