Podgorica, (MINA-BUSINESS) – Pad oba indeksa i tri puta manji promet obilježili su na Montenegroberzi sedmicu u kojoj je Međunarodni monetarni fond (MMF) objavio nove prognoze, prema kojim bi crnogorska ekonomija u ovoj godini trebalo da oslabi devet odsto.
Pokazatelj vrijednosti deset najboljih kompanija MNSE10 oslabio je 1,2 odsto na 653,66 poena, a MONEX indeks neznatno na 10.036,6 bodova.
Promet na berzi je, u sedmici koja je zbog obilježavanja Velikog petka imala četiri radna dana, iznosio 47,77 hiljada EUR i bio je tri puta manji od prošlosedmičnog. Najveći udio u prometu, koji je realizovan kroz 23 transakcije, imale su dionice Crnogorskog elektroprenosnog sistema (CGES).
Akcija CGES-a, koji je prošlu godinu završio neto dobitkom od 3,63 miliona EUR, na kraju ove sedmice je koštala 53 centa. Prema podacima iz izvještaja o poslovanju, koji je objavljen na sajtu Montenegroberze, poslovni prihodi CGES-a na kraju decembra su iznosili 38,4 miliona EUR, dok su rashodi bili 35,09 miliona EUR.
Na Montenegroberzi su ove sedmice gubitke zabilježile dionice Luke Bar 9,5 odsto na 18,1 cent i Crnogorskog Telekoma 1,9 odsto na 1,06 EUR. Rasle su akcije Plantaža blago na 7,26 centi.
Plantaže su prošlu godinu završile neto dobitkom od 156,4 hiljade EUR. Poslovni prihodi kompanije su na kraju decembra iznosili 29,56 miliona EUR, a rashodi 30,3 miliona EUR.
Predstavnici menadžmenta i Sindikalne organizacije Plantaža potpisali su ove sedmice sporazum kojim je smanjena obračunska vrijednost koeficijenta, što bi se nominalno moglo odraziti na smanjenje zarada zaposlenih od oko 30 odsto.
Iz kompanije su objasnili da je sporazum zaključen jer su se Plantaže, zbog pandemije koronavirusa, suočile sa problemima u poslovanju.
Sporazumom se, kako tvrde, štite zaposleni sa najnižim primanjima, tako da će oni čija zarada ne prelazi 500 EUR imati realno smanjenje od deset odsto, dok će plate menadžmenta i druge rukovodne strukture biti umanjene oko 40 odsto.
Na Montenegroberzi je ove sedmice trgovano i akcijama Jugopetrola, koje su ostale na prošlosedmičnih 8,89 EUR, dok su dionice Elektroprivrede (EPCG) koštale 3,26 EUR.
Naftna kompanija Jugopetrol završila je prošlu godinu neto dobitkom od 4,33 miliona EUR, dok je neto profit EPCG iznosio 28,35 miliona EUR.
MMF je ove sedmice objavio nove prognoze prema kojim bi crnogorska ekonomija ove godine trebalo da oslabi devet odsto, dok bi bruto domaći proizvod (BDP) u narednoj godini trebalo da ojača 6,5 odsto.
U najnovijim aprilskim ekonomskim izgledima, koje izrađuje MMF, inflacija bi u ovoj godini trebalo da iznosi 0,7 odsto, a u narednoj 0,9 odsto. Kada je u pitanju bilans tekućeg računa u Crnoj Gori, u ovoj godini se predviđa manjak od 17,9 odsto, u narednoj 14 odsto.
Prema prognozama MMF-a, i ekonomija Hrvatske bi u ovoj godini trebalo da padne devet odsto, a Albanije i Bosne i Hercegovine (BiH) po pet odsto, Sjeverne Makedonije četiri odsto i Srbije tri odsto.
MMF procjenjuje da bi među evropskim zemljama tokom ove godine najlošije mogle da prođu Italija i Španija, koje su i najviše pogođene pandemijom koronavirusa, a kojima se prognozira pad od 9,1 odsto, odnosno osam odsto.
Francuski BDP bi mogao da padne 7,2 odsto, a njemački sedam odsto, dok bi ukupna eurozona doživjela pad od 7,5 odsto. Privreda Sjedinjenih Američkih Država (SAD) bi, prema procjenama, trebalo da doživi pad BDP-a od 5,9 odsto.
Crnogorski predsjednik Milo Đukanović saopštio je ove sedmice da bi Vlada odmah trebalo da pripremi treći, mnogo ofanzivniji i čisto ekonomski paket mjera za ublažavanje posljedica pandemije koronavirusa, koji će maksimalno brzo privredi dati dinamiku kakvu je imala iz pretkriznog perioda.
„Vjerujem da će se tokom narednog mjeseca donijeti odluke koje će biti od presudnog značaja za ekonomski i društveni razvoj Crne Gore u narednoj deceniji. Sada je trenutak kada se moramo udubiti da prepoznamo sve što su najvažniji prioriteti našeg budućeg razvoja i da tome podesimo sve mjere ekonomske i razvojne politike“, poručio je Đukanović.
On je dodao da tu prije svega misli na podsticaj investicijama.
„Ne može se vratiti kvalitet crnogorske ekonomije kroz pojačanu tražnju. Moramo pije svega pojačati ponudu, odnosno proizvodnju, a toga nema bez rasta investicija“, smatra Đukanović.
Profesor na Fakultetu za menadžment u Herceg Novom i ekonomski analitičar, Vasilije Kostić, saopštio je da je udar na crnogorsku ekonomiju u okolnostima izazvanim pandemijom koronavirusa već sada jak, naročito na turizam i dodao da je teško dati prognoze u novonastaloj situaciji.
“Ono što je sigurno jeste da je udar na ekonomiju već sada jak – naročito na turizam, a tu smo vrlo osjetljivi zbog njegovog značaja za našu privredu”, rekao je Kostić.
On je, na pitanje da prokomentarišete najnovije prognoze MMF-a i Svjetske banke (SB) o padu crnogorskog BDP-a, kazao da se ne bi usudio da bilo šta prognozira, jer su takve okolnosti.
“Pandemija diktira uslove. Da bi bilo ko dao bilo kakvu iole zasnovanu prognozu morao bi znati kada će se ovo završiti, a to niko ne zna. Prognoze se uvijek temelje na nekim pretpostavkama, pa zavisi očigledno kada je koja od ovih institucija pretpostavila da će ekonomija krenuti”, objasnio je Kostić.
On je, odgovarajući na pitanje koliko će iznositi javni dug u ovoj godini, rekao da je teško dati prognoze, ali da će u svakom slučaju dug rasti.
“Međutim, nije rast duga najvažniji u ovakvim situacijama. Najvažnije je očuvati supstancu. Pored toga pitanje je koliko će dug rasti. To umnogome zavisi od početka oporavka, kad pandemija stane ili ako se budemo mogli nositi sa njom na drugačiji način, što sada ne izgleda baš vjerovatno”, naveo je Kostić.
U Crnoj Gori je od početka epidemije 305 osoba inficirano koronavirusom, dok je pet preminulo. U Podgorici je koronavirusom zaraženo 158 osoba, Tuzima 36, Nikšiću 32, Baru 23, Ulcinju 22, Andrijevici sedam, u Bijelom Polju i Herceg Novom po šest, u Plavu pet, u Budvi četiri, a u Danilovgradu i Tivtu po tri.
