Podgorica, (MINA-BUSINESS) – Rast prometa i suprotni smjerovi indeksa obilježili su na Montenegroberzi sedmicu u kojoj je u Skupštini završena rasprava o Predlogu zakona o budžetu za narednu godinu.
Pokazatelj vrijednosti deset najboljih kompanija MNSE10 oslabio je 0,7 odsto na 764,72 poena, dok je MONEX ojačao 0,7 odsto na 10.666,65 bodova.
Promet, realizovan kroz 22 transakcije, iznosio je 298,75 hiljada EUR i bio je 37,3 odsto veći od prošlosedmičnog. Najveći udio u prometu imale su dionice Poslovno logističkog centra (PLC) Morača.
Pale su akcije Port of Adria 9,4 odsto na 11,2 centa i Crnogorskog elektroprenosnog sistema neznatno na 85,1 cent. Ojačale su dionice Elektroprivrede (EPCG) 3,3 odsto na 3,11 EUR, dok akcije Jugopetrola nijesu mijenjale vrijednost i iznose 10,65 EUR.
Trgovano je i dionicama Hipotekarne banke, Hotelske grupe Budvanska rivijera i PLC Morača, koje su u petak koštale 572 EUR, odnosno šest EUR i 3,51 EUR. Akcija Montepranzo-Bokaprodukta je na kraju sedmice iznosila deset EUR, a Luke Bar 27,9 centi.
Poslanici Skupštine su u petak završili raspravu o Predlogu zakona o budžetu za narednu godinu, koji je prema riječima predstavnika Ministarstva finansija i socijalnog staranja uravnotežen i održiv na srednji i kratki rok.
Budžetom je predviđen ukupan iznos primitaka od 2,47 milijardi EUR, od čega se na tekući odnosi 1,02 milijarde, budžet državnih fondova 828,16 miliona, kapitalni 248,3 miliona EUR, transakcije finansiranja 329,19 miliona i rezerve 42,45 miliona.
Izvorni prihodi za narednu godinu projektovani su na ukupno 1,97 milijardi EUR, ili 37,1 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP). Iz Vlade su objasnili da će veliki uticaj na prihode imati povećanje minimalne zarade i smanjenje poreskog opterećenja rada, koji su definisani u okviru programa Evropa sad.
Ukupni izdaci budžeta projektovani su na nivou od 2,17 milijardi EUR ili 40,95 odsto BDP-a, dok bi deficit budžeta trebalo da bude 205,1 milion EUR ili 3,9 odsto BDP-a. Iz Ministarstva su kazali i da za potrebe finansiranja budžeta za narednu godinu neće biti potrebno novo zaduženje, pa se očekuje značajan pad nivoa duga.
Poslanici opozicionih partija ocijenili su tokom rasprave da se priča o budžetu svela na priču o povećanju zarada, koja nema valjano ekonomsko opravdanje, i pozvali Vladu da povuče predloženi zakon.
Poslanici parlamentarne većine zamjerili su Vladi što ih nije konsultovala prlikom izrade predloga budžeta i poručili da taj odnos nekonsultacije, nepovjerenja i nekomunikacije može dovesti do problema u fazi primjene budžeta. Dio poslanika parlamentarne većine, međutim, smatra da je predloženi budžet patriotski, državnički i razvojni, kao i da predstavlj korak ka novom putu transformacije Crne Gore u Švajcarsku Balkana.
Prethodno je skupštinski Odbor za ekonomiju, finansije i budžet podržao Predlog zakona o budžetu, ali tek nakon što je ministar finansija, Milojko Spajić, najavio da će Vlada povući stavke o zaduženju. On je dodao i da će izvršna vlast povući sve svoje amandmane i odbiti ostale kao predlagač.
Prvobitnim predlogom budžeta bilo je predviđeno da se država naredne godine može zadužiti za 900 miliona EUR, odnosno 500 miliona EUR. Ta sredstva su bila planirana za otkup i/ili refinansiranje državnog duga i za potrebe finansiranja deficita u narednoj godini i stvaranja fiskalne rezerve za finansiranje nedostajućih sredstava za 2023. godinu.
Povlačenje spornih članova predložeog budžeta koji se odnose na zaduženje tražili su poslanici Demokratskog fronta (DF). Oni su u petak, tokom rasprave o setu ekonomskih zakona, najavili da neće podržati ni Predlog izmjena i dopuna zakona o akcizama, jer smatraju da bi to prouzrokovalo skok cijena i rast sive ekonomije.
Iz Vlade su saopštili da Predlog izmjena i dopuna zakona o akcizama ima velike prednosti, jer se izjednačavaju neki štetni proizvodi koji nijesu bili oporezovani i uvode se u akcizni sistem.
Ovu sedmicu su obilježila i dešavanja u Kombinatu aluminijuma (KAP), čijim radnicima je vlasnik Uniproma, koji upravlja podgoričkom fabrikom, obećao da će u narednih šest mjeseci, bez obzira na gašenje kompanije, dobijati plate od 450 EUR.
Predstavnici radnika KAP-a okupili su se u četvrtak ujutro ispred Vlade kako bi sa
premijerom Zdravkom Krivokapićem ili resornim ministrima razgovarali o sudbini tog preduzeća. Oni su nakon višesatnog čekanja saopštili da su iznenađeni ponašanjem nadležnih, jer im se niko nije obratio.
Predstavnici Uniproma u četvrtak su demantovali da je toj kompaniji prihvatljiva ponuda Vlade za rješenje situacije u KAP-u, koju, kako tvrde, nikad nijesu zvanično ni dobili. Oni su objasnili da takva „lebdeća“ poruka nije prihvatljiva, jer ne ide u korist kompanije, već je tjera u gubitke.
Vlada je prethodno usvojila informaciju o stanju u KAP-u, u kojoj predlaže nastavak pregovora između EPCG i Uniproma, koji treba da dogovore najbolje rješenje za smanjenje proizvodnje u cilju održavanja tehnološkog procesa i definisanja cijene struje koja se definiše kao minimalna do juna naredne godine.
Vlada je ove sedmice odobrila produženje prvog perioda istraživanja iz ugovora o koncesiji za proizvodnju ugljovodonika za period od šest mjeseci, na zahtjev kompanija Eni i Novatek. Iz tih kompanija je objašnjeno da su operativna kašnjenja od više od četiri mjeseca prouzrokovale poteškoće operativne i geološke prirode na koje se naišlo u toku procesa bušenja.
Ministar kapitalnih investicija, Mladen Bojanić, dan kasnije je ocijenio da je u posljednje vrijeme splasnuo optimizam po pitanju pronalaska nafte u crnogorskom podmorju, ali da će sačekati konačan izvještaj koji bi trebalo da bude poznat za nekoliko dana.
Pravo preuzimanja ovog sadrzaja imaju samo korisnici Agencije MINA.
Kompletna informacija dostupna je korisnicima na linku MINA SERVIS
Longer version of article is available on a link MINA ENGLISH SERVIS
