Podgorica, (MINA-BUSINESS) – Banka EU je prošle godine preko svog ogranka namijenjenog aktivnostima izvan Evropske unije, EIB Global, investirala 835,2 miliona EUR u nove projekte na Zapadnom Balkanu, sa ciljem da mobiliše gotovo 3,5 milijardi EUR za nove investicije.
Iz Evropske investicione banke (EIB) saopšteno je da je EIB investirala 824 miliona EUR širom Zapadnog Balkana u cilju ubrzanja održive povezanosti, zaštite životne sredine, zelene tranzicije, digitalizacije i rasta privatnog sektora.
“Ovi projekti su doprinijeli realizaciji Ekonomsko-investicionog plana Evropske unije za region, kao i inicijative Global Gateway. Pored toga, banka je mobilisala 11,2 miliona EUR bespovratnih sredstava kako bi pokrenula održive projekte urbanog razvoja, energetske efikasnosti i obnovljive energije”, navodi se u saopštenju.
Najveći dio novih investicija se, kako se dodaje, odnosi na održivi, bezbjedan i efikasan transport – projekte željezničkog i vodnog saobraćaja, koji u ukupnom prošlogodišnjem kreditiranju učestvuju sa 75 odsto, nakon čega slijede investicije u mala i srednja preduzeća (MSP), zaštitu životne sredine i digitalizaciju.
“Kao jedan od vodećih aktera Investicionog okvira za Zapadni Balkan (WBIF), EIB Global nastavio je da realizuje investicije u partnerstvu sa Evropskom komisijom, međunarodnim finansijskim institucijama i partnerima sa Zapadnog Balkana. Ovaj pristup u okviru Tima Evrope omogućava maksimalno iskorišćenje finansijskih sredstava koji su dostupni za neophodne investicije”, rekli su iz EIB-a.
Banka EU je razvila i inovativne finansijske instrumente, uključujući kombinovanje kredita, garancija, savjetodavnih usluga i bespovratnih sredstava, u okviru Evropskog fonda za održivi razvoj plus (EFSD+), da bi podržala investicije opština, proizvođača električne energije, MSP i lokalnih banaka u energetiku, povezanost i digitalni sektor.
Potpredsjednica EIB, Liljana Pavlova, zadužena za Zapadni Balkan, rekla je da uticaj njihovog finansiranja u regionu odražava posvećenost i istrajnost Grupacije EIB u podršci Zapadnom Balkanu koja traje već više od 45 godina.
“U proteklih nekoliko godina, Evropa se suočavala sa međusobno isprepletenim krizama koje su prouzrokovale velike društveno-ekonomske poremećaje. Istovremeno, one su ubrzale zelenu i digitalnu tranziciju”, kazala je Pavlova.
Prema njenim riječima, usljed toga je EIB postao instrument kontraciklične ekonomske politike u okviru inicijative Tim Evropa, kako bi pomogao lokalnim privredama da se brže oporave i prilagode infrastrukturu u cilju rješavanja kritičnih izazova koji su pred nama.
EIB Global je od 2020. godine investirao 2,5 milijardi EUR na Zapadnom Balkanu, pružajući direktnu i konkretnu podršku zemljama, pomažući dugoročni prelazak na klimatski neutralnu, energetski bezbjednu i inkluzivnu privredu, uz istovremeno rješavanje hitnih posljedica krize.
„Sada planiramo da povećamo svoje učešće u energetskom sektoru, tako što ćemo dati doprinos paketu energetske podrške EU vrijednom milijardu EUR usvojenom u decembru prošle godine, projektima obnovljive energije, izgradnje i modernizacije energetske mreže i skladišnih objekata”, navela je Pavlova.
Kao klimatska banka EU, preko 80 odsto od ugovorenih 824 miliona EUR u prošloj godini opredijelili su za ekološki održive projekte i time direktno doprinijeli klimatskim mjerama.
