Podgorica, (MINA-BUSINESS) – Bankarski sistem je stabilan, uz potvrdu međunarodnih institucija, dok su svi bankarski pokazatelji iznad zakonom propisanih, saopštio je generalni sekretar Udruženja banaka Crne Gore, Bratislav Pejaković.
„Svi bankarski pokazatelji su iznad zakonom propisanih, od solventnosti koja je oko 19 odsto a zakonski minimum je osam odsto, uz dodatne bafere koji ojačavaju odnos kapitala i rizične aktive, do likvidnosti i stabilnosti depozita koji konstatno rastu“, naveo je Pejaković u saopštenju.
On je objasnio da likvidna aktiva znači da banke imaju dovoljno novca za isplatu depozita i pokrivanje svojih obaveza, što uliva sigurnost klijentima.
„Pored visoke likvidnosti, rasta kapitala iz godine u godinu, solventnosti banaka i najnižeg nivoa problematičnih kredita NPL-a od oko 2,9 odsto imamo i kvalitetno fundirane fondove za zaštitu depozita i za sanaciju banaka kao sigurnosnu mrežu za eventualne turbulentne trenutke. Potvrda prethodno izrečenog je da garantovani depoziti na kraju decembar prošle godine iznose 2,4 milijarde EUR, dok su godinu ranije iznosili 2,16 milijarde, što je povećanje od 239,2 miliona EUR, odnosno 11 odsto“, precizirao je Pejaković.
On je, govoreći o novinama u crnogorskom bankarskom sektoru, kazao da će predstojeći period promjena donijeti crnogorskim bankama kombinaciju regulatornih, tehnoloških i ekonomskih izazova, koji će zahtjevati prilagođavanje strategija i investicija.
„Ključne oblasti fokusa će uključivati stalni trend digitalizacije i automatizacije, naglasak na održivosti i ESG (ekološka, društvena i upravljanje), izazove u sajber bezbjednosti i prevenciji prevara, nove oblike sistema plaćanja i nove načine rada u bankama uz uvažavanje rodne ravnopravnosti ili žena u biznisu“, smatra Pejaković.
Prema njegovim riječima, poseban fokus je na SEPA procesu, uključujući TIPS klon koji će omogućiti Crnoj Gori da uspostavi savremeni nacionalni sistem instant plaćanja usklađen sa evropskim standardima, pripremajući se za nesmetani prelazak na originalni TIPS sistem (Target Instant Payment Settlement), nakon ulaska u Evropsku uniju.
„Aktiva banaka premašila je iznos od 7,25 milijardi EUR i na godišnjem nivou je ojačala 7,66 odsto, što je gotovo izjednačeno sa procijenjenim bruto domaćim proizvodom (BDP) za prošlu godinu, dok na kraju maja bilansna suma banaka iznosi 7,33 milijarde EUR“, naveo je Pejaković.
Ukupni depoziti, privrede, države i građana, na kraju prošle godine dostigli su 5,83 milijarde EUR, dok su krediti iznosili 4,63 milijarde EUR, a na kraju maja kreditna aktivnost je na nivou od 5,14 milijardi EUR. Zaključak je da su, kako je rekao, indikativni pokazatelji poslovanja su uzlazni i ove godine.
„Rastu prihoda od kamata tokom prošle godine najviše je doprinijelo povećanje kreditne aktivnosti banaka, jer je prošla godina bila rekordna godina po iznosu novoodobrenih kredita, što deplasira priču da banke ne prate potrebe privrede i stanovništva. Takođe, na povećanje prihoda uticalo je oročavanje kratkoročnih plasmana banaka na inostranim tržištima, kao i ulaganja u hartije od vrijednosti“, kazao je Pejaković.
On je naveo da treba znati da je nivo profitabilnosti banaka kod nas značajno ispod evropskog prosjeka.
„Struktura prihoda je različita gdje se u razvijenim zemljama forsira investiciono bankarstvo, gdje je značajan udio u hartije od vrijednosti i mnogo manji udio prihoda od kamata na plasmane kredita nego što je to u našem regionu“, objasnio je Pejaković.
Prema podacima na kraju prošle godine ukupni prihod od naknada i provizija iznosio je 160,6 miliona EUR ili 32,09 odsto ukupnih prihoda banaka. Prihode od naknada i provizija dominantno generišu tri izvora prihodi od platnog prometa u iznosu od 68,6 miliona EUR, prihodi od kartičnog i bankomatskog poslovanja u iznosu od 56,3 miliona EUR, kao i prihodi po osnovu vođenju računa u iznosu od 11,3 miliona EUR. Prethodno ukazuje da smo na nivou regiona.
