Naslovnica Crna Gora Politika proširenja doprinijeće stabilnosti kontinenta

Politika proširenja doprinijeće stabilnosti kontinenta

Budva, (MINA) – Veoma je važno da Evropa nastavi sa politikom proširenja, jer će to doprinijeti stabilnosti kontinenta, ocijenio je crnogorski predsjednik, Milo Đukanović.

Dvodnevni Forum, koji je okupio lidere i uticajne ličnosti iz regiona, Evrope i Sjedinjenih Američkih Država (SAD), organizovao je Atlantski savez Crne Gore, a u njegovom fokusu biće stabilnost, bezbjednost i budući prosperitet Zapadnog Balkana, u kontekstu procesa na evropskom kontinentu i na globalnom planu.

Đukanović je, govoreći na panelu pod nazivom “Upravljanje kormilom Evrope usred jake plime i vjetrova promjena” rekao da sve što je saopšteno na prošlom forumu jednako je zastupljeno danas kao i tada.

»Na početku smo nove faze gdje oživljavaju ambicije ranijih globalnih igrača, a javljaju se i novi globalni igrači, što mora biti inspiracija za sve«, rekao je Đukanović.

On je kazao da, nakon nedavno završenih izbora za Evropski parlament (EP), Evropa nastavlja da živi u stanju strateške konfuzije koja je izazvana krizama i koja je sputava da odgovori na pitanje proširenja Evrope.

»Sputava da odgovori i na pitanje koje se odnosi na nedovoljnu profilaciju evropskog identiteta na vanjskopolitičkoj i bezbjednosnoj temi. Mogli bi biti zadovoljni onim što vidimo u regionu- započelo je i rješavanje važnog problema, kosovskog pitanja, što je veoma važno«, rekao je Đukanović.

To je, smatra on, kapitalo važno pitanje za stabilnost regiona.

»Izbori za EP, završeni su povoljnije nego što se očekivalo. Nijesu ojačale radikalne partije, desničarske. Možemo konstatovati da Evropa ostaje na svom političkom strateškom kursu. Skoro 51 odsto evropskih birača je učestvovalo na izborima za EP«, naveo je Đukanović.

On smatra da je jako važno da Evropa nastavi sa politikom proširenja jer će to doprinijeti stabilnosti kontinenta.

»Vrijeme je da Evropa jasnije profiliše svoju spoljnu i bezbjednosnu politiku«, kazao je Đukanović.

Govoreći o evroatlanskom partnerstvu kazao je da treba da se nastavi sa politikom pune odgovornosti prema savezu.

»Kao ključni partneri u savezu treba da nastavimo da gradimo strateška partnerstva jer nije izlaz u neprijateljstvu. Na Balkanu se sada prelama pitanje da li ćemo odbraniti evropske vrijednosti ili ćemo Balkan prepustiti trećim stranama«, naveo je Đukanović.

Kako je rekao, kada je u pitanju region, treba da se rješavaju pitanja koja su prenijeta iz vremena postojanja Jugoslavije.

»Pokazalo se da kada postoji jako liderstvo nema nikakve sumnje da će se doći do očekivanog epiloga. Crna Gora će nastaviti da igra onu ulogu ozbiljnog promotera evropskih i evroatlantskih vrijednosti u regionu«, rekao je Đukanović.

On je rekao da će Crne Gora nastaviti da učvršćuje partnerstva i u regionu i na međunarodnim nivou.

Predsjednik Slovenije, Borut Pahor, ocijenio je da proces proširenja neće biti glavna tema na agendi nove Evropske komisije.

»Na osnovu svog iskustva kao člana EP, mogu reći da nažalost proširenje neće biti na vrhu agende naredne EK. Ta tema mora makar biti na dnu agende«, kazao je Pahor.

Prvi uslov je, rekao je on, da svakoj članici EU mora biti jasno da je proširenje Unije na Zapadni Balkan ustvari geopolitičko pitanje, koje je kompleksno.

»Proces zbog toga treba da se nastavi. Za svaku zemlju regiona, ali i za Brisel bi bilo dobro da se region posmatra kao cjelina. Na osnovu iskustva koji imam, bilo bi dobro ukoliko bi Brisel region posmatrao kao cjelinu a za to je potreban malo drugačiji stav svih u regionu«, naveo je Pahor.

On smatra da je to jedini mogući put.

