Podgorica, (MINA-BUSINESS) – Crnogorski ICT sektor je jedna od najdinamičnijih i najbrže rastućih grana privrede i, prema svim dostupnim pokazateljima, bilježi kontinuirani rast i izvanredne rezultate, ocijenila je predsjednica Privredne komore (PKCG), Nina Drakić.
Ona je, kako je saopšteno iz PKCG, kazala je da ICT sektor ostvaruje sjajne rezultate iz godine u godinu.
PKCG i klaster ICT Cortex organizovali su prezentaciju Analize sektora informacionih i komunikacionih tehnologija kroz finansijske iskaze za prošlu godinu.
Fokus događaja bio je ICT tržište tokom prethodne godine, s posebnim osvrtom na ključne trendove i pretpostavke pozicioniranja IT industrije kao jedne od ključnih razvojnih grana privrede.
“Podaci iz finansijskih iskaza potvrđuju ovaj trend i ukazuju na ogroman potencijal koji ICT sektor ima za budući razvoj naše ekonomije”, rekla je Drakić.
Komora je posvećena podršci svim inicijativama koje doprinose razvoju ICT i digitalnoj transformaciji Komore, javnih institucija i privrede, svjesna da je to ključ za održivi rast i razvoj.
“Naše kompanije mogu razvijati napredna tehnološka rješenja konkurentna na globalnom tržištu, čime povećavamo izvoz i smanjujemo potrebu za uvozom sličnih rješenja. Time, ne samo da jačamo našu ekonomiju, već i unapređujemo imidž Crne Gore kao tehnološki napredne zemlje. Digitalizacija je nezaobilazni faktor u modernom poslovanju, i mi smo odlučni u namjeri da Crnu Goru vratimo na poziciju predvodnika u ovom procesu u regionu”, navela je Drakić.
U Analizi PKCG navodi se da u sektoru tokom prošle godine poslovalo ukupno 2,86 hiljada kompanija, što je rast od 25 odsto u odnosu na 2022. Te kompanije zapošljavaju 9,59 hiljada radnika što je 24 odsto više u odnosu na uporedni period, ostvaruju prihod od 705,1 milion EUR što je 18 odsto više, odnosno dobit od 87,3 miliona odnosno 13 odsto više.
Sekretarka Odbora udruženja Privredne komore, Nada Rakočević, rekla je da je mnogo prostora da država stimuliše razvoj ICT sektora.
“Ovo je jako potentna grana koja može preći u vertikalnu granu privrede”, ocijenila je Rakočević.
Direktorica marketinga ICT klastera Cortex, Milena Aković, rekla je da kao jedan od izazova koji se javlja pri analizi statističkih podataka jeste to što se dobar dio IT kompanija nalazi pod pogrešnom šifrom djelatnosti, te nije dio zvanične ICT statistiku.
“ICT sektor čini 11 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP) i zapošljava 2,75 odsto radne snage. Najbrže je rastući sektor u posljednjih deset godina, čini 25 odsto ukupnog izvoza i najbrže vraća uloženu investiciju”, kazala je Aković.
Kako bi bio kreiran uvid u potencijalne rezultate izvan statistike, mapirane su određene kompanije te sama analiza dopunjena, što bi u konačnom značilo da je ukupan prihod u ICT nadmašio 750 miliona EUR u prethodnoj godini.
U okviru događaja održana je panel diskusija na temu ICT – Kako od horizontalnog do vertikalnog sektora.
Moderatorka, direktorica Naučno-tehnološkog parka Valentina Radulović, rekla je da ICT impresivno napreduje.
“Dovoljno je reći da učestvuje u izvozu 25 odsto, dok je deceniju ranije ta brojka blia i deset puta manja. Pravi je trenutak da sagledamo šta su nam naredni koraci u njegovom razvoju”, kazala je Radulović.
Izvršni direktor BI Consulting, Ratko Nikolić, rekao je da se ICT sektor po broju preduzeća i prihodima učetvorostručio u odnosu na 2019. godinu.
“ICT sektor je 2020. godine preskočio trgovinu po prihodima i jedini nije imao pad usljed krize. Riječ je o industriji koja može „peglati“ ekonomske oscilacije u vremenu krize”, kazao je Nikolić.
Predsjednik OU ICT Privredne komore, Branimir Bukilić, naveo je da IT sektor može dodatno rasti ukoliko bi kreirao i izvozio svoje proizvode, umjesto „sirovog znanja“.
“Ideja je da postojeće znanje u našim IT kompanijama, koje dominantno rade na izvozu sirovog znanja za projektante i inovatore iz drugih zemalja, konvertujemo u inovativne projekte, u kreiranje proizvoda. Pokušajmo naći način da ih animiramo kako bi razvijali svoje proizvode i prodavali ih”, poručio je Bukilić.
Tokom panela istaknuta je važnost S3 strategije, te ukazano na potrebnu kreiranja infrastrukture za inovacije i pokretanja novog ciklusa preduzetničkog otkrivanja.
Pravo preuzimanja ovog sadrzaja imaju samo korisnici Agencije MINA.
Kompletna informacija dostupna je korisnicima na linku MINA SERVIS
Longer version of article is available on a link MINA ENGLISH SERVIS
