Podgorica, (MINA-BUSINESS) – Crna Gora ima ogroman potencijal, ali stiče se utisak da kaska i stoji u mjestu, saopštio je predsjednik države Jakov Milatović i dodao da zemlja mora da proizvodi, izvozi i da se okrene domaćoj proizvodnji.
Milatović je u uvodnom obraćanju na konferenciji pod nazivom Zašto kasnimo? Kako dalje?, kazao da ekonomija usporava, troškovi rastu, a državna preduzeća očigledno gube kompas.
Na konferenciji koju je organizovao Kabinet predsjednika predstavljen je sveobuhvatan pregled stanja crnogorske ekonomije, temeljen na tri nezavisne analize koje je inicirao ekonomski tim predsjednika.
Kako je istaknuto u prezentaciji, stopa ekonomskog rasta u prošloj iznosila je svega tri odsto, dok je u prvom ovogodišnjem kvartalu pala na 2,5 odsto, što je najniži kvartalni rast u posljednjih deset godina, izuzev pandemijske 2020.
U poređenju s prethodnim godinama, pad je drastičan i zabrinjavajući.
„Ako ovako nastavimo, nećemo stići nikoga. Zato ne pristajem da Crna Gora stoji“, istakao je Milatović.
On je naveo da je inflacija od septembra prošle godine u stalnom rastu, a da je u maju ove godine dostigla 4,5 odsto – više nego duplo u odnosu na prosjek eurozone od 1,9 odsto.
Milatović je posebno naglasio da se inflacija ne vidi samo u statistici, već se svakodnevno osjeća.
„Ljudi biraju između računa i hrane. Plate traju tri sedmice. Kirije su otišle u nebo. Mladi ne mogu da se osamostale. Ovo nije ekonomski put koji želimo”, saopštio je Milatović.
Posebnu pažnju izazvala je analiza trgovinske razmjene – uvoz je porastao osam odsto, dok je izvoz pao 0,5 odsto u prvom kvartalu ove godine. Pokrivenost uvoza izvozom pala je sa 17,7 odsto u 2023, na svega 15 odsto u prošloj godini. To je istorijski minimum.
„Novac odlazi iz Crne Gore. Kupujemo više nego što proizvodimo. Šansa za razvoj nestaje“, upozorio je Milatović.
U prezentaciji je ukazano i na zabrinjavajuću strukturu stranih investicija. Dok je nekada učešće stranih direktnih investicija u bruto domaćem proizvodu (BDP) bilo 20 odsto, danas je na nivou od sedam do osam odsto, pri čemu dominiraju ulaganja u nekretnine.
„Vrijeme je da investicije vratimo tamo gdje stvaraju novu vrijednost, u proizvodnju“, rekao je Milatović, pozivajući na sistemsko ulaganje u proizvodnju.
Predloženi pravci djelovanja uključuju uvođenje Kreditno-garantnog fonda, povećanje agrobudžeta, subvencije za malu privredu i paket od deset mjera za obuzdavanje inflacije.
„Crna Gora mora da proizvodi, mora da izvozi, mora da stvori sistem koji radi za svoje građane“, poručio je Milatović.
U dijelu posvećenom državnim preduzećima, Milatović je saopštio da su ta preduzeća u prošloj godini ostvarila prihod od 1,2 milijarde EUR i zapošljavala gotovo 15 hiljada građana. Ipak, analiza pokazuje pad profitabilnosti i rast broja zaposlenih bez povećanja efikasnosti, posebno u sektorima energetike, turizma i saobraćaja.
„Ono što je državno mora biti stručno, odgovorno, transparentno i domaćinski. Nije partijski plijen, već zajednički resurs svih nas“, poručio je Milatović, navodeći da loše upravljanje direktno košta građane kroz skuplje usluge, neulaganje u infrastrukturu i izgubljene investicije.
U sektoru turizma, kao najvažnijoj grani crnogorske ekonomije, zabilježen je pad prihoda od 3,1 odsto u prošloj godini i 6,4 odsto u prvom ovogodišnjem kvartalu, dok je broj noćenja pao deset odsto.
„Turizam ne smije biti sezonska lutrija. Potrebno je znanje, priprema i odgovornost. Crna Gora više nema luksuz da improvizuje“, kazao je Milatović.
Govoreći o nejednakosti, on je naglasio da Crna Gora ima drugu najveću nejednakost u regionu – bogatstvo deset odsto najbogatijih čak je 11 puta veće od bogatstva 50 odsto najsiromašnijih.
„Ne tražimo čuda. Tražimo društvo jednakih šansi, gdje pošten rad znači dostojanstven život“, zaključio je Milatović.
Konferencija Zašto kasnimo? Kako dalje? završena je jasnom porukom: vrijeme je za stvaran napredak – bez odlaganja, bez blefiranja, uz fokus na ekonomiju i konkretne reforme koje građanima donose stvarne rezultate.
Pravo preuzimanja ovog sadrzaja imaju samo korisnici Agencije MINA.
Kompletna informacija dostupna je korisnicima na linku MINA SERVIS
Longer version of article is available on a link MINA ENGLISH SERVIS
