Podgorica, (MINA-BUSINESS) – Crna Gora je preduzela prave mjere za svođenje na minimum negativnih efekata pandemije koronavirusa, ocijenio je šef kancelarije Svjetske banke (SB) za Crnu Goru, Emanuel Salinas i dodao da će konkretan izazov predstavljati zaposleni u zoni neformalnosti.
On je u intervjuu agenciji Mina-business kazao da se, što se tiče ekonomskih efekata, vidi da su preduzete mjere za svođenje na minimum negativnih efekata.
„Tu imamo situaciju sa onima koji su ranjivi, koji su, na primjer, izgubili svoj posao i imamo situacije u kojoj preduzeća treba da se izbore za opstanak. Vidjeli smo takođe i da je izazov u privatnom sektoru nastavak poslovanja i povratak u redovno poslovanje“, rekao je Salinas.
On smatra da je Crna Gora tu donijela ispravne odluke.
„Moguće je da bude potrebna i dodatna podrška, ali vidimo da domaći organi to kontinuirano prate i imamo sa njima i kontinuiran dijalog na ove teme“, kazao je Salinas.
On je saopštio da kao konkretan izazov prepoznaje to što u Crnoj Gori ima dosta onih koji su samozaposleni ili zaposleni sa nepunim radnim vremenom u zoni neformalnosti.
„To je posebno značajno zato što je to dio ekonomske aktivnosti koji predstavlja izvor sredstava za život jednom broju ljudi koje je teško identifikovati i, samim tim, teško im je pružiti podršku“, smatra Salinas.
On je, odgovarajući na pitanje kako će se zemlje Zapadnog Balkana izboriti sa krizom, kazao da je SB utvrdio da postoje njene tri faze.
„Jedna faza se odnosi na uticaj same pandemije koja nosi rizike po zdravstvenu situaciju, druga se tiče ekonomije i treća – dugoročnih aspekata. Što se tiče plana zdravlja, vidimo da je niz organa u zemljama Zapadnog Balkana preduzimao brze mjere u cilju odgovora“, naveo je Salinas.
Prema njegovim riječima, ono što je Crna Gora uradila je usklađeno sa najboljim praksama za zaustavljanje širenja i za poravnanje epidemijske krive.
„Smatramo da su mjere koje je Crna Gora preduzela prave mjere“, dodao je Salinas.
Crnoj Gori se, prema dva scenarija SB, predviđa pad ekonomije od 5,6 odsto odnosno od oko devet odsto, u zavisnosti od gubitaka u turizmu.
“Nažalost, moramo da kažemo da su ovo prognoze koje se dnevno mijenjaju jer se nalazimo u jednoj situaciji bez presedana. Ono što sigurno znamo jeste da su ovo procjene i da će konačni ishod zasigurno biti drugačiji”, rekao je Salinas.
Prema njegovim riječima, prvi scenario je smanjenje od 5,6 odsto u slučaju da se ukinu putna ograničenja na nivou Evropske unije (EU) do kraja juna.
“Ukoliko bi se putna ograničenja ukinula krajem avgusta, onda smo predvidjeli smanjenje od 8,9 odsto”, precizirao je Salinas.
On je dodao da su, ipak, u pitanju procjene i da postoji veliki broj varijabli koje se mijenjaju.
“Ovo je situacija bez presedana. Tako da ćemo nastaviti da ovo sagledavamo i sigurni smo da će se situacija mijenjati u narednih nekoliko mjeseci”, dodao je Salinas.
On je, odgovarajući na pitanje da li će prognoze međunarodnih finansijskih institucija, koje su uglavnom pesimistične, uticati na slabiji kreditni rejting Crne Gore i njena buduća zaduživanja, kazao da je riječ o recesiji koja je izazvana eksternim šokom, odnosno udarom koji se dešava u cijelom svijetu.
„Dakle, riječ je o nečemu što dolazi spolja. Ono što je važno jeste kako će zemlja na to reagovati. Ranije na ocjenu kreditnog rejtinga Crne Gore uticalo je stanje duga i potreba za fiskalnom konsolidacijom, odnosno fiskalni pritisci“, naveo je Salinas.
On je kazao da očekuje da ta situacija utiče na putanju za smanjenje duga koju je Vlada zacrtala.
„Takođe, vidimo da Vlada sprovodi određene oprezne mjere na planu fiskalnog i upravljanja dugom, tako da kada dođe do oporavka ekonomske aktivnosti očekujemo da će se nastaviti sa istom putanjom duga i fiskalne održivosti“, dodao je Salinas.
On je, odgovarajući na pitanje da li će predviđeni rast dolara u odnosu na euro uticati na otplatu kineskog kredita za auto-put denominovanog u dolarima, kazao da tu SB nije projektovao neka bitnija kretanja.
„Radi se o krupnoj državnoj investiciji koja je dala određeni doprinos rastu u prošlosti. Međutim, ta velika investicija uvećala je stepen javnog duga”, rekao je Salinas.
Zato se, kako smatra, sada javlja još izraženija potreba za veoma opreznim upravljanjem na fiskalnom i na planu duga, ne samo zbog opšteg usporavanja ekonomske aktivnosti.
“Vjerujemo da ti pritisci do kojih je dovela ova krupna investicija sada dovode do mogućnosti povećanja javnog duga u ovom novom kontekstu”, zaključio je Salinas.
