fbpx
NaslovnicaCrna GoraDruštvoU što većoj mjeri digitalizovati poslovne procese

U što većoj mjeri digitalizovati poslovne procese

Podgorica, (MINA-BUSINESS) – Pandemija koronavirusa dodatno je istakla izazove sa kojima se susrijeću žene preduzetnice, zbog čega je potrebno razvijati inovativnost i, u što većoj mjeri, digitalizovati poslovne procese, ocijenjeno je iz Privredne komore (PKCG).

Iz Koordinacionog odbora za žensko preduzetništvo PKCG kazali su agenciji Mina-business da je u novonastalim okolnostima važno sve promjene koje su se pojavile tokom pandemije iskoristiti, odnosno pretvoriti u nove mogućnosti za razvoj poslovanja.

“Potrebno je razvijati inovativnost, digitalizovati u što većoj mjeri poslovne procese, kako bi biznisi žena preduzetnica bili konkurentni i održivi na duži rok«, rekli su iz Komore.

U PKCG smatraju da je, u cilju podsticanja razvoja ženskog preduzetništva potrebno insistirati na dosljednoj primjeni pravnog i strateškog okvira za razvoj ženskog preduzetništva, učiniti dostupnijim različite izvore znanja i informacija, i obezbijediti bolji pristup finansijskim sredstvima za ženski biznis.

“Potrebno je jačati umrežavanje i saradnju preduzetnica, podstaći medije da promovišu žensko preduzetništvo i inicirati i jačati saradnju udruženja koja okupljaju preduzetnice sa akademskom i naučnom zajednicom”, naveli su iz PKCG.

Posljednjih godina je, kako su rekli, ostvaren napredak u oblasti ženskog preduzetništva, ali prostor za unapređenje i dalje postoji posebno imajući u vidu potencijal u toj oblasti.

Prema podacima Uprave prihoda i carina u Crnoj Gori ima oko 23 odsto žena vlasnica mikro, malih i srednjih preduzeća, dok ih među preduzetnicama ima oko 32 odsto. Podatak iz 2011. godine govori da je u Crnoj Gori bilo samo 3,02 hiljade preduzeća u većinski ženskom vlasništvu, dok u prošloj godini ta brojka iznosi 7,58 hiljada preduzeća.

“Razlog ovim podacima leži u činjenici da je Crna Gora uspostavila okvir politika za podršku ženskom preduzetništvu, unaprijedila operativnost i implementaciju aktivnosti različitih institucija nadležnih za regulisanje poslovnog okruženja mikro, malih i srednjih preduzeća i preduzetništva, kao i onih koje pružaju različite oblike podrške i integrišu mjere i politike u vezi sa podsticanjem ženskog preduzetništva”, naveli su iz PKCG.

Mjere podrške ženskom preduzetništvu su, kako se precizira, formulisane kroz Strategiju razvoja ženskog preduzetništva. Realizacijom aktivnosti definisanih Strategijom, teži se kreiranju neophodnih preduslova i osnova, na kojima će žene moći da iskažu ravnopravno svoje preduzetničke potencijale i unaprijede svoj položaj u društvu.

Prema istraživanju Procjena uticaja pandemije koronavirusa na poslovni sektor i perspektive rasta ekonomije Crne Gore, koje je pripremio Program Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP) uz doprinos UNESCO i UN WOMAN, gdje je PKCG bila partner u realizaciji, tokom pandemije, dvije od pet žena u Crnoj Gori suočile su se sa finansijskim teškoćama, kao što je plaćanje zakupa i režijskih troškova.

“Takođe, 38 odsto žena navelo je da se suočava s izazovima u smislu smanjenog finansijskog kapaciteta za pokriće osnovnih troškova života, kao što su hrana i higijenske potrepštine. Skoro 20 odsto žena navelo je da su od prijatelja i porodice tražile finansijsku podršku kako bi prevazišle finansijske poteškoće”, naveli su iz Komore.

Ujedno, kvalitativni dio istraživanja ukazao je da je jedan dio ekonomskih aktivnosti opstao za vrijeme trajanja epidemije, poput finansijsko-pravnih usluga, kao i uslužne djelatnosti kao što su kozmetičari i frizeri.

