Podgorica, (MINA-BUSINESS) – Ekonomska analitičarka Mila Kasalica kazala je da banke u Crnoj Gori imaju dovoljno gotovine iz štednje građana, nerezidenata i privrede, da imaju dovoljno znanja i kapaciteta da nastave da jačaju velike privredne subjekte i obezbijede neometan platni promet.
„Dodatno, potrebno je da budu odgovorni prema mikro, malom i srednjem biznisu, kao i građanim odlaganjem svih kreditnih obaveza, bar u periodu od šest mjeseci, na štetu svojih profitnih planova. Potrebno je, kao i tokom tinjajuće krize iz prethodne godine, da pozadinski i diskretno odrade dobar tržišno-stabilni posao koji će ove godine završiti gubitkom, što će biti uporedivo sa matičnim kućama u inostranstvu“, rekla je Кasalica, piše Dan.
Ona je dodala da su javni tokovi novca dovoljno jaki za narednih pola godine, uz uslov uspješnosti pregovaranja sa ino-povjeriocima, koji su ovih dana čekali ispunjenje rate.
Кasalica je komentarisala i podatak da država ima 484 miliona EUR depozita za otplatu javnog duga i kamata.
„Кako se iz tih nekih uslovno nazvanih raspoloživih pola milijarde treba stimulisati crnogorsku privreda, pitanje je na koje odgovor treba da pripremi Ministarstvo finansija, jer su ostala administrativna i regulatorna tijela države nedovoljno hrabra i odgovorna da odrade ono što je potrebno da se sačuva ekonomija zemlje“, saopštila je Kasalica.
Ona smatra ad se iz krize ekonomije ne može izaći bez zajedničkog napora.
„Ministarstvo finansija mora dokazati da je lider krize uporediv sa našim medicinskim menadžmentom, a dalekim od političko-regulatornog tekućeg neliderstva. Usputno, najavljeni avansi za finalizaciju velikih infrastrukturnih projekata ne generiraju javnu potrošnju da se spase ovogodišnji bruto domaći proizvod (BDP) i to se mora značajno promišljenije razmotriti u eventualno drugom paketu stimulativnih mjera prema privredi“, navela je Кasalica.
Ona je dodala da je Investiciono-razvojni fond (IRF) pripremio korektan paket do 120 miliona EUR, koji se u najvećoj mjeri u realizaciji fokusira na privredne subjekte iz targetiranih privrednih oblasti ljekova, turizma, transporta i hrane.
„Međutim, činovništvo papirologije sa veb stranice primjetno je „pucanj u zdravu nogu” naših privrednih tokova u narednom periodu, posebno kod linije za zarade zaposlenih u mikro, malim i srednjim preduzećima. Strah i/ili neznanje ne smiju da limitiraju potencijale da se odradi posao u što širem obimu, prema što većem broju privrednih subjekata, što prije“, rekla je Кasalica.
