Podgorica, (MINA-BUSINESS) – Slabljenje crnogorske ekonomije u ovoj godini, koje joj predviđaju međunarodne organizacije, ne može se dominantno pripisati negativnim efektima izazvanim pandemijom koronavirusa, već su jasan pokazatelj neodgovorne ekonomske politike, ocijenio je poslanik Demokrata, Danilo Šaranović.
„Ovako dramatične prognoze su zapravo i očekivane imajući u vidu veoma loše i pogubne političke odluke odlazeće vlasti u kontinuitetu. Dakle, slabljenje crnogorske ekonomije od 12 odsto do 12,4 odsto ne može se dominantno pripisati negativnim efektima koje je izazvala pandemija koronavirusa“, kazao je Šaranović agenciji Mina-business komentarišući nove ekonomske prognoze Svjetske banke (SB) i Međunarodnog monetarnog fonda (MMF).
Crnogorska ekonomija bi, prema prognozama MMF-a i SB, u ovoj godini trebalo da oslabi 12 odsto, odnosno 12,4 odsto.
Šaranović je saopštio da su se sve zemlje regiona suočile sa ogromnim ekonomskim izazovima usljed pandemije, ali da je Crna Gora na tom planu imala najlošije rezultate, što je jasan pokazatelj neodgovorne ekonomske politike.
„Kao ozbiljan i odgovoran politički subjekt, javno smo upozoravali, a uporedo sa tim i predlagali konkretna rješenja, kao odgovore na ekonomsku krizu, ali, nažalost, Vlada se rukovodila očito političkim i ličnim interesima pojedinaca iz vrha vlasti“, kazao je Šaranović.
On je dodao da su predstavnici Vlade ćutali na predloge Demokrata da se 78 miliona EUR ubrizga u sistem u vidu pomoći crnogorskim porodicama, kao i da se umanje računi za električnu energiju, kako bi se profit Elektroprivrede (EPCG) raspodijelio, a najmoćnija kompanija sa građanima podijelila teret.
„Ćutali su na naš predlog da Investiciono-razvojni fond (IRF) opredijeli posebnu i povoljnu kreditnu liniju za preduzetnike i privredu. Sve one ekonomske intervencije koje su se u regionalnoj praksi pokazale kao opravdane i korisne, Vlada nije sprovela“, tvrdi Šaranović.
Posljedica toga je, kako je kazao, da slabašna ekonomija i privreda države nije mogla da izdrži toliki broj grešaka i pogrešnih odluka Vlade sa jedne i negativnih efekata izazvanih pandemijom koronavirusa sa druge strane.
Komentarišući to što crnogorska ekonomija, prema prognozama obje institucije, ima najlošije prognoze od zemalja regiona, Šaranović je rekao da se odgovor na to pitanje može potražiti u lošem ekonomskom kursu države i izostanku jasne strategije, decenijskom zapostavljanju i uništavanju proizvodnih kapaciteta, produbljivanju uvozne zavisnosti države i pokrivenosti uvoza izvozom od svega 16 odsto.
„Takođe, izostanak ključnih reformi, jačanje monopolskog položaja pojedinih subjekata, usmjeravanje milionskih sredstava IRF-a samo prema odabranim, uslovili su najlošije rezultate u regionu“, tvrdi Šaranović.
Prema njegovim riječima, Crna Gora je potpuno neopravdano i neodgovorno zapostavila poljoprivredu, proizvodnju, drvoprerađivačku industriju, kao i valorizaciju prirodnih potencijala, pa se ceh takve politike ogleda kroz negativne ekonomske efektime koje plaćaju građani i privreda.
„Sve zemlje regiona, ipak, imaju u većoj ili manjoj mjeri razvijenu industriju, proizvodnju i poljoprivredu, pa su se mnogo uspješnije mogle izboriti sa izazovima ekonomske krize“, saopštio je Šaranović.
On je komentarišući prognoze MMF-a i SB za narednu godinu, koje predviđaju rast crnogorske ekonomije od 5,5 odsto, odnosno 6,9 odsto, kazao da očekuje jačanje privrede u okvirima prognoza međunarodnih organizacija.
Šaranović je poručio da će nova demokratska vlast, imajući u vidu postojeće ekonomsko stanje, preduzeti neophodne korake ka oporavku države.
„Krenućemo, bez odlaganja, sa sprovođenjem ključnih reformi uz podršku međunarodnih partnera i nadam se razumijevanje i partnerski odnos građana i privrede“, rekao je Šaranović.
On je dodao i da Ekonomsko-investicioni plan za region, koji je predstavio evropski komesar za susjedstvo i proširenje Oliver Varhelji, u vidu devet milijardi granta i 20 milijardi EUR garancija za zemlje regiona, predstavlja snažan oslonac za crnogorsku oslabljenu ekonomiju.
„Nama su potrebni kredibilni investitori koji će otvoriti nova radna mjesta. Uporedo sa tim, očekujem i reprogram kredita i razmatranje rješenja koja se odnose na dugovanje za izgradnju autoputa“, zaključio je Šaranović.
