Podgorica, (MINA-BUSINESS) – Predloženi otpis doprinosa za obavezno socijalno osiguranje za preduzeća čiji je rad bio zabranjen tokom krize je pošten pristup, smatraju u Socijaldemokratskoj partiji (SDP), dok su u vladajućoj većini ocijenili da treba biti oprezan u reformi tog segmenta.
Poslanica Socijaldemokratske partije (SDP), Draginja Vuksanović Stanković, saopštila je da je ta partija uvijek predlagala poštene zakone, koji su prihvatljivi sa aspekta ekonomije i prava.
“Ovo je pošten zakon i pristup”, poručila je Vuksanović Stanković u Skupštini povodom rasprave o Predlogu dopune zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje.
Nezavisni poslanik, Aleksandar Damjanović, objasnio je da je suština Predloga pokušaj da se izađe u susret preduzećima iz djelatnosti koje su u periodu pandemije bile ugrožene ili zatvorene, kao i zaposlenima u njima, kroz oslobađanje od uplate doprinosa.
“Smatram da je Vladi ostavljeno dosta prostora da paušalno određuje koga, kako i do kada da oslobađa i sumnjam da će ona to uraditi kako treba”, rekao je Damjanović.
On je objasnio da se poslodavci mogu osloboditi plaćanja poreza, ali ne i doprinosa, između ostalog, zbog radnog staža i penzija.
“Vlada je već dala mogućnost da se doprinosi plate srazmjerno minimalnoj zaradi u vrijednosti 100 odsto. Nije velika razlika između ovog predloga i Vladinih mjera, ali su potrebne korekcije. Očekujem da Vlada uvidi da ima potrebe da se to sve završi”, saopštio je Damjanović.
On je dodao da se predloženim dopunama zakona o doprinosima predviđa mogućnost mirovanja radnog odnosa, odnosno obaveze plaćanja doprinosa.
“To mirovanje radnog odnosa Vlada je mogla da utvrdi izmjenama Zakona o radu. Vlada to nije uradila i odobrila je paket mjera naslonivši se na Zakon o regionalnom razvoju i Uredbu o Vladi. Vidjećemo kakav će na kraju biti ishod toga”, naveo je Damjanović.
On je podsjetio da Crna Gora ima niske poreske stope, ali visoke doprinose, koji ni pored toga nijesu dovoljni za finansiranje fondova zdravstva i penzijsko invalidskog osiguranja (PIO).
“Dok ne uvedemo sivu ekonomiju u realne tokove, nećemo ovo riješiti”, poručio je Damjanović.
On smatra da je Vlada paketom mjera koji je usvojila napravila dvostruku nepravdu.
“Prvo je obećala subvencije samo onima koji su uredno plaćali doprinose do decembra. Ima mnogo onih koji ne znaju da li su im poslodavci plaćali doprinose. Sa druge strane imate mnogo firmi koje su u reprogramu i plaćaju na rate ono što je trebalo ranije da plate”, rekao je Damjanović.
On je dodao da se druga nepravda odnosi na pokušaj da se legalizuje siva ekonomija.
“Vlada je dala mogućnost da poslodavci zaposle one radnike koji su kod njih radili nelegalno i da na taj način dobiju subvencije. Međutim način na koji je to urađeno je nedovoljan, jer je dat rok od pola godine i još godinu da se ti zaposleni zadrže”, kazao je Damjanović.
Poslanik Socijaldemokrata (SD), Boris Mugoša, kazao je da treba biti oprezan kada je pitanju reforma doprinosa.
„Doprinosi su namjenski prihod, koji ide Fondu PIO, zdravstvenom i osiguranju od nezaposlenosti. Kada odlučite da smanjite doprinose, smanjuje se budžet Fonda PIO. Činjenica u Crnoj Gori je da je penzioni sistem baziran na međugeneracijskoj solidarnosti“, rekao je Mugoša.
