Podgorica, (MINA-BUSINESS) – Rast indeksa i pad prometa obilježili su na Montenegroberzi prvu radnu sedmicu u ovoj godini, u kojoj je Svjetska banka (SB) snizila prognoze rasta crnogorske ekonomije na 3,4 odsto.
Pokazatelj vrijednosti deset najboljih kompanija MNSE10 ojačao je 5,2 odsto na 1.061,94 boda, a MONEX 4,7 odsto na 14.803,84 poena.
Promet, realizovan kroz 95 transakcija, iznosio je 525,3 hiljade EUR i bio je 32 odsto manji od prošlosedmičnog. Najveći udio u prometu imale su akcije Jugopetrola, koje su na sedmičnom nivou blago ojačale na 12,57 EUR.
Rasle su akcije Port of Adrie 38 odsto na 24,04 centa, Plantaža 37 odsto na 34 centa i Crnogorskog elektroprenosnog sistema skoro jedan odsto na 92 centa.
Trgovano je i dionicama Marine Bar i Zetatransa, koje su u petak koštale dva EUR, odnosno 95,2 centa.
Promet akcijama fondova iznosio je 795 EUR, a trgovano je Trendom, čije dionice koštaju 5,3 centa.
SB je u najnovijem izvještaju snizila prognoze rasta crnogorske ekonomije za ovu godinu na 3,4 odsto, dok je u junu prognozirala da će on biti 4,7 odsto.
Prema podacima iz izvještaja Globalne ekonomske prognoze, crnogorski bruto domaći proizvod (BDP) bi naredne godine trebalo da poraste 3,1 odsto, što je 0,6 procentnih poena manje nego što je ranije procjenjivano.
U najnovijem izvještaju se navodi da je crnogorska ekonomija u prošloj godini rasla 5,9 odsto. Prema ranijoj procjeni, njen rast je bio 3,6 odsto.
Kada je riječ o zemljama regiona, najviše će ove godine rasti Kosovo 3,7 odsto, zatim Bosna i Hercegovina 2,5 odsto i Srbija 2,3 odsto. Albanija će rasti 2,2 odsto, a Hrvatska 0,8 odsto.
Prema projekciji Centra za ekonomske i evropske studije (CEES), realni rast crnogorskog BDP-a u ovoj godini će biti oko dva odsto, što je niže od Vladine zvanične projekcije.
U dokumentu CEES-a pod nazivom Pregled ekonomskih indikatora za prošlu godinu i ovogodišnjih projekcija, navodi se da je, analizom kretanja ključnih komponenti potrošnje, procjena da je realni rast ekonomije u prošloj godini bio između 5,8 i 6,3 odsto, dok se ove godine očekuje da bude oko dva odsto.
“S obzirom na to da u ovoj godini zbog inflacije lična potrošnja više neće imati tako snažan doprinos rastu BDP-a kao u prošloj, i da se očekuje dalji pad investicija, projekcija CEES-a je da će realni rast BDP-a u ovoj godini biti oko dva odsto, što je niže od Vladine zvanične projekcije”, navodi se u saopštenju.
Oni su kazali da bi niža stopa ekonomskog rasta uticala i na ostvarenje nižih prihoda budžeta u ovoj godini u odnosu na plan.
“Imajući u vidu ogromno povećanje rashoda koje je planirano budžetom za prošlu godinu, naročito za socijalnu zaštitu, biće značajno povećani rizici finansiranja budžeta, ukoliko se država ubrzo ne zaduži na međunarodnom tržištu”, rekli su iz CEES-a.
Zaduživanje će, svakako, imajući u vidu postojeće fiskalne indikatore Crne Gore, biti veoma izazovno, naročito zbog toga što je krajem decembra prošle godine ponuda crnogorskih obveznica na Frakfurtskoj berzi bila na oko 20 procenata diskonta, a kamatna stopa je iznosila oko osam odsto.
Sedmicu je obilježila i informacija da će Elektroprivreda prvu ratu od 15 miliona EUR turskoj kompaniji Tosyali uplatiti nakon što notar ovjeri ugovor o kupoprodaji imovine bivše Željezare Nikšić.
Iz elektroenergetske kompanije su Vijestima kazali da bi predmetni ugovor pred notarom trebalo da bude zaključen sljedeće sedmice, nakon čega bi se obavila uplata prve rate.
Ugovor o kupovini imovine željezare potpisan je 30. decembra, a ranije je iz kompanije najavljeno da će prva transakcija biti uplaćena do 15. januara. Ukupna vrijednost ugovora iznosi 20 miliona EUR, a druga rata od pet miliona će, prema planu, biti uplaćena do sredine februara.
Ove sedmice je prvi čovjek Opštine Kotor, Vladimir Jokić, najavio da će žičara Kotor-Lovćen biti u funkciji na ljeto.
On je objasnio da je izvođač završio dobar dio posla, da su postavljeni stubovi, te da se radi se na prilaznim pitevima.
Početna stanica žičare biće na lokalitetu Dub u Kotoru, a do Lovćena će se stizati za 11 minuta.
Pravo preuzimanja ovog sadrzaja imaju samo korisnici Agencije MINA.
Kompletna informacija dostupna je korisnicima na linku MINA SERVIS
Longer version of article is available on a link MINA ENGLISH SERVIS
