Podgorica, (MINA-BUSINESS) – Crna Gora će, kada dođe momenat priključenja EU, biti potpuno spremna, saopštio je viceguverner Centralne banke (CBCG) Nikola Fabris i dodao da ne treba očekivati da će tokom pregovora o pristupanju neko postaviti pitanje eventualnog ukidanja eura.
„Ne treba očekivati da će neko postaviti pitanje ukidanja eura, već koje uslove moramo da ispunimo da bismo mogli da postanemo članica Evropske monetarne unije“, rekao je Fabris u intervjuu agenciji Mina-business.
On je dodao da Evropska komisija (EK) prvi put pregovara o budućem članstvu države koja već koristi euro kao zvanično sredstvo plaćanja, zbog čega Crna Gora ne može da se oslanja na iskustva ostalih članica EU.
Fabris, koji je pregovarač za Poglavlje 17 – Ekonomska i monetarna unija, kazao je da je i u samoj pregovaračkoj poziciji EK konstatovano da Crna Gora treba da prihvati rješenje za euro koje ponudi Komisija.
„Svi naši formalni i neformalni razgovori ukazuju na to da se neće postaviti pitanje ukidanja eura. U prilog tome govori i poruka komesar EU za proširenje i politiku susedstva, Johannesa Hahna, prilikom otvaranja Poglavlja 17 da bi Crna Gora, nakon pristupanja EU, mogla da nastavi da koristi euro pod uslovom da se time ne ugrozi njena stabilnost i konkurentnost“, saopštio je Fabris.
On smatra da je realno očekivati da će Poglavlje 17 biti jedno od posljednjih koje će Crna Gora zatvoriti, imajući u vidu kompleksnost pitanja kojima se bavi, kao i činjenicu da je ono jedno od posljednjih otvorenih.
Fabris je podsjetio da će Crna Gora, da bi postala punopravni član eurozone, morati da ispuniti Mastrihtske kriterijume, koji se odnose na visinu javnog duga i nivo budžetskog deficita.
„Kada su u pitanju ti kriterijumi, Evropska monetarna unija nije “progledala” nijednoj članici, pa je izvesno da neće ni Crnoj Gori. Međutim, treba imati u vidu da zemlja prvo mora da postane članica EU, pa tek onda može da aplicira za eurozonu i ulazi u proces ispunjavanja Mastrihtskih kriterijuma, tako da imamo dovoljno vremena za njihovo ispunjenje“, rekao je Fabris.
On je naveo da su, u cilju postizanja održivih javnih finansija, donešeni strateški dokumenti kojima su definsiani planovi, mjere i rokovi za njihovo postizanje, kao i da sve projekcije ukazuju da će se fiskalna pozicija Crne Gore popraviti nakon okončanja gradnje auto-puta.
Fabris je saopštio da se preduzimaju mjere kako bi se ojačala makroekonomska stabilnost zemlje, posebno javnih finansija i finansijskog sektora, riješili strukturni problemi u ekonomiji i povećala konkurentnost.
On je kazao da su, po pitanju monetarnih standarda, Evropska centralna banka (ECB) i jedan broj partnerskih centralnih banaka iz eurozone, tokom 2014. i 2015. godine, uradili studiju pripremljenosti CBCG za ulazak u Evropski sistem centralnih banaka.
„Na bazi te studije i ostalih evropskih tekovina iz te oblasti, već godinama se pripremamo, a nedavnim donošenjem novog Zakona o CBCG ispunili smo većinu tih standarda. Imajući to u vidu, ubijeđen sam da ćemo biti potpuno spremni kada dođe trenutak priključenja“, rekao je Fabris.
Fabris je saopštio da će Crna Gora ispunjavanjem zahtjeva iz Poglavlja 17 i pristupanjem EU, dobiti unaprijeđen ambijent i uspostavljene politike i procedure koje su u skladu sa evropskim pravilima i koje će pozitivno uticati na ukupni ekonomski i društveni razvoj.
„Osnovni cilj je održavanje makroekonomske stabilnosti, kroz obezbjeđenje stabilnosti cijena, povećanje konkurentnosti ekonomije i osiguranje stabilnih i održivih javnih finansija“, naveo je Fabris.
On je dodao da postoje tri ključna izazovi za zatvaranje Poglavlja 17, od kojih se prvi odnosi na implementaciju statističkih standarda ESA 2010.
„U pitanju je veoma kompleksan set standarda, za čiju implementaciju, u ovom trenutku, ne posjedujemo adekvatan nivo znanja, ali nadamo se da ćemo uz tehničku pomoć uspjeti da prevaziđemo taj izazov. To je ujedno i ključni izazov u Poglavlju 17“, rekao je Fabris.
On je kao drugi izazov naveo neophodnost izmjene Ustava u cilju usaglašavanja ciljeva CBCG sa evropskim tekovinama, za šta je potrebna dvotrećinska većina u parlamentu. Posljednji izazov predstavljaju pregovori o modifikovanju Mastrihtskih kriterijuma za pristupanje Crne Gore eurozoni, imajući u vidu specifičnu situaciju u vezi korišćenja eura.
Fabris smatra da se, iako je dosta postignuto na polju obezbjeđenja makroekonomske i fiskalne stabilnosti Crne Gore, radi o procesu koji je neophodno sprovoditi u kontinuitetu.
On je podsjetio da je Vlada 2015. usvojila dokument Pravci razvoja Crne Gore do ove godine, koji je krajem prošle ažuriran i sada nosi naslov Pravci razvoja Crne Gore do 2021.
„Strateški cilj ekonomske politike ostao je isti – održiv i inkluzivan rast koji će doprinijeti povećanju kvaliteta života svih građana. Tim dokumentom definisani su prioritetni sektori razvoja, pravci razvoja, oblasti politika pravaca razvoja, prioriteti i razvojne mjere“, kazao je Fabris.
On je naveo da, tri posljednje godine, Vlada usvaja Program ekonomskih reformi za dvogodišnji period, najvažniji dokument Crne Gore u ekonomskom dijalogu sa EK i zemljama članicama EU.
„Istovremeno je i ključni strateški dokument zemlje koji sadrži srednjoročni makroekonomski i fiskalni okvir, sa pratećim mjerama fiskalne politike, kao i sveobuhvatnu agendu strukturnih reformi. Strateški razvojni cilj Crne Gore definisan Programom je održiv i inkluzivan ekonomski rast koji će doprinijeti smanjenju razvojnog zaostajanja u odnosu na prosjek EU i povećati kvalitet života njenih građana“, rekao je Fabris.
On je podsjetio da je donijeta i Srednjoročna strategija upravljanja dugom za period do 2020, kao i Program reforme upravljanja javnim finansijama do 2020. Usvojena je i Fiskalna strategija za period od prošle do 2020, na osnovu koje se, na godišnjem nivou, pripremaju smjernice fiskalne politike za period od tri godine i godišnji budžeti.
Fabris je naveo i da su započete aktivnosti na implementaciji statitičkih standarda koje zahtijeva EU.
Tekst je napisan uz finansijsku podršku Evropske unije kroz realizaciju projekta “Dealing with ethics and fake news” pod oznakom IPA2018/397-252. Sadržaj je isključiva odgovornost Agencije MINA i ne mora nužno odražavati stavove EU. Tekst se može preuzimati uz obavezno navođenje izvora.