On je naveo da se, kada prođe ‘ludilo’ od epidemije koronavirusa, mora ozbiljno raditi na reformi dijela fiskalnog opterećenja rada.
„U budžetu je planirano 570 miliona EUR za doprinose, od čega je čak 350 miliona EUR za Fond PIO. Kada bi krenuli da smanjujemo doprinose ugrozio bi se Fond PIO, odnosno deficit koji bi država morala da plaća Fondu ne bi bio 100 miliona nego mnogo veći“, smatra Mugoša.
On je ocijenio da su rokovi u predloženim dopunama zakona kontradiktori u dijelu na koji vremenski period se primjenjuju, čime se onemogućava implementacija zakona, odnosno ne bi se ostvario efekat koji se očekuje.
Mugoša je podsjetio da je fiskalnom opterećenje rada jedno od najvećih u regionu, odnosno 39 odsto ukupnih troškova rada.
„To znači da na 100 EUR zarade zaposlenog, državi ide 39 EUR, a zaposlenom 61 EUR. To je jedna od biznis barijera na kojoj se mora sistemski raditi“, precizirao je Mugoša.
Fiskalno opterećenje rada je na nivou država članica Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD) 36 odsto, dok je u regionu u Sloveniji 42 odsto.
Mugoša je kazao da je ranije u parlamentu afirmativno govorio o konceptu oslobađanja od plaćanja poreza poslodavca kojima je bila zatvorena djelatnost, koja bi iznosila nešto manje od milion EUR, ukoliko bi se primijenjivala.
„Smatram da to treba da bude mjera, ali da budemo realni – u mišljenju Vlade se ta mjera nije odbila, nego je rečeno da će se sagledati efekti pa će se donijeti odluka“, dodao je Mugoša.
Poslanik Demokratske partije socijalista (DPS), Predrag Sekulić, saopštio je da je Vlada donijela pakete mjera za pomoć i da je odgovornost na vlasti da ekonomski sistem bude održiv.
„Nijesmo mogli reagovati drugačije. Lako je kolegama iz opozicije da predlažu neke mjere kada ne snose odgovornost. Smeta mi zašto kolege iz opozicije ne smognu snage da kažu da je nešto dobro urađeno“, rekao je Sekulić.
On je kazao da se ekonomski model pokazao kao izuzetno dobar, jer je pokazivao visoke stope rasta.
„Nemojte da brinete za ekonomiju Crne Gore. Žao mi je što nećemo prihvatiti neke populističke, demagoške mjere, viđene u regionu, a dovele bi državu u veoma tešku ekonomsku situaciju“, naveo je Sekulić.
On je rekao da se pokazalo da usljed pandemije država ima iste probleme kao i evropske države.
„Javni dug jeste visok, a nastao je kao dug većine evropskih država, kao posljedica krize i ulaganje u infrastrukturu. Bili smo jedina država bivše Jugoslavije koja nije imala ni kilometar autoputa“, dodao je Sekulić.
On je kazao da, uprkos visokom dugu, Vlada servisira obaveze koje ima prema kreditorima.
Vuksanović Stanković je upozorila na pojedince koji mjesečno primaju 7,5 hiljada EUR, odnosno 250 EUR dnevno, dok u Crnoj Gori postoji 40 hiljada nezaposlenih, 2,9 hiljade policajaca sa platama ispod 400 EUR, zdravstveni i prosvjetni radnici sa primanjima ispod granice pristojnosti i penzioneri čije penzije su ispod granice dostojanstva, a u ladici stoje zakoni koji predviđaju povećanje penzija od 20 odsto.
“Oglasila se danas izvršna direktorica Plantaža, gospođa Verica Maraš, da profesore prava uči kako da tumače zakon. Sada će profesori prava da pokažu gospođi Maraš i objasne građanima kako se tumači zakon”, rekla je Vuksanović Stanković.
