Podgorica, (MINA-BUSINESS) – Realna je bojazan da može doći do smanjenja zarada u javnom sektoru, naročito ukoliko izostanu prihodi od turizma u mjeri većoj od očekivane, ocijenili su predstavnici privrednih udruženja, političkih partija i analitičari.
Oni su to kazali Pobjedi, komentarišući nedavnu ocjenu ministra finansija Darka Radunovića da će biti zadovoljan ako se u ovim uslovima dramatičnog pada prihoda uspije do kraja godine zadržati postojeći fond zarada.
Prosječna neto zarada u Crnoj Gori u prvom kvartalu bila je 524 EUR. Za bruto zarade na teret poslodovca predlogom ovogodišnjeg rebalansa budžeta, o kome će poslanici uskoro odlučivati, predviđeno je 498,5 miliona EUR.
Iz Unije poslodavaca (UPCG) su ocjenili da je ekonomska situacija u zemlji izuzetno teška, a u takvim uslovima, smanjenje broja zaposlenih i nivoa zarada u privatnom i javnom sektoru, svakako je neminovna posljedica.
“I pored Vladinih mjera podrške, kojima su obezbijeđena određena rješenja koja su značajno pomogla biznis zajednicu i njen oporavak, negativni efekti pandemije još se snažno osjećaju u ekonomiji. Privatni sektor je, za razliku od javnog, posebno ugrožen i teško se bori sa situacijom koja nije posljedica lošeg upravljanja, već nametnute krize”, kazali su predstavnci UPCG.
Oni su dodali da kad nema prometa, nema ni prihoda ne samo za biznis, nego ni za radnike, ni za budžet države, što pokazuju i podaci nadležnih institucija.
“Zato postoji opravdana i realna bojazan da se može desiti scenario koji niko ne priželjkuje, a koji bi poslodavce spriječio da sačuvaju kontinuitet poslovanja i radna mjesta”, rekli su iz UPCG.
Prema informacijama koje dobijaju, kako su navode, veliki dio preduzeća iz privatnog sektora bilježi loše poslovanje, što će rezultirati ne samo njihovim već i znatno manjim prihodima države, što vodi smanjenju broja zaposlenih i zarada u privatnom i javnom sektoru.
“Poslodavci su svjesni ograničenih budžetskih sredstava, dodatno opterećenih visokim spoljnim i unutrašnjim dugom. To znači da očekivanja poslodavaca nijesu nerealna i oni ne traže milostinju, već samo pomoć države u mjeri koja je moguća, uz rješenja koja mogu obezbijediti da se likvidnost i održivost biznisa očuva i po tom osnovu, obezbijede što manje negativne posljedice i po preduzeća, zaposlene i državu”, saopštili su predstavnici UPCG.
Oni su podsjetili da je privatni sektor tokom vanrednih okolnosti izazvanih pandemijom pretrpio brojne lomove.
“Ti lomovi se ovih dana, počev od ukidanja mjera zabrane poslovanja, polako saniraju. Dinamika ponovnog uspostavljanja poslovnih procesa i postizanja pune operativnosti za značajan broj privrednika još nije na nivou koji omogućava pun oporavak i sanaciju nastalog minusnog salda”, kazali su iz UPCG.
Prema zvaničnim podacima, stopa registrovane nezaposlenosti 4. maja iznosila je 17,41 odsto, dok je 15. marta bila 15,29, što je povećanje od 2,12 procentnih poena.
Sa druge strane, na spisku Centralne banke (CBCG) objavljenom početkom juna nalazi se 18,4 hiljade kompanija sa blokiranim računom, a to čini oko 50 odsto crnogorske privrede.
“O tome kakvo je stanje govore i podaci iz istraživanja koje je UPCG realizovala uz tehničku podršku Međunarodne organizacije rada (ILO) i u partnerstvu sa Evropskom bankom za obnovu i razvoj (EBRD), a po kojima je u toku trajanja koronavirusa više od 40 odsto preduzeća u potpunosti prekinulo sa radom, 35 odsto je djelimično poslovalo, a samo 23 odsto je bilo u potpunosti operativno, od čega je 13 odsto njih poslovanje organizovalo kroz rad od kuće”, naveli su iz UPCG.
Da su mikro preduzeća najizloženija negativnim uticajima krize govori i to što je čak 53 odsto preduzeća iz te kategorije u potpunosti prekinulo sa radom, dok je takav scenario imalo i 13 odsto velikih preduzeća, koja su imala veću otpornost na takva dešavanja.
Iz Montenegro biznis alijanse (MBA) su kazali da je ocjena Radunovića realna priča.
“Teško je s nekom većom sigurnošću odgovoriti na pitanje o kretanju visine zarada u narednom periodu, jer razlozi nijesu ekonomskog karaktera. Potpuna je nepoznanica kako će se dalje odvijati situacija, jer najave ukazuju na opasnost od novog talasa koronavirusa”, rekli su iz MBA.
Oni su dodali da nova situacija nameće veliki oprez.
Iz MBA su saopštili da je ocjena Radunovića realna priča s obzirom na okolnosti i da, na neki način, najavljuje mogućnost smanjenja zarada u javnom sektoru, ukoliko se iskomplikuje situacija, što bi se moglo očekivati i kada je u pitanju privatni.
