Podgorica, (MINA-BUSINESS) – Program Evropa sad je set poreskih reformi koje će, prema riječima predlagača, učiniti domaću ekonomiju konkurentnijom i stimulisaće novo zapošljavanje, dok u opoziciji smatraju da su te mjere populističke, marketinške i da je taj projekat trebalo sprovoditi fazno.
Ministar ekonomskog razvoja, Jakov Milatović, kazao je da su predložene izmjene i dopune Zakona o radu podnijete zbog usklađivanja tog zakona sa programom Evropa sad.
„Tu se misli na povećanje minimalne zarade na 450 EUR, a druga norma se tiče da sva umanjenja koja se dese u dijelu doprinosa na teret zaposlenih moraju za taj iznos da uvećaju neto zaradu. Ta norma je postojala u Opštem kolektivnom ugovoru, ali hoćemo da je prenesemo u Zakon o radu“, rekao je Milatović prilikom rasprave u Skupštini o setu ekonomskih zakona.
On je kazao da je dolaskom ove Vlade minimalna zarada povećana sa 220 EUR na 250 EUR, za iznos koliko je povećana u prethodnih 15-ak godina.
„Intenzivnim radom odlučili smo da predložimo program Evropa sad koji targetira tri ključna problema u crnogorskoj ekonomiji, a odnose se na nizak životni standard, sivu ekonomiju i nedovoljnu konkurenost privrede u dijelu opterećenosti poreza i doprinosa“, naveo je Milatović.
On je kazao da je programom Evropa sad predviđeno u prosjeku povećanje zarade od 17 odsto.
„Ujedno smanjujemo poresko opterećenje sa 39 odsto na konkurentan nivo od 20 do 22 odsto. Na cjelokupan način činimo životni standard većim, a privredu konkurentnijom“, dodao je Milatović.
On je objasnio da je program Evropa sad poreska reforma, koja je fiskalno neutralna, i da nije populistički.
„Manje plate imaju veći rast, a veće zarade manji. Minimalne zarade rastu 80 odsto i tako se povećava platežna, odnosno kupovna moć građana“, rekao je Milatović.
On je kazao da taj set poreskih reformi čini domaću ekonomiju konkurentijom, jer smanjuje poresko opterećenje.
„Smanjuju se troškovi za poslodavce i stiumuliše se novo zapošljavanje“, dodao je Milatović.
On je, govoreći o Predlogu zakona o ostvarivanju prava na finansijsku podršku onima koji su bili zaposleni u preduzećima u sektoru rudarske i metalske industrije, kazao da se time na neki način ispravlja određena socijalna nepravda prema bivšim radnicima u tom sektoru.
„Zakon je jako dobar i od početka je rađen uz jako dobru koordinaciju šefova klubova parlamentarne većine“, naveo je Milatović.
Zakonom, kako je dodao, žele da počnu ispravljanje socijalne nepravde učinjene prema crnogorskim radnicima, koji su zbog loših politika zatvorene u Crnoj Gori.
„Taj zakon donosi pravo bivšim radnicima koji su zbog uvođenja stečaja bili primorani da odu u prijevremenu penziju. Tiče se radnika koji nijesu dobili otpremnine u okviru socijalnog programa“, naveo je Milatović.
Zakonom je obuhvaćeno 469 radnika Kombinata aluminijuma (KAP), 20 radnika Prerade, osam Kovačnice, 128 Rudnika boksita, 37 radnika Fabrike elektroda Piva, 209 Imako Bijelo Polje, 191 Prva petoljetka, 176 iz Šuplje stijene Pljevlja.
„Znači 1,24 hiljade radnika će steći pravo na finansijku podršku po 12 hiljada, koje će im biti isplaćivane u četiri tranše, počevši od prvog kvartala naredne godine“, naveo je Milatović.
On je dodao da dio radnika to nije dočekao, ali da zakon omogućava pomoć njihovim pravnim nasljednicima.
Poslanik Danijel Živković je ispred Kluba poslanika Demokratska partija socijalista Crne Gore (DPS) i Liberalne partije (LP) kazao da mu se čini da je danas na političkom i društvenom nebu Crne Gore prisutan jedan opšti populistički maraton, odnosno utrkivanje ko će prije dobaciti u svojim idejama do biračke javnosti.
„Prisutno je utrkivanje ko će kreirati bolje rješenje da se približi građanima, a da prije toga niko nije obrazložio kako će se to ostvariti i gdje su ti prihodi u budžetu“, rekao je Živković.
On je, govoreći o predlogu povećanja minimalne zarade sa 250 EUR na 450 EUR, naveo da je Crna Gora možda jedina zemlja u svijetu koja u vremenu epidemije koronavirusa značajno povećava životni standard građana.