»Ukoliko zemlje u regionu pokušaju snažnom političkom voljom da rješavaju probleme onda bi šansa postojala kroz pet, deset ili 15 godina da ima evropsku perspektivu Zapadnog Balkana u konačnom. Niko ne očekuje da će EK forsirati proces«, rekao je Pahor.

Bilo bi mudro, poručio je on, da se Zapadni Balkan posmatra kao paket i da se nadahnu zemlje u regionu da rjesavaju bilateralna pitanja.

»Kljucna zemlja je BIH. Snažno podržvam dijalog Beograda i Prištine. Bosnu treba da imamo na agendi i da podstaknemo političke snage u toj zemlji da nastave u reformama i napreduju«, rekao je Pahor.

Nova EK, poručio je on, treba da ima na umu da prosirenje postoji, da taj proces ne treba zanemarivati i da je to izuzetno botno za dobrobit svih, i regiona i EU.

Ministarka odbrane Bosne i Hercegovine Marina Pendeš (BiH), na pitanje da li je razočarana što je Evropska komisija preporučila otvaranje prostupnih pregovora za Albaniju i makedoniju, a ne i za BiH, odgovorila da jeste malo razočarana, ali da je optimista da će i ta država uskoro naći rješenje.

„BiH je dio Evrope, vrijednosti koje dijelimo sa EU su vrijednosti koje se poštuju i u Bosni. Politika proširenja je nužna“, kazala je Pendeš.

Ministar odbrane Njemačke Tomas Silberhorn rekao je da brzinu napredovanja ka EU određuju same države, a ne EK.

Jasno je, kako je kazao, da treba da postoji zajednicko evropsko interesovanje da se jasno pokaze šta znači evropski koncept partnerstva.

„Brine me što je Zapadni Balkan u prošlosti bio i ostao u nekoj mjeri na meti interesa drugih“, rekao je Silberhorn.

On je kazao da postoji uzdržanost u nekim članicama EU po pitanju proširenja, ali da je poslata jaka poruka sa izbora za EP, jer je zabilježen rast učešća građana, posebno omladine.

„Zapadni Balkan će imati jaku podršku njemačke vlade. Postoje jake poruke u izvještajima o napretku država“, poručio je Silberhorn.

Državni sekretar u Ministarstvu spoljnih poslova Mađarske, Peter Staraj, kazao je da treba imati u vidu strateški značaj Zapadnog Balkana.

„Državama Zapadnog Balkana su potrebne konkretne nagrade za dobre rezultate. Svaka država je ostvarila neki napredak na evroatlantskom putu. Veoma nam je drago što je Crna Gora članica NATO-a“, rekao je Staraj.

Igor Lukšić, direktor PricewaterhouseCoopers (PwC) za Jugoistočnu Evropu, kazao je da je razočaran „nedostkom apetita za proširenje“.

„Kad je Crna Gora otvorila pristupne pregovore, često su me pitali kada ce postati članica EU. Odgovorio sam – realno gledamo 2020. ili 2021. godine. Izgleda da, sudeći prema izvještaju EK, ima dosta toga da uradimo još“, rekao je Lukšić.

On je istakao da se proces proširenja ne smije razumjeti kao tehnički.

„EU je izuzetno važan prirodni partner regiona“, dodao je Lukšić.

Izvršni potpredsjednik Atlanskog saveza Dejmon Vilson kazao je da da je ostvareno dosta praktičnih sporazuma između Beograda i Prištine.

Kako je naveo, nema previše opcija i puteva kojima se može ići.

„SAD pokušava da djeluje kao katalizator. Nije na SAD da rješava to pitanje sa strane, ali ćemo podržati dijalog. Mora da postoji jedno istorijsko pomirenje među njima. SAD ne želi zamjenu teritorija, ideja je da dva lidera sami riješe to pitanje“, kazao je Vilson.

Govoreći o uticaju Kine i Rusije, Vilson je kazao da su SAD vrlo fokusirane na temu konkurencije moći.

„Vidimo da Kina postaje globalni akter u regionu. Stvarno treba urgentije da se radi, malo smo ambivalentni, region mora da se probudi“, zaključio je Vilson.
(kraj) mip/anm/gopLonger version of article is available on a link MINA ENGLISH SERVIS

Najčitanije

Indeksi u crvenom

Podgorica, (MINA-BUSINESS) - Pad indeksa i manji promet obilježili su ovu sedmicu na Montenegroberzi. Na...