Podgorica, (MINA-BUSINESS) – U Crnoj Gori će tokom ove godine doći do povećanja cijena, usljed mjera koje su usvojene da bi došlo do veće minimalne zarade, ali za očekivati je i rast cijena usluga, smatra ekonomski analitičar, Mirza Mulešković.
“Zbog mjera koje su usvojene da bi došlo do povećanja minimalne zarade tokom prošle godine, očekuje se da će doći tokom ove godine do povećanja cijena upravo zbog toga što imamo uvođenje određenih novih akciza, povećanje stope poreza, a sve to dovodi do rasta cijena”, rekao je Mulešković u intervjuu agenciji Mina-business.
On je naveo da će doći i do povećanja cijene goriva, zbog toga što se uvodi obavezna rezerva što je bila obaveza prema Evropskoj uniji (EU), što će iznositi otprilike tri centa.
“Takođe, Fiskalnom strategijom je planirano i markiranje goriva koja će dodatno povećati cijenu goriva za cent ili dva”, dodao je Mulešković.
Prema njegovim riječima, politike koje su se donosili od 2022. godine do danas direktno utiču na rast cijena.
“Tokom ove godine će doći do povećanja cijene usluga, jer kad dođe do povećanja minimalne i bilo koje zarade, moramo da znamo da će upravo taj sektor usluga da odreaguje. Cijene usluga kozmetičara ili frizera se kreiraju na osnovu toga kakav je životni standard naših građana. Svi oni će da razmišlju u pravcu da ako je neko imao 450 EUR zaradu, ta cijena je koštala 15 EUR, sad kad ima 600 EUR, ta cijena će da bude 20 EUR”, objasnio je Mulešković.
On je naveo da je to osnovni princip tržišta i bilo je za očekivati da dođe do rasta cijena.
Na pitanje na kom je nivou životnih standard građana, Mulešković je odgovorio da je Crna Gora, prema podacima Eurostata, 2019. godine bila na nivou od 50 odsto prosjeka EU, a 2023. godine na 51 odsto prosjeka EU.
“To znači da nije došlo do velikog povećanja samog životnog standarda, iako je došlo do povećanja zarada. Bitno je koliko zaradimo i trebalo je da dođe do tog povećanja, da me ne bi pogrešno shvatili, ali te zarade je trebalo povećati na realnim i stvaranjem novih ekonomskih vrijednosti”, ocijenio je Mulešković.
On je naveo da je, nakon povećanja minimalne zarade, došlo do rasta cijena, što je pokazala i analiza Ekonomskog fakulteta.
“Često smo mogli da čujemo da su upravo marže trgovinskih lanaca i svih privrednika dominantno doveli do rasta cijena. Analize su pokazale da su te marže tokom 2022. godine bile niže u odnosu na neke prethodne godine. Samim tim, to nije direktno uticalo na toliki rast cijena”, rekao je Mulešković.
Ovakve reforme, kako smatra, osim povećanja cijena, unose dozu nesigurnosti, jer se država da bi povećala potrošnju i bruto domaći proizvod (BDP) odrekla sigurnih prihoda, kao što su u ovom slučaju za Fond penzijskog i invalidskog osiguranja (PIO).
“Nama od oktobra, to jest novembra prošle godine isplate, odnosno javni prihod, zavisi od potrošnje i upravo dominantno kroz indirektne poreze, odnosno kroz prikupljanje poreza na dodatu vrijednost (PDV)”, rekao je Mulešković.
On je naveo da treba pogledati strukturu uvoza i izvoza koja je najgora u zadnje dvije godine, pa samim tim shvatimo da ništa nije urađeno na diversifikaciji ekonomije i jednostavno smo se prebacili u taj potrošački model.
Na pitanje kakva je kupovna moć građana i da li mogu da podmire svoje potrebe, Mulešković je odgovorio da je to teško, jer ako se pogleda vrijednost potrošačke korpe, shvatimo da je to prosto nemoguće.
On je, govoreći o Vladinim akcijama za ograničavanje marži određenih proizvoda, kazao da je njegov stav po top pitanju negativan.
“Ne možete problem inflacije da rješavate kataloškim mjerama. Ako bi se vratili samo period prije prošle godine kada nijesmo imali problema sa inflacijom, u svakom marketu ste imali svakog mjeseca određene kataloške mjere. To su iste mjere. Da li smo na taj način obaljivali inflaciju? Nijesmo”, objasnio je Mulešković.
On smatra da je trebalo mnogo više raditi po pitanju proizvodnje i jačanja crnogorskog proizvoda.
“Ništa po tom pitanju nijesmo uradili, već zapravo spektakularne prihode koje smo imali tokom dvije godine zbog kompletne situacije koja se desila na međunarodnom nivou smo iskoristili za dodatno zapošljavanje u javnoj upravi i javnim preduzećima, pa samim tim nijesmo uradili ništa da ojačamo realnu ekonomiju ili da je diversifikujemo”, rekao je Mulešković.
