Podgorica, (MINA-BUSINESS) – Neznatan rast oba indeksa i pad prometa obilježili su na Montenegroberzi sedmicu u kojoj u predstavljeni novi izvještaji Svjetske banke (SB) i Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD).
Pokazatelj vrijednosti deset najboljih kompanija MNSE10 ojačao je 0,5 odsto na 998,33 bod, a MONEX neznatno na 14.574,64 poena.
Promet je iznosio 100,47 hiljada EUR i bio je 32 odsto manji od prošlosedmičnog.
Rasle su akcije Port of Adrie 8,3 odsto na 26 centi, Zetatransa 4,9 odsto na jedan EUR, Crnogorskog elektroprenosnog sistema (CGES) skoro jedan odsto na 1,02 EUR, a Jugopetrola blago na 12,6 EUR.
Dionice Elektroprivrede su ostale nepromijenjene na 4,3 EUR.
Trgovano je i akcijama Prve banke, Poslovno logističkog centra Morača i Marine Bar, koje su u petak koštale 18,5 EUR, odnosno četiri EUR i 2,2 EUR.
Ove sedmice je predstavljen novi ekonomski izvještaj SB, u kojem je navedeno da Crna Gora treba da smanji javnu potrošnju, deficit javnih finansija i javni dug, a da je glavni ekonomski izazov politička neizvjesnost.
U izvještaju, kojeg su predstavili šef kancelarije SB za Bosnu i Hercegovinu (BiH) i Crnu Goru, Kristofer Šeldon i viši ekonomista Svjetske banke, Mark Šifbauer, saopšteno je da je Crna Gora prošle godine imala najveću stopu ekonomskog rasta na Zapadnom Balkanu od 13 odsto zahvaljujući postpandemijskom oporavku turizma i usluga.
Za ovu godinu predviđa se usporavanje rasta na 6,3 odsto, što bi takođe bio najveći rast u regionu.
Iz SB-a su dodali da je u prošloj godini došlo do povećanja deficita tekućeg računa zbog rasta uvoznih cijena, a izvoza robe i usluga 44 odsto, dok je rast uvoza povećan 43 odsto.
Ove sedmice je predstavljen i izvještaj EBRD, u kojem je ocijenjeno da će rast u Crnoj Gori ove godine biti ispod prošlogodišnjeg nivoa, da izazov ostaje visoka inflacija, dok će se turizam snažno oporaviti.
EBRD direktor za ekonomiju, strategije i politike, Artur Radziwill, kazao je da ta banka vidi potencijal za rast i povoljne okolnosti u Crnoj Gori.
„Godišnji rast biće od tri do četiri odsto, što je vrijedan rezultat, ali država još nije na nivou životnog standarda EU. Još postoje izazovi za donosioce politika“, rekao je Radziwill prilikom prezentacije najnovijeg Izvještaja o tranziciji za 2022/2023 pod nazivom Neuobičajeno poslovanje.
On je rekao da će rast u ovoj godini biti ispod prošlogodišnjeg nivoa, pri čemu opadaju neki procenti odnosno trendovi u odnosu na ono što je EBRD predviđao, čak i u jesen prošle godine.
„Evropska unija (EU) je pogođena onim što se dešava oko nas. Postoji rizik od recesije, pogotovo u njemačkoj ekonomiji koja je motor pokretač evropske ekonomije. To ne daje povoljan kontekst za Crnu Goru“, ocijenio je Radziwill.
Prema podacima Ministarstva finansija, objavljenim krajem sedmice, u prva tri mjeseca ove godine je, imajući u vidu realizaciju prihoda i rashoda, ostvaren suficit budžeta u iznosu od 65,8 miliona EUR ili 1,1 odsto procijenjenog bruto domaćeg proizvoda (BDP).
Iz Ministarstva su saopštili da je budžetski suficit u martu iznosio 39,9 miliona EUR.
Prema podacima tog Vladinog resora, prihodi budžeta su u periodu januar – mart iznosili 545,7 miliona EUR ili 8,8 odsto procijenjenog BDP-a i veći su 63 miliona ili 13 odsto u odnosu na planirane, dok su u odnosu na uporedni period prošle godine veći 129 miliona EUR ili 31 odsto.
„Najveći rast zabilježen je kod ostalih i prihoda po osnovu poreza na dodatu vrijednost, kao i doprinosa za obavezno socijalno osiguranje i donacija i transfera“, navodi se izvještaju Ministarstva o izvršenju budžeta za period januar-mart.
Prihodi po osnovu poreza na dodatu vrijednost (PDV) do kraja marta naplaćeni su u iznosu od 221,8 miliona EUR, što je 26,8 miliona ili 13,8 odsto više u odnosu na planirane i 50,4 miliona ili 29,4 odsto više u odnosu na isti period prethodne godine.
Pravo preuzimanja ovog sadrzaja imaju samo korisnici Agencije MINA.
Kompletna informacija dostupna je korisnicima na linku MINA SERVIS
Longer version of article is available on a link MINA ENGLISH SERVIS