Ona je objasnila da je Zakonom o zaradama zaposlenih u javnom sektoru predviđeno izuzeće za zaposlene u državnim preduzećima koja uredno posluju i izmiruju sve obaveze.
“Plantaže to nijesu, a Maraš rukovodi tim preduzećem. Dug Plantaža za prošlu godinu iznosio je 2,2 miliona EUR. To znači da se iz ovog Zakona Plantaže ne mogu izuzeti, već imaju obavezu da svoje zarade i koeficijente primjere zakonu. Tako se gospođo Maraš tumači zakon”, poručila je Vuksanović Stanković.
Ona je pozvala predstavnike DPS-a da kaže da li je primjereno da Maraš prima platu od 7,5 hiljada EUR mjesečno, a Vladu da je razriješi funkcije.
Vuksanović Stanković je pozvala i Specijalno državno tužilaštvo da pokrene postupak i utvrdi gdje je 2,2 miliona EUR duga koji su Plantaže trebalo da plate državi.
Poslanik SDP-a, Raško Konjević, kazao je da je najlakše kada se želi oponirati nekom zakonu kazati da je to populizam.
„To nije populizam, već elementarni fer pristup koji bi tražili za sebe da se nalazimo u takvoj situaciji“, smatra Konjević.
On je pitao da li je populizam kada jedna poslovna grupacija, Vektra Jakić državi duguje skoro 20 miliona EUR.
„To nije populizam, već čisti kriminal. Ne znam zašto mi koji smo ovdje izabrani treba da opominjemo nadležne državne organe da zakon treba da važi jednako za sve“, dodao je Konjević.
On smatra da je važno da se mjere donose pravovremeno.
„Je li populizam što Maraš ima platu od 7,5 hiljada EUR, guverner Centralne banke (CBCG) pet hiljada EUR, ili da izvrdšni direktor firme koja ima gubitak 80 milona ima 4,5 hiljada EUR platu. To nije populizam, već nesolidarno, nekorektno i bahato“, ocijenio je Konjević.
Poslanik Socijalističke narodne partije (SNP), Srđan Milić, kazao je da će podržati predložene dopune Zakona.
„Vlada je kolegama iz SDP-a odgovorila da ne odbija njihov Predlog, nego da će ga razmatrati kada se stvore pretpostavke da se sagledaju efekti navedene mjere. Onda kažu da se ne treba prihvatiti u ovom trenutku“, rekao je Milić.
On je dodao da se čula teza da Vlada radi najbolje što može.
„Zato mi iz opozicije pokušavamo da predložiimo neka rješenja za koja smatramo da su održiva, jer Vlada ne može i ne zna bolje od onoga što je predložila“, naveo je Milić.
On je ocijenio da su Vladine mjere manje nego kada su pale garancije Kombinata aluminijuma (KAP).
„Ovo što je Vlada do sada predložila je pet puta manje nego što su tajkuni iznijeli iz Crne Gore“, smatra Milić.
On je kazao da je u prvom kvartau ušteda od 120 miliona EUR, a da će se ovim tempom uštedjeti 480 miliona EUR.
Poslanik Demokratskog fronta (DF), Branko Radulović, kazao je da je zabrinut za sudbinu Crne Gore, njenih građana, a posebno za svoju djecu.
“Crna Gora je danas jedan brod na uzurkanom moru, koji curi sa svake strane, bez goriva i zaliha. U njegovom potpalublju su brojni gladni građani Crne Gore, dok je na njemu i jedan broj onih koji imaju dupli pojas za spasavanje. Samo najači mogu preplivati”, rekao je Radulović.
On je pozvao sve u Crnoj Gori koji nešto znaju da razgovaraju o načinu da se “taj brod” spasi.
Radulović je naveo da je predložio rješenje za garantnu šemu kako bi se oslobodile komercijalne banke da bi disperzija novca bila veća.
“Imamo i više rješenja za turizam, ali predlažem da svi skupa razgovaramo i nađemo rješenje”, poručio je Radulović.