On je, govoreći o podacima Monstata koji kažu da je godišnja inflacija u novembru bila 1,7 odsto, a u odnosu na oktobar potrošačke cijene su bile više 0,2 odsto, objasnio da u mjesecima septembar, oktobar, novembar, decembar 2022. godine imamo najveću stopu inflacije, i do 20 odsto.
“Samim tim, u ovim mjesecima koji dolaze, od septembra do januara, smo imali kumulativnu inflaciju prethodne dvije godine preko 30 odsto. E, sad mi to upoređujemo na tih 30 odsto”, rekao je Mulešković.
Prema njegovim riječima, kada je trebalo da imamo mjere za borbu protiv inflacije, nijesmo ih imali i dozvolili smo da dođe do takvog rasta cijena.
“I ovo su neke nove cijene na koje moramo da se naviknemo. Teško da može doći do velikog pada cijena, što god da se desi na našem tržištu, više ne možemo da očekujemo da se cijene vrate u neku normalu koja je bila 2019. ili 2020. godine prije svih turbulencija koje su se desile na međunarodnom nivou, jer nijesmo imali adekvatnu reakciju naših institucija”, naveo je Mulešković.
On je kazao da se za tri godine od donosioca odluka nije čula riječ produktivnost, a na čijoj bazi se povećavaju zarade.
“Mi ne znamo da li je naša produktivnost u Crnoj Gori rasla, već smo administrativno povećavali zarade. A onda se vratite na BDP koji je u trećem kvartalu prošle godine bio oko 2,4 odsto, zbog toga što je došlo do rasta potrošnje. To znači da je naša ekonomija rasla zbog pritiska potrošnje, ali se nije razvijala”, rekao je Mulešković.
Takođe, do rasta zaposlenosti je došlo u javnom sektoru.
“Imate preko 30 odsto zaposlenih u javnom sektoru, što je neizdrživo za ovako mali sistem, odnosno za crnogorsku privredu koju čini 95 odsto malih i mikro preduzeća”, dodao je Mulešković.
Na pitanje zašto je došlo do pada stranih investicija, Mulešković je odgovorio da je Crna Gora prethodne dvije godine bila poznata po političkoj nestabilnosti.
“U toj situaciji ne možete da očekujete da imate nove investicije, niti će privrednik da rizikuje svoj novac i ulaže kod vas. Upravo ta politička nestabilnost nas je dovela u tu situaciju da imamo veliki pad investicija”, smatra Mulešković.
Prema njegovim riječima, ti spektakularni rezultati o kojima se pričalo bili su isključivo ulaganje u nekretnine, što nijesu ekonomske aktivnosti od kojih se ne može očekivati dugoročna ekonomska dobit.
“To se desilo upravo zbog rata u Ukrajini i zbog svega onoga što se dešavalo na međunarodnom nivou. Kad se negdje situacija stabilizovala, vidimo da dolazi do blage stagnacije. Da biste privukli investitore, morate da imate dobar poslovni ambijent i zakone koji se ne mijenjaju svakodnevno”, rekao je Mulešković.
On je naveo da je prvi uslov za to vladavina prava kako bi svaki privrednik i investitor znao kad dođe u Crnu Goru što ga očekuje tokom njegovog poslovanja.
“To nijesmo imali u prethodnom periodu, već su se zakoni donosili bez ikakvih konsultacija sa privredom. Zakoni su se mijenjali preko noći, direktno amandmanski u parlamentu i sve to šalje negativnu sliku o nama”, smatra Mulešković.
On je, govoreći o izvještajima Evropske komisije, rekao da smo posljednje dvije godine imali negativne izvještaje, osim posljednjeg gdje smo dobili određene pozitivne komentare, pa usljed toga ne može se očekivati da će doći kredibilni investitor posebno iz zemalja EU.
“Ono što je dobro je da smo tokom prošle godine odblokirali taj proces evropskih integracija, što smo se vratili na nešto što je bio cilj i što jeste nadam se cilj Crne Gore”, dodao je Mulešković.
On je, na pitanje da prokomentariše Fiskalnu strategiju, rekao da su zaposleni u Ministarstvu finansija uradili odličan posao iz ugla prilagođavanja svih onih politika koji su predložene od nekog drugog da bi se implementirale kroz nju.
“Ako bi pričali o samoj Fiskalnoj strategiji, mi smo iz modela određenih sigurnih prihoda, kakvi god oni bili, a to su prihodi od Fonda PIO, se opredijelili na finansiranje svega toga iz indirektnih poreza. Kad se opredijelite da finansirate kompletnu administraciju iz dominantno indirektnih poreza, jer kroz budžet vidimo da je to preko 50 odsto naših prihoda, očekujete da svaki poremećaj na tržištu direktno utiče na vaše javne finansije”, smatra Mulešković.
On je pitao šta bi se desilo sa našim javnim finansijama da se opet ponovi pandemija COVID-19.
“Takođe, kroz Fiskalnu strategiju, ali i kroz program ekonomskih reformi, nijesmo dobili analizu rizika šta će se desiti ukoliko dođe do pada potrošnje. Jer na taj način opet imate problem sa prihodima. Šta će se desiti ukoliko nam ove godine turistička sezona, opet kao prošle, ne bude toliko uspješna? Šta će se desiti ukoliko se stranci vrate u svoje zemlje ili promijene za neku drugu državu koja postane atraktivnija i jeftinija za njih? Na ta pitanja nijesmo dobili odgovore”, rekao je Mulešković.
