Podgorica, (MINA-BUSINESS) – Pad indeksa i rast prometa obilježili su na Montenegroberzi sedmicu u kojoj je Vlada usvojila Predlog zakona o budžetu za narednu godinu i odluku o zaduživanju.
Pokazatelj vrijednosti deset najboljih kompanija na Montenegroberzi, MNSE10, oslabio je 1,1 odsto na 1.077,43 poena, koliko je pao i MONEX na 16.217,95 bodova.
Promet je ove sedmice, koja je zbog obilježavanja Njegoševog dana imala dva radna dana manje, iznosio 85,48 hiljada EUR i bio je 1,5 puta veći od prošlosedmičnog.
Gubitke su ove sedmice zabilježile dionice Plantaža, 5,3 odsto na 18 centi, i Crnogorskog Telekoma, 1,8 odsto na 2,15 EUR.
Iz Plantaža je saopšteno da je ta kompanija postigla značajan napredak u poslovnim rezultatima za prvih devet mjeseci ove godine, uprkos brojnim izazovima u industriji i poslovanju, saopštili su njeni predstavnici.
“Iako je neto rezultat i dalje negativan, ostvareni poslovni rezultat predstavlja najbolje postignuće u posljednjih nekoliko godina, što dodatno osnažuje napore uprave i potvrđuje strateški usmjereni put kompanije”, navedeno je u saopštenju.
EBITDA rezultat, kada se isključe rashodi kamata i trošak amortizacije, je pozitivan i iznosi 2,8 miliona EUR, što, kako su dodali, dodatno potvrđuje efikasnost mjera koje kompanija sprovodi u cilju optimizacije operativne efikasnosti.
“U apsolutnim brojkama, nivo prihoda za devet mjeseci ove godine najviši je u posljednjih deset godina, sa rastom od šest odsto u odnosu na prošlu godinu. Prihodi od prodaje flaširanih proizvoda na svim tržištima zabilježili su rast od 11 odsto”, precizira se u saopštenju.
Dobitke su ove sedmice zabilježile akcije Poliexa, 44 odsto na 25,3 centa, i Jugopetrola, neznatno na 13,84 EUR.
Trgovano je i dionicama Hipotekarne banke, Sveti Stefan hotela i Zetatransa, koje su u petak koštale 95 EUR, odnosno 5,5 EUR i 1,09 EUR. Akcije Luke Bar su sedmicu završile na 25,1 cent, a Port of Adrie na 20 centi.
Trgovano je i dionicama fonda Trend, koje nijesu mijenjale vrijednost i koštaju 4,5 centi.
Vlada je u petak usvojila Predlog zakona o budžetu za narednu godinu i odluku o zaduživanju, uz predviđeni suficit tekuće budžetske potrošnje, što znači da će se država zaduživati isključivo za otplatu starih dugova i finansiranje kapitalnih projekata.
Iz Ministarstva finansija su saopštili da su izvorni prihodi budžeta planirani u iznosu od 2,88 mililijardi EUR i u odnosu na planirane za ovu godinu veći su 3,7 odsto. Rashodi budžeta planirani u iznosu od 3,16 milijardi EUR.
Oni su kazali da je, imajući u vidu planirane nivoe prihoda i rashoda, deficit budžeta planiran u iznosu od 278 miliona EUR ili 3,5 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP), kao što je planirano fiskalnom strategijom.
Iz Ministarstva su rekli da budžet karakterišu mjere za unapređenje standarda građana implementiranih u okviru programa Evropa sad 2 koji se odnose na povećanje minimalne zarade sa 450 na 600 i 800 EUR, povećanje zarada svim zaposlenima, uz dostizanje nivoa prosječne zarade od hiljadu EUR, povećanje minimalne i prosječne penzije, kao i povećanje naknada za stručno osposobljavanje i studentskih kredita.
Prema informacijama Vijesti, predlogom budžeta za narednu godinu Vlada je ostavila prostor da se zaduži 2,3 milijarde EUR, od čega je 884 miliona za pokriće deficita, kapitalne projekte i vraćanje ranijih dugova, 1,13 milijardi za projektne zajmove, odnosno velike investicije, a 275 miliona od EU, kroz Plan rasta za zapadni Balkan, za reformske projekte i infrastrukturu.
Državnoj kasi će naredne godine nedostajati 1,13 milijardi EUR da bi se serivisirale sve obaveze iz budžeta i od te sume planarano je da se oko 884 miliona obezbijedi kroz pozajmice i kredite.
Ostatak će biti obezbijeđen iz depozita države koji će biti prenijeti iz ovogodišnjeg budžata, u iznosu od 240 miliona EUR, od prodaje imovine šest miliona EUR, dok su nepunih deset miliona primici od otplate kredita.
Sedmicu su obilježile i ekonomske prognoze Evropske komisije (EK) za jesen, prema kojima je ekonomski rast Crne Gore nastavljen, ali je usporen u prvoj polovini godine, podstaknut privatnom potrošnjom i oporavkom investicija.
“Nedavno usvojeni program Evropa sad 2 ima za cilj povećanje raspoloživih prihoda povećanjem minimalne plate i smanjenjem penzijskih doprinosa. Ove mjere treba da podrže rast BDP-a u narednoj godini, ali i da doprinesu većoj inflaciji”, navodi se u prognozama EK.
Iz EK su rekli i da je dobar fiskalni učinak u ovoj godini bio podržan snažnim rastom prihoda, ali i da bi nove mjere, koje slabe budžetske prihode i povećavaju potrošnju, trebalo da dovedu do značajnog povećanja budžetskog deficita u periodu 2025-2026.
“Povećanje javnog duga ubuduće i visoke potrebe za refinansiranjem predstavljaju fiskalne rizike”, navodi se u prognozama.
Realni rast BDP-a za prošlu godinu revidiran je naviše na 6,3 odsto, u odnosu na prethodnu kvartalnu procjenu od šest odsto. Ekonomski rast je usporen na 3,6 odsto međugodišnje u prvoj polovini godine podstaknut oporavkom investicija (9,6 odsto međugodišnje) i snažnom privatnom potrošnjom (8,2 odsto međugodišnje), podržan povećanjem minimalnih penzija, plata i zaposlenosti.
Pravo preuzimanja ovog sadrzaja imaju samo korisnici Agencije MINA.
Kompletna informacija dostupna je korisnicima na linku MINA SERVIS
Longer version of article is available on a link MINA ENGLISH SERVIS
