Podgorica, (MINA-BUSINESS) – Ekonomski rast Crne Gore je nastavljen, ali je usporen u prvoj polovini godine, podstaknut privatnom potrošnjom i oporavkom investicija, navodi se u ekonomskim prognozama Evropske komisije (EK) za jesen.
“Nedavno usvojeni program Evropa sad 2 ima za cilj povećanje raspoloživih prihoda povećanjem minimalne plate i smanjenjem penzijskih doprinosa. Ove mjere treba da podrže rast brito domaćeg proizvoda (BDP) u narednoj godini, ali i da doprinesu većoj inflaciji”, navodi se u prognozama EK.
Iz EK su rekli i da je dobar fiskalni učinak u ovoj godini bio podržan snažnim rastom prihoda, ali i da bi nove mjere, koje slabe budžetske prihode i povećavaju potrošnju, trebalo da dovedu do značajnog povećanja budžetskog deficita u periodu 2025-2026, prenosi portal RTCG.
“Povećanje javnog duga ubuduće i visoke potrebe za refinansiranjem predstavljaju fiskalne rizike”, navodi se u prognozama.
Realni rast BDP-a za prošlu godinu revidiran je naviše na 6,3 odsto, u odnosu na prethodnu kvartalnu procjenu od šest odsto.
Ekonomski rast je usporen na 3,6 odsto međugodišnje u prvoj polovini godine podstaknut oporavkom investicija (9,6 odsto međugodišnje) i snažnom privatnom potrošnjom (8,2 odsto međugodišnje), podržan povećanjem minimalnih penzija, plata i zaposlenosti.
„Zbog loših performansi izvoza električne energije i slabog prvog kvartala u turizmu, realni izvoz se smanjio 10,7 odsto međugodišnje, dok je rast uvoza ostao prigušen 2,1 odsto, što je rezultiralo negativnim doprinosom neto izvoza rastu BDP-a. Državna potrošnja je umjereno porasla“, konstatuje se u dokumentu.
Evropska komisija u prognozama je podsjetila da je Skupština u septembru usvojila Fiskalnu strategiju i program Evropa sad 2. Ističe se da je od oktobra, implementacija programa Evropa sad 2 dovela do dvije velike promjene – značajnog povećanja minimalnih plata na prosječnih 700 EUR sa 450 i promjene u penzijskim doprinosima.
„Doprinosi zaposlenih za Fond PIO smanjeni su sa 15 odsto na deset odsto, dok su doprinosi poslodavaca od 5,5 odsto ukinuti. Program takođe ima za cilj da ubrza ulaganja u infrastrukturne projekte“, navodi se u jesenjim prognozama EK.
Predviđeno je da će se privredni rast ubrzati naredne godine, jer će novousvojene mjere vjerovatno pružiti podsticaj privatnoj potrošnji i investicijama. Očekuje se da će se ovaj uticaj ublažiti 2026. Rast izvoza u periodu 2025-2026 vjerovatno će biti podržan kontinuiranim rastom turizma.
Povećanje zaposlenosti u svim sektorima nastavljeno je u ovoj gdini. Stopa nezaposlenosti je pala na rekordno niskih 11,5 odsto u drugom kvartalu ove godine, navodi se u izvještaju.
„Očekuje se da će se rast zaposlenosti ubrzati u narednoj godini zbog umanjenja doprinosa za penziju. Ovaj efekat će vjerovatno oslabiti 2026. jer bi povećanje plata moglo da uspori otvaranje novih radnih mjesta u sektoru usluga“, dodaje se u jesenjim prognozama.
Inflacija je bila u opadajućem trendu tokom ove godine, sa mjesečnim očitavanjem pada na dva odsto u odnosu na isti period prethodne godine u avgustu.
U narednoj godini predviđa se rast potrošačkih cijena na osnovu značajnog povećanja plata i socijalnih transfera. Očekuje se da će se rast inflacije ublažiti 2026. godine, pod pretpostavkom da nema promjene u politikama.
U periodu od januara do avgusta, budžet za ovu godinu je bio bolji od očekivanog i ostvario suficit, procijenjen na 1,3 odsto BDP-a, podstaknut snažnim rastom javnih prihoda.
„Rast prihoda veći od projektovanog podržan je snažnim performansama prihoda od poreza na dodatu vrijednost (PDV) i akciza, kao i većim prihodima od korporativnih i fizičkih poreza“, navodi se u procjenama.
Ubuduće, predviđa se da će se deficit povećati, zbog značajnog povećanja minimalnih plata, redovne indeksacije penzija i nižih prihoda na osnovu upola manjih penzijskih doprinosa.
U prognozama se navodi da u odsustvu jakih kompenzacionih mjera, predviđa se da će se javni dug povećati u ovoj godini, usljed novog emitovanja duga koji je potreban za akumulaciju rezervi i pripremu za predstojeću veliku otplatu euroobveznica naredne godine.
“Sve u svemu, ravnoteža rizika za fiskalne izglede je nagnuta naniže zbog strukturnih budžetskih promjena, koje slabe prihodnu osnovicu i povećavaju obaveznu potrošnju”, zaključuje se u dokumentu.
Pravo preuzimanja ovog sadrzaja imaju samo korisnici Agencije MINA.
Kompletna informacija dostupna je korisnicima na linku MINA SERVIS
Longer version of article is available on a link MINA ENGLISH SERVIS