»Preduzetnice aktivne u ovim sektorima ukazuju na značajno smanjenje prihoda, kao i na činjenicu da nijesu uspjele povratiti isti nivo prihoda iz perioda prije covid-19. Ekonomske mjere bi u tom smislu trebalo da uzmu u obzir specifičnosti ovih djelatnosti, kako bi se isti ekonomski uslovi održali na duži rok«, rekli su iz PKCG.

Da je pandemija koronavirusa dodatno istakla izazove sa kojima se susrijeću žene preduzetnice pokazali su i rezultati istraživanja koje je sproveo Eurochambers tokom ove godine.

»Naime, istraživanje je sprovedeno u 20 zemalja među kojima je i Crna Gora. Rezultati su pokazali da je polovina žena preduzetnica imala problem sa likvidnošću, najučestalije 87 odsto bilo je u sektoru turizma i ugostiteljstva, kao i poteškoće u uspostavljanju balansa između privatnog i poslovnog života. Kao odgovor na izazove koje je donijela pandemija, 67 odsto žena preduzetnica je promijenilo model poslovanja i dodatno su radile na unapređivanju svoga znanja u dijelu digitalizacije«, kazali su iz PKCG.

Na pitanje koliko je Vlada spremna da pomogne u ekonomskom osnaživanju žena i pružanju podrške za podsticanje razvoja ženskog preduzetništva, iz Komore su odgovorili da nadležne institucije pružaju različite oblike podrške i integrišu mjere i politike vezane za žensko preduzetništvo.

»Ministarstvo za ekonomski razvoj ima programsku liniju za razvoj preduzetništva kojom se obezbjeđuje tehnička podrška u vidu pružanja besplatnih ciklusa edukacije i pomoć pri izradi biznis planova, zainteresovanim koji ispunjavaju uslove i kriterijume definisane javnim pozivom. Takođe, tu su i programske linije za uvođenje međunarodnih standarda, podršku digitalizaciji, podsticaj cirkularnoj ekonomiji, podršku malih ulaganja”, saopštili su iz PKCG.

Investiciono-razvojni fond (IRF), kako su rekli, podržava žene u biznisu kroz svoj i program UNDP-a, a takođe pomaže njihove start up projekte.

“Posebne linije podrške IRF realizuje za oblasti poljoprivreda, turizam, proizvodnja, usluge, likvidnost, podsticaj konkurentnosti, green field i infrastrukturni projekti. Kamatne stope za kredite koje se odobravaju su od nula do 4,5 odsto, dok je za žene najviša stopa tri odsto”, podsjetili su iz Komore.

Kreditna linija Žene u biznisu iznosi do deset hiljada EUR sa rokom do šest godina, a kamatna stopa je 2,5 odsto, a na sjeveru dva odsto. Kreditna linija za start up žena u biznisu je sa kamatnom stopom nula odsto.

“Zavod za zapošljavanje (ZZZ) obezbjeđuje finansijsku pomoć za samozapošljavanje, a uz to pruža i nefinansijsku podršku kroz specifične, posebno kreirane usluge obuka i savjetovanja. Takođe, u programima ZZZ za zapošljavanje osoba sa invaliditetom se dodatnim bodovima ocjenjuje učešće žena u njima”, naveli su iz PKCG.

Važnost podrške ženskom preduzetništvu prepoznale su i brojne opštine u Crnoj Gori koje opredjeljuju sredstava u budžetima za unapređenja ženskog preduzetništva. Podržavanjem biznis ideja žena preduzetnica stvaraju se uslovi za nove investicije i otvaranje novih radnih mjesta.

“Podršku ženskom preduzetništvu pruža i Evropska banka za obnovu i razvoj (EBRD). Naime, od 2018. godine EBRD ženama nudi 60 odsto pokrivanja troškova konsultantskih usluga, odnosno do maksimalnih deset hiljada EUR bespovratnih sredstava”, rekli su iz Komore.

EBRD je, kako su zaključili, crnogorska preduzeća prethodne godine podržao u domenu razvoja softvera i web komunikacija, zatim u marketingu, uvođenju standarda kvaliteta, te izradi građevinske dokumentacije.

Pravo preuzimanja ovog sadrzaja imaju samo korisnici Agencije MINA.
Kompletna informacija dostupna je korisnicima na linku MINA SERVIS
Longer version of article is available on a link MINA ENGLISH SERVIS

Najčitanije