„Tu govorimo o rizicima koji prijete ekonomiji i privredi Crne Gre“, kazao je Živković.
On je objasnio da nije sporno da se govori o životnom standardu građana, ali da se postavlja pitanje kako će se stvoriti novac, ako se na plan koji je Vlada predložila dodaju svi „populistički zakoni“ koju se nalaze u skupštinskoj proceduri.
„Gdje je taj novac, govorim sa stanovišta održivosti budžeta. To će biti mađioničarski potez Milatovića, ministra finansija socijalnog staranja Milojka Spajića i premijera Zdravka Krivokapića, ako u tom naumu uspijete“, rekao je Živković.
Poslanik Slaven Radunović je ispred Kluba poslanika Demokratskog fronta (DF) poručio da će glasati da građani dobiju predviđene plate.
“Glasaćemo, ali ne prihvatamo odgovornost za ovo. Za ovo ste vi krivi, jer nijeste u mogućnosti da zbog svoje teške situacije razlučite ovu slatku lizalicu koju su vam ponudili od realnosti”, rekao je Radunović obraćajući se građanima.
Prema njegovim riječima, Crna Gora se mora zaduživati za osnovne stvari, jer nema svoju proizvodnju.
Radunović je podsjetio i da je DF predložio da minimalna cijena potrošačke korpe bude najniža cjena rada.
„Sramota je da građanin Crne Gore, koji je zaposlen puno radno vrijeme i ostvaruje sva prava po zakonu, od plate ne može bukvalno da prehrani porodicu, jer minimalna potrošačka korpa nije realna, nego se ljudi snalaze i nekako preživljavaju“, saopštio je Radunović.
On je rekao da su resorni ministri ponudili „ljudima koji ne mogu da sastave kraj s krajem“ nadu da će momentalno, čarobnim štapićem, da izađu iz siromaštva.
„Kompletan budžet je koncipiran tako da oni kako-tako probaju da uspiju, makar neko vrijeme, da isplaćuju te plate. Zato je budžet doživio ovoliko amandmana, jer na sve strane fali“, naveo je Radunović.
Poslanik Demokratske Crne Gore, Boris Bogdanović, kazao je da je neto iznos palih garancija 200 miliona EUR koliko su ponijeli tajkuni, a da će djeca, majke i penzioneri ponijeti 50 miliona.
„Važilo je pravilo da tajkuni troše, a da kuća časti. Toga pravila više nema“, poručio je Bogdanović.
On je naveo da ne dolazi u obzir da se ruši Vlada i šansa da se zauvijek nabolje promijeni finansijski kurs države.
„U obzir dolazi da rušimo loše prakse i ono što je uništavalo Crnu Goru u prethodne tri decenije, a da gradimo dobre navike. Dobre prakse su da se podigne minimalna zarada prvo na 250 EUR, pa onda na 450 EUR. To je jedan od najradikalnijih dobrih zaokreta, a ništa nije urađeno napamet ni proizvoljno“, kazao je Bogdanović.
On je naveo da im je cilj da daju, a ne da otimaju.
„Sve su nam uzeli i od takvog naroda izgubili izbore prošle godine. Narod je rekao dosta je, narodu se smučilo i ovaj budžet je pisao narod i narodna pobjeda nad tim izborima. Kada je narod glasao, toga dana su izbačeni kriminalci i tajkuni iz budžeta“, rekao je Bogdanović.
On je kazao da se država nikada neće takmičiti sa tajkunima i kriminalcima, nego sa evropskim državama, kojima se Crna Gora za 15 mjeseci primakla više nego drugi za 15 godina.
„Tek ćemo da radimo i gradimo. Od svih to tražimo i od onih koji su prethodnih 30 godina to činili, da ne zaustavljaju progres. Dosta toga smo izgubili i vrijeme potrošili“, smatra Bogdanović.
On je poručio da se ne ruši izborna volja građana, a volja naroda je nikad jasnija.
U ime Kluba poslanika Socijaldemokrata (SD), Boris Mugoša, rekao da se ozbiljne ekonomske reforme mogu sprovesti samo ako je stanje u privredi dobro, jer se na nju oslanjaju svi ekonomski iskoraci.
„Ako je privreda u dobrom stanju onda se mogu očekivati pomaci, a ako ne, onda ste limitirani po brojnim osnovama“, rekao je Mugoša.
On je podsjetio da je stopa nezaposlenosti u Crnoj Gori na kraju novembra iznosila 24 odsto, a broj nezaposlenih oko 55 hiljada. U blokadi je na kraju novembra, prema njegovim riječima, bilo 500 preduzeća više nego u istom periodu prošle godine, dok je iznos blokiranog računa firmi bio 150 miliona EUR veći u odnosu na uporedni period.
