Cetinje, (MINA-BUSINESS) – Crnogorski predsjednik, Milo Đukanović, saopštio je da ne osjeća nikakvu grižu savjesti zbog izbora kineske kompanije kao strateškog partnera za izgradnju auto-puta, dodajući da mu je žao zbog nedovoljnog interesovanja međunarodnih finansijskih institucija, prije svega evropskih, za taj projekat.
Đukanović je na pitanje da li žali što je China Road and Bridge Corporation (CRBC) izabrana za izvođača radova na prioritetnoj dionici auto-puta Bar-Boljari, odgovorio da ne osjeća nikakvu grižu savjesti ili odgovornost za donijetu odluku o izboru strateškog partnera.
„Naprotiv, ta odluka je donijeta na temelju zakona ove zemlje i realnosti koja podrazumijeva veoma preciznu i odgovornu valorizaciju ponuda. Dakle, na bazi međunarodnog tendera, dobili smo jedan broj ponuda, gotovo pa neuporedivih u korist kineske ponude, u pogledu cijene kapitala i uslova zaduživanja – grejs perioda i dužine trajanja kredita“, kazao je Đukanović novinarima na godišnjoj konferenciji za medije na Cetinju.
On je rekao da postoji izvjesno probijanje roka za završetak prve faze auto-puta.
„Ne bih mogao reći da je sva odgovornost za probijanje roka na kineskoj strani. Ima dosta odgovornosti i na crnogorskoj, ali ono što je sada važnije od toga je da je posao završen i riječ je o mjesec ili dva formalizacije dobijanja raznih dozvola za stavljanje auto-puta u upotrebu“, saopštio je Đukanović.
On je rekao da ako za nečim žali, onda je to zbog nedovoljnog interesovanja međunarodnih finansijskih institucija, prije svega evropskih, da budu partneri u realizaciji takvih projekata u Crnoj Gori i regionu.
„Nijesmo mi propustili priliku da pokušamo da animiramo sve evropske finansijske adrese, počev od Evropske investicione banke (EIB) ili Evropske banke za obnovu i ravoj (EBRD). Nije postojalo interesovanje za finansiranje tog projekta“, naveo je Đukanović.
On je dodao da je država u tom trenutku birala hoće li da realizuje taj projekat ili će od njega da odustane, čekajući da se promijeni klima i da se neko od zapadnih partnera pojavi kao potencijalni finansijer i partner u nekom koncesionom aranžmanu.
„Svako razuman bi se odlučio za ovo prvo. Krenuli smo u realizaciju tog projekta sa onim ko nam je ponudio partnerstvo i prva faza projekta je završena“, dodao je Đukanović.
On je u uvodnom izlaganju kazao da najteži izazov ove i budućih vlada ostaje tempo ekonomskog razvoja.
„Srednjoročno posmatrano, glavni zadatak je ostvarenje inkluzivnog i održivog ekonomskog rasta, za što je uslov viši nivo političke stabilnosti i beskompromisna odlučnost da se sprovede fiskalna konsolidacija i realizuju strukturne reforme“, naveo je Đuaknović.
On smatra da je kredibilna i održiva fiskalna politika presudno važna za makroekonomsku stabilizaciju Crne Gore, što u kombinaciji sa strukturnim reformama treba da doprinese dinamičnom ekonomskom rastu, unapređenju konkurentnog i predvidivog investicionog ambijenta, povećanju zaposlenosti i višem životnom standardu građana.
Dodatan i neodrživ teret fiskalnoj stabilnosti donio je program Evropa sad, s kraja mandata prethodne Vlade, zbog očekivanog smanjenja javnih prihoda u odnosu na BDP na srednji rok.
„Projekcije Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) su da bi iz svih ovih razloga, deficit javne potrošnje u ovoj godini mogao ići do 6,1 odsto, a u narednoj do 5,6 odsto BDP-a. Posljedično to upućuje da će nam za izvršenje budžeta, prije svega otplatu duga i pokriće deficita, trebati novo zaduženje od oko 300 miliona EUR u ovoj i 550 miliona EUR u narednoj godini“, precizirao je Đukanović.
On smatra da će mogućnosti zaduženja biti veoma otežane, ne samo zbog bezbjednosne krize u Evropi.
„Nakon višegodišnje politike kvantitativnog popuštanja i niskih kamatnih stopa, ključne centralne banke, uključujući i Evropsku centralnu banku (ECB), usljed inflatornog pritiska usporavaju monetarne stimulanse. To se reflektuje na povećanje kamatnih stopa i slabiju dostupnost kapitala“, naveo je Đukanović.
Prema njegovim riječima, posljedice će prije osjetiti ekonomije sa nižim kreditnim rejtingom poput crnogorske, jer investitori neće biti spremni da investiraju na tim tržištima.
„To će u povoljnijem scenariju značiti skuplje uslove zaduživanja, a u nepovoljnijem nemogućnost zaduživanja. Konsekventno to će nas sve više približavati MMF-u. Zato će već u mandatu ove Vlade biti nužan paket hitnih mjera koje će obuhvatiti temeljito, ekonomski pošteno, preispitivanje definisane budžetske neproduktivne potrošnje, kao i definisanje Agende reformi državnih preduzeća sa jasnom intencijom razdvajanja vlasničke i upravljačke funkcije u njima“, rekao je Đukanović.
On je naveo da će biti nužno i efikasno iskoristiti svaki potencijalni prihod budžeta, poput programa ekonomskog državljanstva, kao i napraviti djelimično preusmjeravanje sredstava kapitalnog u tekući budžet.
Pravo preuzimanja ovog sadrzaja imaju samo korisnici Agencije MINA.
Kompletna informacija dostupna je korisnicima na linku MINA SERVIS
Longer version of article is available on a link MINA ENGLISH SERVIS