„U strukturi pasive, na kraju prošle godine dominantno učešće od 80,53 odsto ostvarili su depoziti, nakon kojih slijedi kapital sa 12,39 odsto, pozajmice sa 3,72 odsto, dok se na ostale stavke odnosilo 3,36 odsto ukupne pasive“, naveo je Pejaković.
Ukupan kapital banaka na kraju decembra prošle godine iznosio je 894,69 miliona EUR i na godišnjem nivou imali smo rast od 9,07 odsto. Trend se nastavlja i tokom ove godine gdje imamo značajan rast tako da na kraju maja imamo ukupan kapital od 947,57 miliona EUR.
„Primjetno bitan podatak za klijente, državu i regulatora koliko su banke spremne za buduće izazove globalne, regionalne, lokalne i za kvalitetnu podršku privredi i stanovništvu Crne Gore“, dodao je Pejaković.
On je, govoreći o očekivanju pada kamatnih stopa u plasmanima i rastu kamata na depozite, kazao da je primjetno iz izvještaja regulatora da kamatna stopa u plasmanima na nivou bankarskog sistema u Crnoj Gori pada iz kvartala u kvartal, mada se rizici ne smanjuju kako globalno, regionalno, niti na lokalnom nivou.
„Naprotiv. Nadam se da smo svi svjesni da kamatne stope zavise od cijene novca i rizika, kako spoljnih tako i domaćih gdje tržište i međunarodni standardi definišu nivo do kojeg banke mogu da se izlože“, rekao je Pejaković.
Prema njegovim riječima, u ovom trenutku na nivou sistema crnogorskog prosječna kamatna stopa je oko 5,9 odsto na godišnjem nivou, pri čemu najbolje kompanije su se zadnjih godina zaduživale ispod tro odsto na godišnjem nivou, što je bilo ispod šestomjesečnog EURIBOR-a i to duži period. Danas šestomjesečni EURIBOR kao referentna kamatna stopa Evropske centralne banke iznosi 2,033 odsto i kvalitetno utiče na smanjenje anuiteta kredita sa varijabilnom kamatnom stopom.
„Ponuda pasivnih kamata u Crnoj Gori ili kamata na depozite ide i do četiri odsto na godišnjem nivou, što je najveća ponuda u eurozoni. Prosječna kamatna stopa na depozite je na nivou od oko 0,28 odsto uslijed ogromnog udijela depozita po viđenju i depozita do jedne godine u ukupnim depozitima koji idu i do 94 odsto u ukupnim depozitima“, naveo je Pejaković.
On je rekao da nema bankara koji ne bi želio da je drugačija struktura u korist dugoročnih depozita, jer je lakše upravljati ročnom strukturom izvora i plasmana, ali to zavisi od preferenci klijenata, a ne od banaka. Međutim ogromna likvidnost, solventnost banaka, garancija Fonda za zaštitu depozita i Fonda za sanaciju banaka koje pune same banke, ukazuju klijentima da mogu da budu mirni za svoje depozite, jer bez obzira da li je depozit po viđenju, ili dugoročan, klijent za veće iznose uz najavu može doći do svojih sredstava za dan ili dva, dok manji iznosi se isplaćuju odmah stim što se u oba slučaja gubi kamata za oročena sredstava.
„Pitanje povećanja kamata na depozite zaslužuje pojašnjenje. Svjesni smo da povećanje kamata na depozite povećavaju i pritisak za povećanje kamata u plasmanima, to je jasno“, dodao je Pejaković.
Prioritet su, kako je naveo, niže kamate u plasmanima uslijed potreba privrede i društva i ubrzavanje privrednih ciklusa, što se kvalitetno odražava na sve segmente standarda življenja od privrede kroz povoljnije investiranje i generisanje prihoda, stanovništva kroz zarađene uvećane prihode do države i punjenje budžeta.
„Smanjenje kamatnih stopa u plasmanima možemo očekivati i ubuduće uz povećanje produktivnosti i smanjenje rizika poslovanja“, zaključio je Pejaković.
Pravo preuzimanja ovog sadrzaja imaju samo korisnici Agencije MINA.
Kompletna informacija dostupna je korisnicima na linku MINA SERVIS
Longer version of article is available on a link MINA ENGLISH SERVIS