„To je stanje naše privrede, koja je ranjivija nego ikad. Postavlja se pitanje da li takva privreda može da iznese sve ove reforme koje se planiraju“, pitao je Mugoša.
On je dodao da se radna mjesta u realnom sektoru gube, a povećavaju zapošljavanja u javnoj upravi.
Mugoša je poručio i da će odgovornost za realizaciju programa Evropa sad snositi oni koji za njega glasaju, a ne predlagač.
„Ne želim da uđem u zamku tog marketinškog projekta, koji se igra sa vrlo osjetljivim očekivanjima ljudi. Taj program je namjerno fokusiran na one sa najmanjim zaradama i udara u srca ljudi koji očekuju da se ovo desi. Mislim da je to nekorektno“, saopštio je Mugoša.
On je dodao da će biti presrećan ako projekat izdrži probu vremena, ali i najavio da će, ukoliko se to ne desi, „upirati prstom“ u one koji su dali podršku.
Poslanik Branko Radulović je ispred Kluba poslanika DF – PZP, poručio da će glasati za predloženo povećanje zarada, ali da će to izazvati velike promjene, tenzije i neizvjesnost.
„Ovdje ima mnogo nelogičnosti, jer je, u odnosu na mnoge druge socjalne grupe, ovo mnogo visoko dignuto. Ovo je trebalo da se ide postepeno“, smatra Radulović.
On je dodao da je druga nelogičnost ta što neki sektori to neće moći da izdrže, kao što je trgovna, pa može doći do otpuštanja radnika.
Poslanik Miloš Konatar je ispred Kluba poslanika Crno na bijelo kazao da će glasati za povećanje minimalne zarade.
„Povećanje minmalne zarade je simboličan znak promjena, znak u kojem pravcu mi kao parlamentarna većina i ova Vlada, kao i bilo koja druga koja bude, treba da ide, a to je da prevashodno radi u interesu građana“, rekao je Konatar.
On je dodao da nema člnastva Crne Gore u Evropsku uniju (EU) ako imamo minimalne plate 250 EUR ili 300 EUR.
„Članstvo znači evropski standard života. Ja sam za to da probamo, ako ne probamo nećemo uspjeti. Ono što moramo uraditi je da građani rade i da mogu pristojno živjeti od svog rada i plata“, saopštio je Konatar.
Ispred Kluba poslanika Bošnjačke stranke (BS), Kenana Strujić Harbić, poručila je da je projekat Evropa sad populistički, a da će slom javnih finansija u suštinskom smislu pasti na teret građana, a u političkom na teret buduće vlade.
Ona je najavila da će BS glasati za predloženi zakon kako bi građani povećanjem primanja nadoknadili makar dio rashoda nastalih usljed rasta cijena.
„Upozoravamo da građane da je ovo samo šarena laža, ali odgovornost je na njenim kreatorima. Podržaćemo segmente koje smatramo dobrim, ali neostvarivim“, rekla je Strujić Harbić.
Ona je podsjetila da je Predlogom izmjena i dopuna Zakona o radu predviđeno povećanje minimalne zarade sa 250 na 450 EUR, što utiče na životni standard te kategorije građana, koji su uz nezaposlene, kako je navela, prioritet Bošnjačke stranke.
Strujić Harbić, međutim, smatra da bi predložene izmjene i dopune mogle ugroziti kakvu-takvu održivost sistema zdravstvenog osiguranja, ali i otežati poslovanje mikro i malih preduizeća, s obzirom da pojedini poslodavci već traže od zaposlenih da potpišu ugovora o radu sa nepunim radnim vremenom, kako bi izbjegli obavezu povećanje zarada.
„Nijesam sigurna da država ima snagu da to spriječi“, upozorila je Strujić Harbić.
Ona je dodala da zabrinjavaju i komentari Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) koji smatra da bi program Evropa sad trebalo da se sprovodi fazno.
Poslanik Socijalističke narodne partije (SNP), Dragan Ivanović, kazao je da će ta stranka podržati predloženo povećanje minimalne zarade, kao i sve predloge koji su za dobro i korist građana.
„Takođe, cilj podnešenih amandmana je da pojedini potrošači budžeta dobiju ono što im je potrebno da bi mogli da funkcionišu“, dodao je Ivanović.
On je kazao da sada ni tih 450 EUR nije dovoljno, a posebno ako Vlada ne bude dovoljno moćna da zaustavi rast osnovnih cijena namirnica.
Pravo preuzimanja ovog sadrzaja imaju samo korisnici Agencije MINA.
Kompletna informacija dostupna je korisnicima na linku MINA SERVIS
Longer version of article is available on a link MINA ENGLISH SERVIS
