Podgorica, (MINA-BUSINESS) – Crna Gora je u ovu godinu ušla sa pozitivnim, značajnim privrednim zamajcem, pa se i očekuje nastavak visokog rasta ekonomije, ocijenio je profesor Ekonomskog fakulteta Univerziteta Crne Gore, Božo Mihailović.
“Vjerujem da ćemo imati stopu rasta bruto domaćeg proizvoda (BDP) približno, ako ne i istovjetnu kao prošle godine”, rekao je Mihailović Dnevnim novinama.
On je naveo da da mu zadovoljstvo što danas može da konstatuje da su se njegove prognoze za prošlu godinu pokazale apsolutno tačnim.
“Davno sam saopštio da Crnoj Gori treba minimalna stopa privrednog rasta BDP-a od pet odsto i ona je gotovo identično tome ostvarena u prošloj godini. Upravo je Zavod za statistiku saopštio da je preliminarna stopa rasta BDP-a u prošloj godini od 4,9 odsto”, precizirao je MIhailović, koji je i predsjednik Saveza ekonomista Crne Gore.
Poređenja radi, u zemljama Evropske unije stopa rasta BDP-a je 2,2 odsto. Dakle, više nego dva i po puta je BDP u Crnoj Gori u prošloj godini veći nego što je u zemljama EU.
Mihailović je rekao da su svi značajni ekonomski parametri u Crnoj Gori u prošloj godini bili izuzetno pozitivni.
“Crna Gora je u ovu godinu ušla sa jednim pozitivnim, značajnim privrednim zamajcem. Kada izražavam optimizam za stopu privrednog rasta u ovoj godini konstatujem da je u prva dva mjeseca taj rast povećan tri odsto u odnosu na isti period prošle godine”, dodao je Mihailović.
Komentarišući slučajeve Atlas i Invest banke Montenegro (IBM), Mihailović smatra da nije dobro ovo što se desilo sa bankama.
“Ali, sa druge strane treba istaći da ova dešavanja, koja su u suštini negativna, nijesu ugrozila rejting Centralne banke (CBCG), niti su u jednom širem kontekstu uticala na finansijske tokove države”, rekao je Mihailović.
Na pitanje sa kojim se izazovima Crna Gora može suočiti tokom ove godine, Mihailović je odgovorio da država jeste vitalna, ali ono što je generalno, kriza je ne može preskočiti.
“Dakle, bez obzira na sav optimizam u pogledu stopa privrednog rasta, mi se kao mala ekonomija srijećemo sa puno izazova koje bih podijelio na spoljne i unutrašnje. Spoljni izazovi su, kao što vidimo, političke krize u svijetu, dešavanja sa Brexitom, protesti u Francuskoj, Albaniji, dešavanja u Ukrajini. Dakle, sve to moramo ekonomski dobro da pratimo i blagovremeno reagujemo”, kazao je Mihailović.
On je objasnio da posljedica toga, kao i posljedica unutrašnjih problema, može biti u dijelu stranih direktnih investicija.
“Samo da podsjetim, strane direktne investicije za proteklih pet godina iznosile su deset odsto BDP-a godišnje. Ovo je vrlo značajan parametar za Crnu Goru koja, kao mala i nedovoljno razvijena ekonomija, sa nedovoljnom akumulacijom, mora da se oslanja na strane izvore. To znači da moramo sve da učinimo da strani investitori i dalje budu prisutni”, rekao je Mihailović.
Prema njegovim riječima investiciona ulaganja moraju biti i dalje u sektoru poljoprivrede, turizma i energetike, kao i u povezivanju poljoprivrede i turizma.
“Takođe, država ne smije da troši više nego što su izvorni prihodi, što je i koncept Vlade. Dakle, bez daljeg zaduživanja za potrošnju i ono što je posebno važno i što se rijetko apostrofira a to je pametno servisiranje državnog duga. Crna Gora, polazeći od BDP-a i nivoa duga koji je preko tri milijarde EUR, ne može trenutno da se iz tog BDP-a značajno razdužuje”, smatra Mihailović.
To, kako je dodao, znači da su potrebni novi krediti, finansijski izvori, uključujući i obveznice, ali po nižim kamatnim stopama.
Prema njegovim riječima, u priči oko auto-puta najvažnije je da će on biti završen.
“Auto-put je bio vrlo značajna investiciona poluga u Crnoj Gori i s pravom je nazvan projektom vijeka. Lako je kritikovati, ali trebalo je imati petlju, narodski rečeno, pa ući u taj projekat”, zaključio je Mihailović.