On je naveo da je na taj način ostavljeno jedno polje za nesigurnost i razmišljanje šta se može desiti.
“Šta nam je onda opcija ukoliko ne budemo imali takve prihode, ukoliko budemo imali lošiju sezonu ili pad potrošnje? Opcija je zaduživanje”, ocijenio je Mulešković.
On je, govoreći o budžetu, rekao da postoji koncept povećanja potrošnje, što je dominantno logika na koju donosioci odluka baziraju kompletno upravljanje javnim finansijama.
“Ako bi pričali o troškovima, ne možemo govoriti o smanjenju troškova, već imate i povećanje troškova. Često smo mogli da čujemo da je budžet nešto između potrošnog i razvojnog. Ne, budžet je potrošni. I da budemo veoma jasni po tom pitanju, jer imate 280 miliona za kapitalne projekte, a imate 717 miliona samo za zaradu u javnom sektoru”, precizirao je Mulešković.
Na pitanje da li je realan scenario koji su saopštili predstavnici Vlade da će zaduživanje ići samo za otplatu starih dugova i infrastrukturne projekte, odgovorio da se nada da jeste.
“Ukoliko budemo imali bilo kakvih eksternih ili internih poremećaja na tržištu, taj model neće biti realan, već ćemo morati dodatno da se zadužujemo za tekuću potrošnju. Ukoliko dođe do malih problema na tržištu, mi ćemo imati problema sa servisiranjem takvih troškova”, naveo je Mulešković.
On je rekao da je propuštena prilika prethodne tri godine, jer se znalo da nam dolazi naplata velikog starog duga, upravo zbog toga što smo povećavali zaradu u javnom sektoru, što je povećalo i samo tu potrošnju.
“Nijesmo iskoristili taj novac da isplatimo neka stara dugovanja, da na taj način rasteretimo neki naredni period, jer s druge strane, nijesmo diverzifikovali ekonomiju da bi imali određene nove prihode kako bi lakše pokrili sve te troškove pa smo negdje ostali na istoj situaciji da se zadužujemo da bi vraćali stara dugovanja”, rekao je Mulešković.
On je, govoreći o padu prihoda od turizma od 50 miliona EUR, rekao je da prvi put od 2006. godine, ako ne računamo godinu kad se desila pandemija, imamo pad prihoda.
“To vam jasno šalje alarm da nešto nije dobro u sektoru turizma i da se ne upravlja dobro tom granom. I to nije rezultat samo ove, već i prethodnih godina”, smatra Mulešković.
On je naveo da Crna Gora nije dobro povezana turistička destinacija 2023. i prošle godine, gdje je odluka da se povećaju aerodromske takse otjerala niskobudžetne letove, čime smo direktno uticali na jačanje ekonomije i turizma Albanije.
“Preko 50 ili 60 hiljada ljudi koji lete iz Crne Gore sa aerodroma u Tiranu su direktno uložili u razvoj ekonomije Albanije”, dodao je Mulešković.
On je rekao da su turiste tokom ljetnje sezone dočekale raskopane ulice i velike gužve koje su dominantne svake godine, čime se šalje veoma loša slika.
“Takođe, Crna Gora je postala veoma skupa turistička destinacija. A da li smo ponudili neki novi proizvod? Nijesmo. Tu je trebalo da donosioci odluka koji upravljuju sektorom da rade po pitanju kreiranja određenih novih proizvoda i privlačenja novih turista”, kazao je Mulešković.
On je naveo da se nada da ćemo ove godine imati bolje rezultate, ali da ga je strah da nijesmo zakasnili, jer se sezona priprema kad počne ona prethodna.
Mulešković je poručio da je rješenje za ove finansijske izazove strateški upravljanje ekonomijom.
“Da konačno imamo jasnu viziju gdje želimo da vidimo Crnu Goru ekonomski za pet i deset godina, da se ojača komunikacija sa privredom, privrednim asocijacijama i udruženjima koja zastupaju privredu, jer je to jedini način kvalitetnog donošenja odluka”, smatra Mulešković.
On je ocijenio da treba da se radi mnogo više na pitanju jačanja efikasnosti javne uprave i digitalizacije, da se krene dodatno sa reformom obrazovnog sistema koji treba da proizvode kadar koji će da ima vještine neophodne trenutno za tržište.
“Treba da nam privreda bude broj jedan, jer ne možete da računate da imate razvijeno društvo ukoliko nam nije razvijena privreda. Ona mijenja jedno društvo, donosi inovacije i poboljšava životni standard. Naravno, kad kažem privreda, tu spadaju i zaposleni”, zaključio je Mulešković.
Pravo preuzimanja ovog sadrzaja imaju samo korisnici Agencije MINA.
Kompletna informacija dostupna je korisnicima na linku MINA SERVIS
Longer version of article is available on a link MINA ENGLISH SERVIS
