Podgorica, (MINA-BUSINESS) – Predlog zakona o odlaganju plaćanja kreditnih obaveza korisnika kredita će, prema ocjeni predlagača, pomoći građanima i privredi, dok poslanici parlamentarne većine smatraju da bi trebalo dogovoriti prihvatljivi model koji neće ugroziti finansijski sistem.
Poslanik Socijaldemokratske partije (SDP), Raško Konjević, kazao je da je ta stranka zakon predložila kako bi pomogli građanima i privredi na način da im se kreditne obaveze odlože na period od šest mjeseci, tokom kojih se neće obračunavati kamate.
On je u Skupšini, prilikom rasprave o tom zakonskom aktu, rekao da su zakon predložili iz više razloga, između ostalog, i zbog stanja crnogorske privrede, dominantno malih i srednjih preduzeća koja su kreditno opterećena, a čije poslovanje je dobrim dijelom narušeno više od godinu zbog pandemije koronavirusa.
„Predlažemo zakon jer je u vremenskom periodu od kad je Covid-19 počeo gotovo 30 hiljada ljudi u Crnoj Gori ostalo bez posla. Mislimo da je zakon pravedan i mislimo da poslanicima i Skupštini treba da bude važniji interes građana od interesa poslovnih banaka“, smatra Konjević.
On je rekao da su poslovne banke u 2019. i prošloj godini ostvarile profit od ukupno 70 miliona.
Konjević je naveo i da je jedan broj crnogorskih banaka prije deset ili 15 dana povećao naknade prema građanima i privredi u prosjeku od 40 do 100 odsto.
„Ne sporim pravo banaka da vodi svoju poslovnu politiku, ali valjda ne treba da sporimo ni pravo parlamenta da donosi zakone za koje on smatra da su u interesu građana i privrede“, poručio je Konjević.
On tvrdi i da crnogorski građani i privreda plaćaju najveće kamate i naknade u regionu.
„Teško će bilo koji građanin dobiti neki kredit kojem je kamatna stopa ispod pet odsto i teško će koji građanin na svoja deponovana sredstva u banci dobiti pasivnu kamatnu stopu veću od 0,5 odsto“, rekao je Konjević.
Poslanik Demokratskog fronta (DF), Slaven Radunović, kazao je da je predloženi zakonski akt interesantan, jer u ekonomskom smislu je štetan ali, sa druge strane, politički populistički gledano vrlo je profitabilno za njega glasati.
„Kad stavite na jednu stranu ojađeni narod, a sa druge strane ozloglašene banke lako je donijeti odluku“, rekao je Radunović.
On je kazao da sama prijetnja od Skupštine da će da se bavi poslovnom politikom, smanjenjem kamata, dovode te privredne subjekte ili da napuštaju Crnu Goru ili da posluju po regulama koje postoje u državama visokog rizika i samo to proizvodi dizanje kamata.
„Ako se zakon usvoji, banke u tom periodu neće nikome odobravati nove kredite. Je li potrebno klati vola zbog kila mesa? Vrlo malo dobijaju građani, odnosno odlaganje obaveze, a sa druge strane imamo ogroman rizik – poskupljenje svih kredita i reakciju finansijskog tržišta koja može da bude vrlo loša“, smatra Radunović.
On je kazao da neće podržati zakon, odnosno da će biti uzdržan ako rok odlaganja bude tri mjeseca, a protiv ako bude šest mjeseci.
Poslanik Pokreta za promjene (PzP), Branko Radulović, kazao je da se donošenjem ishitrenih poteza može izazvati kontraefekat.
„Gospodo iz SDP-a, vi ste se uhvatili sa nečim vrlo važnim i rizičnim a to je finansijski sektor, gdje imamo katastrofu. Mi nemamo svoju monetu ni izgrađene institucije“, naveo je Radulović.
On je kazao da ne postoji razvojna banka, već samo komercijalne banke, a država nema ni fond za razvoj Crne Gore koji bi bio podrška privredi i građanima.
„Moramo da izvršimo reforme cijelog finansijskog sektora i to je ono što tražimo od ove Vlade i ministra finansija, Milojka Spajića. Kad budemo imali alternative da privreda može da opstane, tada možemo i restriktivnije da idemo ka komercijalnim bankama“, smatra Radulović.
Poslanik Građanskog pokreta URA, Miloš Konatar, kazao je da se ta partija i Koalicija Crno na bijelo zalaže za mogućnost da ugroženi građani i privrednici koji to žele imaju pravo da odlože obaveze, ali da to ne ugrozi finansijsku stabilnost i sistem.
„Još u martu prošle godine, kada je krenula kriza oko koronavirusa, tražili smo da Vlada donese odluku o moratorijumu kada je Crna Gora bila zaključana. I tada smatrali da je on bio nepravedan, jer su građani morali da plate dodatnu kamatu. Sada je situacija drugačija, imamo početak oporavka i danas možemo vidjeti svjetlo na kraju tunela“, ocijenio je Konatar.
On smatra da ukoliko se napravi kratkoročna korist, a dugoročna šteta, nije urađeno dobro ni za građane ni za samu državu.
“Mi se razlikujemo u modalitetima, ne treba dogovor koji će dugoročno donijeti štetu finasijskom sistemu”, dodao je Konatar.
Poslanik Socijalističke narodne partije (SNP), Dragan Ivanović, kazao je da je ta stranka podržala da se predlog nađe na dnevnom redu sjednice, jer su njihovi predstavnici razmišljali kao partija socijalne pravde o građanima koji su i bez pandemije u teškoj finansijskoj situaciji.
„SNP kao partija koja vodi računa o građanima i privredi i stranka socijalne pravde u ovom trenutku stavlja na prvom mjestu građanina“, rekao je Ivanović.
On je kazao da bi se moglo razgovarati o pronalasku odgovarajućeg modela, gdje bi se taj rok odlaganja smanjio.
Poslanik Socijaldemokrata (SD), Boris Mugoša, ocijenio je da ima prostora da se pokuša naći neki prihvatljivi model, kroz rokove i kamatnu stopu.
„Kritički sam se osvrćao na bankarski sektor uvijek, ali ne možemo bez banaka. Nemojmo da u njima gledamo neprijatelja, one su stabilne, likvidne i jedan od oslonaca privrede, ali ne mogu ni banke bez građana i privrede“, rekao je Mugoša.
On smatra da bi tokom moratorijuma trebalo pronaći formulu da se kamatna stopa ne obračunava o ugovorenoj stopi, nego da bude niža.
„Takođe, smatram da je državna razvojna banka potrebna Crnoj Gori, a krucijalan je i kreditno garantni fond. Ova tema je važna zbog stanja privrede, koje je diskutabilno. Situacija je problematična i nemojmo da mislimo da je kriza prošla, ona je sad govoto na vrhuncu“, dodao je Mugoša.