Ekonomski analitičar i profesor na Fakultetu za menadžment, Vasilije Kostić, kazao je da je u pitanju veliki ekonomskim izazov.
“Skloni smo da stvarnost percipiramo po inerciji u skladu s dosadašnjim načinom života i dostignutim nivoom ličnog standarda, odnosno nepromijenjenim nivoom potrošnje”, rekao je Kostić.
On je dodao da se misli da će sjutrašnjica nužno biti bolja od onoga što se dešava danas i da će se stvari riješiti same od sebe, što je daleko od istine.
“Vjerujemo kako se nivo potrošnje neće smanjivati čak da ga treba uvećati (što samo po sebi nije loše) kada bi za to postojala mogućnost”, naveo je Kostić.
Neki političari to, kako je saopštio, zdušno i sad predlažu, što ukazuje na ozbiljan stepen odsustva razumijevanja situacije ili je posrijedi goli politički interes.
Šta god da je i kako god bilo, odgovor na pitanje, prema riječima Kostića, ne može da ohrabri ukoliko se realno sagledavaju stvari.
“Više je nego realno, ako se tako može reći, da dođe do problema u isplatama zarada u javnom sektoru na projektovanom nivou i to ne samo u javnom nego i u privatnom. Ovdje se u suštini ne radi o štednji, kako se ovakve situacije najčešće pogrešno nominuju, već je riječ o smanjenim mogućnostima u izvršenju budžeta”, naveo je Kostić.
To je dodao da bi svaki vid štednje u pravom smislu riječi sada bio kontraproduktivan po ekonomski oporavak. On je podsjetio da štednja i preraspored, odnosno preraspodjela sredstava nijesu isto.
Što se privatnog sektora tiče, osnovni uzrok je, smatra Kostić, pad poslovne aktivnosti.
“Mislim da je Radunović bio realan i saopštio jednostavnu istinu da će biti zadovoljan ukoliko se ostvare izdaci na nivou na kome su planirani. I ja ću takođe biti zadovoljan jer, objektivno posmatrano, uslovi su takvi. Šta bi inače bilo realno očekivati u situaciji očekivanog znatnog ekonomskog pada, a naročito turizma od koga dobrim dijelom zavisi punjenje budžeta”, rekao je Kostić.
Predsjednik skupštinskog Odbora za ekonomiju, finansije i budžet i poslanik Demokratske parije socijalista (DPS), Predrag Sekulić, kazao je da zavisi od koronavirusa kako će se zarade kretati.
“Vjerujem da neće biti potrebe za dodatnim smanjivanjem plata u javnom sektoru tokom ove godine. Naravno, uz uslov da ne bude drugog talasa virusa tokom jeseni i zime”, rekao je Sekulić, podsjećajući da je državnim funkcionerima iz kategorija A i B zarada umanjena dva mjeseca po 50 odsto.
U Uniji poslodavaca (UPCG) smatraju da je izuzetno važno da se ograniči javna potrošnja.
“Javni i privatni sektor moraju podijeliti teret krize zato je, u okolnostima koje predstavljaju prijetnju za opstanak oko 98 odsto privrednih subjekata, posebno važno ograničiti javnu potrošnju. Treba je svesti samo na ono što je u ovom trenutku nužno i opravdano”, rekli su iz UPCG.
Oni smatraju da je neophodno da se obustavi finansiranje svih projekata koji trenutno nijesu od suštinske važnosti i čija realizacija trpi odlaganje.
Zahvaljujući takvim uštedama, omogućiće se usmjeravanje sredstava na ono što je sada neophodno, a to je podrška očuvanju privrede, odnosno radnih mjesta i zarada.
“Drugačije je nemoguće”, poručili su iz UPCG.
Poslanik Socijaldemokratske partije (SDP); Raško Konjević, smatra da će kretanje prihoda biti jasnije u drugoj polovini jula kada se vidi koliki će pad od turizma biti.
On je rekao da su u posljednje tri godine realne zarade manje oko tri odsto, što se negativno odrazilo na ionako nedovoljno dobar životni standard.
“Novo smanjenje uslovilo bi jači pad životnog standarda. Fond bruto zarada povećan je preko 80 miliona, iako je Fiskalnom strategijom, koja je usvojena 2017. godine, bilo predviđeno smanjenje do ove godine za preko tri miliona EUR”, naveo ej Konjević.
On je dodao da je povećanje od 80 miliona dovelo je do enormnog povećanja zaposlenih u javnoj administraciji iako je na snazi bio Plan optimizacije u javnom sektoru.
“Partije na vlasti probleme nezaposlenosti pokušale su da riješe bespotrebnim i najčešće partijskim zapošljavanjem i sada je potencijalno moguć problem finansiranja tih zarada u uslovima smanjenih prihoda”, saopštio je Konjević.
On smatra da i pored nekih dobrih napora Ministarstva finansija na jačanju fiskalne discipline, politika enormnog gomilanja administracije uvećala je troškove do nivoa neodrživosti.
“Ako vidite da je u pojedinim ministarstvima zapsoleno po ugovorima o privremenim poslovima i preko 260 osoba, po nalazu Državne revizorske institucije (DRI), a ti ugovori treba da budu izuzetak, jasno je da je vođena loša politika koja sada ima problem sa finansiranjem u uslovima krize”, rekao je Konjević.
