Podgorica, (MINA-BUSINESS) – Evropska banka za obnovu i razvoj (EBRD) opredijeliće finansijsku podršku ženama u biznisu u Crnoj Gori, koju će, u iznosu od po dva miliona EUR, plasirati preko svojih partnera, Alter Modusa i NLB banke.
Šef EBRD-a u Crnoj Gori, Jaap Sprey, kazao je da uslovi kreditiranja još nijesu precizirani i da će to zavisiti od partnera.
„Već smo nekoliko godina prisutni u Crnoj Gori u smislu našeg savjetodanvog programa. Sada prelazimo i na finansijsku komponentu, tako da imamo dva miliona EUR koja će se raspodijeliti preko NLB-a i isto toliko preko Alter Modusa“, rekao je Spray na konferenciji za novinare na kojoj je predstavljen program Žene u biznisu.
On je podsjetio da je EBRD sa programom podrške ženama u biznisu počeo 2014. godine u Turskoj.
„Do sada smo program proširili na 23 zemlje, a sarađujemo i sa 44 partnerske banke. Podržali smo ukupno 70 hiljada žena sa 520 miliona EUR. Na Balkanu smo u saradnji sa sedam partnerskih institucija podržali pet hiljada klijentkinja. Sada dolazimo i u Crnu Goru gdje su naši partneri Alter modus i NLB banka“, objasnio je Spray.
Prema njegovim riječima, situacija u skoro svim zemljama je takva da je manje žena u biznisu i da ih nešto sprečava da ostvare svoj puni preduzetnički portencijal.
„Samim tim i ekonomija ne ostvaruje puni potencijal“, poručio je Spray.
Izvršna direktorica Alter Modusa, Ana Kentera, rekla je da će se u sklopu projekta fokusirati na postojeće klijentkinje koje već dugo godina sarađuju sa tom institucijom, a fokus će biti na Podgoricu, Nikšić i Bar.
„Kamatne stope će biti u skladu sa internim politikama Alter Modusa, uz određene druge olakšice za žene u biznisu, naročito iz ugla kolaterala“, rekla je Kentera.
Ona je saopštila da je istraživanje tržišta sa fokusom na žene u biznisu pokazalo da postoje određeni finansisjke i nefinansijske izazovi sa kojima se susrijeću u poslovanju.
Neki od njih su što mali procenat žena nema u svom vlasništu neku nekretninu, što im predstavlja barijeru kada treba aplicirati za finansijska sredstva.
„Žene imaju izazov da obezbijede kolateral, jer nemaju ništa u svom vlasništvu i moraju voditi pregovore sa rodbinom i najbližim ukućanima o tome može li se neka porodična nekretnina iskoristiti kao kolateral“, kazala je Kentera.
Kada su u pitanju nefinansijske barijere, one se prvenstveno ogledaju u potrebi žena da se edukuju u oblasti menadžerskih i liderskih vještina.
„Odlučili smo se da svoju ponudu kreiramo tako da napravimo vrlo ciljane pojedinačne ponude, koje odgovaraju potrebama žena, tako što ćemo kreditne procese još više pojednostaviti“, dodala je Kentera.
Izvršni direktor NLB banke, Martin Leberle, je na pitanje koliko će iznositi kamate za žene u biznisu, odgovorio da pokušavaju da strukturiraju petogodišnje finansiranje ispod pet odsto.
„Htjeli bi da imamo pozitivan efekat za lokalnu zajednicu, a cilj nam je da žene u biznisu imaju konkurentne kredite“, saopštio je Leberle.
On je ocijenio da je sektori malih i srednjih preduzeća (MSP) ključan za budućnost zemalja u kojima NLB posluje.
Leberle smatra da žene pametno rukovode i vode svoje biznise i da su njihova preduzeća podjednako uspješna kao i ona na čijem su čelu muškarci.
Ministarka ekonomije, Dragica Sekulić, kazala je da je u nadležnosti tog Vladinog resora kreiranje politika i podsticaja za razvoj mikro, mala i srednja preduzeća, sa posebnim aspektom na mlade i na žene.
Ona je kazala da je, od ukupnog broja svih preduzeća u Crnoj Gori, 24 odsto u vlasništvu žena.
“U Crnoj Gori je 2011. godine bilo nešto oko tri hiljade preduzeća u većinskom vlasnišvu žena, dok ih je u prošloj bilo sedam hiljada”, precizirala je Sekulić.
Podršku ženskom biznisu, kako je podsjetila, pružaju i Investiciono razvojni fond (IRF) i
Zavod za zapošljavanje (ZZZ).
Prema njenim riječima unaprijeđene su savjetodavne i mentorske usluge, saradnja na lokalnom, regionalnom i međunarodom planu, a na inicijativu Ženske političke mreže uvedene su budžetske linije za žensko preduzetništvo u 16 opština, u ukupnom iznosu od 200 hiljada EUR.
“Očekujemo usvajnje novog programa za razvoj konkurentniosti privrede u Crnoj Gori. Tu ima desetak programa koji podrazumijevaju direktno kofinansiranje kroz različite vrijednosti grantova, kao i nekoliko programa nefinansijske pomoći, koje podrazumijevaju da preduzetnik može doći u Ministarstvo ekonomije i dobiti besplatan biznis plan, savjet ili pripremu aplikacije za kreditna sredstva”, dodala je Sekulić.
Takve mjere će, kako očekuje, podstaći više žena u biznisu.
