fbpx
6.9 C
Podgorica
December 6, 2022.
NaslovnicaGlavna vijestRast crnogorske ekonomije u ovoj godini sedam odsto

Rast crnogorske ekonomije u ovoj godini sedam odsto

Podgorica, (MINA-BUSINESS) – Crnogorska ekonomija će, prema najnovijim prognozama Evropske komisije (EK), ove godine ojačati sedam odsto, dok se za narednu predviđa rast od 2,9 odsto.

EK je u jesenjem izveštaju pod nazivom Evropske ekonomske prognoze, u koje je agencija Mina-business imala uvid, procijenila da bi crnogorska ekonomija u 2024. godini trebalo da ojača 3,2 odsto.

EK je konstatovala da je crnogorska ekonomija u prvoj polovini godine ostvarila snažan rast, podstaknut, između ostalog, povećanjem privatne potrošnje i izvoza.

„Slični trendovi su nastavili da podržavaju domaću i spoljnu tražnju u trećem kvartalu ove godine, ali sporijim tempom, dijelom zbog baznih efekata. Shodno tome, procenjuje se da će rast bruto domaćeg proizvda (BDP) ostati snažan, u prosjeku oko sedam odsto tokom cijele godine“, kazali su iz EK.

Složenost političke situacije, kako su upozorili, pogoršava ionako velike neizvjesnosti i odlaže proces reformi, skrećući fokus sa neposrednih ekonomskih izazova.

U EK očekuju se da će privreda usporiti usljed visoke inflacije, povećane političke neizvjesnosti, kao i strožih uslova finansiranja i slabije spoljne tražnje.

Kao rezultat toga, ekonomski rast će u narednoj godini biti umjeren.

„Ipak, rast BDP-a mogao bi da povrati određeni zamah 2024. godine, kada nekoliko kapitalnih investicija u obnovljive izvore energije počnu da se materijalizuju“, napomenuli su iz EK.

Cijene uvoza nafte i hrane će ostati dva ključna pokretača inflacije, prateći trendove na svjetskim tržištima. Očekuje se da će inflacija početi da usporava naredne godine, jer Crna Gora ima malu zavisnost od gasa i značajan udio u proizvodnim kapacitetima hidroenergije.

„S obzirom na snažnu zavisnost male crnogorske privrede od uvoza, trgovinski i deficit tekućeg računa bi se blago smanjili u narednoj godini, zbog očekivanog usporavanja potrošnje. Očekuje se da će se deficiti u određenom stepenu ponovo proširiti 2024. godine, kako se trend preokrene“, rekli su iz EK.

Bankarski sektor ima solidne nivoe kapitala i veliku likvidnost.

„Međutim, dok bi banke nastavile da podržavaju privredu, rastući troškovi kreditiranja će smanjiti domaću potražnju za kreditima“, upozorili su iz EK.

Oporavak turizma, kako su saopštili, imao je pozitivan uticaj na otvaranje novih radnih mjesta ove godine, pri čemu je značajan udio novih zapošljavanja zabilježen posebno među ženama.

„Međutim, očekuje se da će se rast zaposlenosti usporiti naredne godine, kako domaća i eksterna tražnja slabi, i da će ponovo dobiti određeni impuls 2024, kako se građevinska aktivnost ponovo aktivira zahvaljujući nekim novim investicijama“, naveli su iz EK.

Budžetske performanse su nastavile da se poboljšavaju u prva tri kvartala ove godine zbog inflacije veće od očekivane i snažnog rasta proizvodnje, što je povećalo budžetske prihode oko pet odsto iznad plana i oko deset odsto više tokom godine.

„Međutim, očekuje se da će ova situacija početi brzo da se pogoršava u posljednjem kvartalu ove godine, nakon što niz novih mjera potrošnje doprinose velikom povećanju plata i penzija u javnom sektoru, što dovodi do znatno većeg budžetskog deficita nego što je prvobitno planirano za ovu godinu“, rekli su iz EK.

Očekuje se da će fiskalni bilans u srednjem roku biti umjeren, samo zahvaljujući rastu BDP-a.

„Isti trend se očekuje i za putanju javnog duga u odsustvu većih javnih investicija finansiranih dugom tokom prognoziranog perioda“, kazali su iz EK.

Sve u svemu, kako su zaključili, bilans rizika za fiskalne izglede „ostaje nagnut na dolje“, zbog stalnih pritisaka da se poveća potrošnja u nestabilnom političkom okruženju.

Pravo preuzimanja ovog sadrzaja imaju samo korisnici Agencije MINA.
Kompletna informacija dostupna je korisnicima na linku MINA SERVIS
Longer version of article is available on a link MINA ENGLISH SERVIS

Najčitanije