Iz EIB-a su rekli da će sredstva kredita omogućiti izgradnju željezničke dionice Beograd–Niš na Koridoru X u Srbiji, obnovu kosovskog dijela evropskog željezničkog koridora 10 i dalja unapređenja luka i infrastrukture vodnih puteva duž rijeka Save i Dunava.
“U Sjevernoj Makedoniji, EIB Global će obezbijediti finansiranje infrastrukture za vodosnabdijevanje, otpadne vode i zaštitu od poplava u 80 opština. Kako bi se ubrzala digitalizacija, dodatna sredstva su dodijeljena za projekat „Povezane škole” u Srbiji”, navodi se u saopštenju.
Pored finansiranja, banka je obezbijedila 11,2 miliona EUR bespovratnih sredstava za pripremu i sprovođenje novih projekata. Tehnička pomoć EIB Global će u Bosni i Hercegovini omogućiti izgradnju vjetroelektrane snage 50 megavata (MW) u regionu Travnika, ubrzavajući prelazak na obnovljive i sigurne energetske resurse.
Banka u Albaniji radi na projektu socijalnog stanovanja u glavnom gradu te zemlje, kao i na izradi investicionih planova za oblasti Skadar i Lješ, u cilju pomoći boljoj povezanosti, unapređenju kvaliteta životne sredine i turističke ponude. Na Kosovu, EIB Global pomaže u unapređenju infrastrukture i standarda visokog obrazovanja.
„U okviru Tima Evropa, EIB Global podržava region u rešavanju pitanja urbanog razvoja i infrastrukturnih potreba na finansijski održiv, socijalno inkluzivan i energetski efikasan način. Ta bespovratna sredstva su dodatni dokaz naše posvećenosti jačanju energetski sigurnog i klimatski neutralnog razvoja Zapadnog Balkana, njegovom usklađivanju sa standardima EU i borbi protiv klimatskih promena”, navela je Pavlova.
Doprinos oporavku privatnog sektora, njegovom rastu, otvaranju novih radnih mjesta i dekarbonizaciji, takođe su bili u fokusu Grupacije EIB tokom prošle godine. U saradnji sa nacionalnim razvojnim institucijama i poslovnim bankama, banka je obezbijedila 150 miliona EUR u obliku kreditnih linija za MSP kako bi im pomogla da održe likvidnost i realizuju investicione planove, tokom transformacije na klimatski neutralniji, inkluzivni i digitalni model.
Ove godine je zvanično pokrenuta kreditna linija sa društvenim uticajem koja podstiče žensko preduzetništvo i inkluzivne mogućnosti zapošljavanja širom regiona. Sredstva iz ovog zajma namijenjena su preduzećima koja planiraju da dugoročno zaposle ljudi iz osjetljivih društvenih grupa. Kao odgovor na aktuelnu energetsku krizu, EIB Global je razvio i namjensku kreditnu liniju za projekte u oblasti klime i energetske efikasnosti.
Evropski investicioni fond, kao dio Grupacije EIB, pokrenuo je Garantnu liniju za otpornost MSP u okviru WBEDIF programa, finansiranu sa 60 miliona EUR, kako bi se omogućio pristup finansiranju pod povoljnim uslovima za oko četiri hiljade malih preduzeća u regionu.
“Očekuje se da će ta garancija pokrenuti portfolio u vrijednosti oko sedam puta većoj od dodijeljenih sredstava – oko 400 miliona EUR, i pružiti znatnu podršku lokalnim firmama u pristupu kreditima, povećanju njihove otpornosti i jačanju kapaciteta, uz istovremeni napredak ka niskougljeničnoj privredi”, zaključuje se u saopštenju.
Pravo preuzimanja ovog sadrzaja imaju samo korisnici Agencije MINA.
Kompletna informacija dostupna je korisnicima na linku MINA SERVIS
Longer version of article is available on a link MINA ENGLISH SERVIS
